Отров на српском тањиру?

Притисак више од 150 светских еколошких организација на Европску банку за обнову о развоју (ЕБРД), који се противе пласману генетски модификованих организама (ГМО) на тржиште источне Европе, уродио је плодом. Америчка компанија Монсато, која је синоним за ГМО, није добила 40 милиона евра од ЕБРД-а, па је пропао пројекат пласмана генетски модификоване хране у Србији, Бугарској, Мађарској, Украјини и Турској.

С друге стране, велика победа еколошких организација над Монсатом, као да не занима власт у Србији, која је од сада законом децидно бранила производњу, али и увоз генетски модификоване хране.

Професор Пољопривредног факултета у Београду Миладин Шеварлић каже да постоје индиције да је под притиском моћних земаља Министарство пољопривреде упутило у Брисел текст измене закона који предвиђа слободан увоз ГМО-а.

Након тога општина Чачак је једногласно усвојила Декларацију о забрани коришћења, узгоја и промета генетски модификованих организама на територији тог града. Чачак је тако постао први град у Србији који је забранио ГМО и позвао све градове и општине да му се придруже.

– Постоје индиције да је наше Министарство пољопривреде послало текст измене закона који највероватније дозвољава промет ГМО-а. Стога смо одлучили да заштитимо нашу Србију од ГМО-а. Чачак је потписао декларацију, а очекује се да то ускоро учини и општина Лучани – каже др Шеварлић.

Наиме, како ствари стоје пред српским властима је немила дилема: да дозволи улазак ГМО-а у тањире и тако уђе у Светску трговинску организацију или да сачува тоталну забрану промета ГМО-а који тренутно прописује наш Закон о ГМО, донесен 2009. године, али без чланства у СТО.

[pullquote_right]

Уништавање нације

 Зоран Петров, секретар Удружења за биодинамичку пољопривреду Србије каже да је ГМО заправо комерцијални производ који уништава здраву пољопривредну производњу, а негативно утиче на здравље целе нације.

– Борићемо се против ГМО производа, јер само тако ћемо заштити здравље нас и наших потомака – закључује Петров. 

Црно тржиште

 Чињеница је да на српским њивама, ипак, илегално расту биљке из лабораторије. Контролом на терену, инспектори су својевремено утврдили да “лабараторијско семе” расте и на нашим њивама.

[/pullquote_right]

 
– Семе је некако доспело до српског сељака, па је утврђено да негде око девет одсто произвођача гаји модификовану соју. Приче да земљорадници не знају какво семе купују уопште нису тачне, јер га не купују у продавницама већ на црно – откривају инспектори.

Проблем је у томе уколико Србија жели да буде чланица Светске трговинске организације не сме да забрањује увоз или извоз било ког производа, односно реч забрана не сме да постоји у закону.

У законима свих других чланица, њих 159, не пише да је забрањен увоз већ су успостављене ванцаринске баријере и систем дозвола који онемогућују промет ГМО-у. На пример, Русија и Црна Гора немају изричиту забрану промета ових производа, али се забрана де факто спроводи компликованим процедурама.

Уколико се дозволи увоз ГМО производа онда се они морају посебно обележавати. Од Србије се, дакле, тражи увоз ГМО-а, али не и производња.  Професор Шеварлић је категоричан по том питању и каже ако је цена уласка Србије у СТО да дозволи промет, онда наша земља мора добро да проучи шта добија, а шта губи.

– Питам се шта је то Србија изгубила што није била члан СТО-а последњих 20 година. Шта ће нам чланство у СТО-у кад више и немамо индустрију. У једној аграрној земљи уништили смо обе фабрике трактора и фабрику комбајна Змај, да бисмо на том месту отворили хипермаркет који махом продаје увозну робу. Данас Србија увози и тракторе и комбајне, док је Хрватска у исто време направила нову фабрику у Жупањи и годишње извози стотине комбајна – каже др Шеварлић.

Он каже да само од српских власти захтева да пре него што приступи изменама закона из 2009. донесе сва подзаконска акта која ће онемогућити промет ГМО-а.
Иначе, генетски модификована храна преплавила је цео свет и прети опстанку човечанства. О штетном утицају те хране много се расправља последњих година, а резултати експерименталних истраживања исхране животиња са ГМО производима показали су катастрофалне резултате по здравље тих животиња.

Од 2000. године генетски модификована храна је присутна у Србији. Одлуком тадашње владе СР Југославије прихваћен је тројански коњ у виду донација из САД од 50.000 тона генетски модификоване сојине сачме за производњу концентроване сточне хране.

– Тако је ГМ соја ушла у ланац исхране стоке у Србији, а то је веома опасно по здравље стоке и људи – каже др Шеварлић и додаје да је недавно на Пољопривредном факултету одржано предавање америчких истраживача о генетски модификованој шљиви која је отпорна на вирус шарке.

– Они су нам препоручили ту нову сорту, медено-слатку, уместо досадашњих, које нису отпорне на шарку. Ово је једини сегмент привреде Србије који је још увек одржив и који омогућава нацији било какву самосталност. Удара се на кукуруз, соју, шљиву… На све оно што извозимо – закључио је др Шеварлић.

У СКУПШТИНИ СРБИЈЕ ОДРЖАНО ЈАВНО САСЛУШАЊЕ

ГМО на референдуму?

У Скупштини Србије одржано је јавно слушање Одбора за заштиту животне средине о утицају генетички модификованих организама (ГМО) на животну средину и људе 
Већина учесника скупа затражила је да држава што пре јасно уреди област ГМО-а, а ако је нужно распише и референдум на којем би се грађани изјаснили да ли су за гајење и промет генетски модификоване хране у Србији.

Председница Одбора Скупштине Србије за заштиту животне средине Милица
Војић-Марковић рекла је да су у последњих месец дана представници Србије потписали са земљама Дунавске регије документ којим се осигурава да се не гаји ГМ соја, али да забрињавају наводи да је надлежно министарство послало измене Закона о ГМО-у у Брисел, без консултација са јавношћу у земљи, а којима би се дозволио промет ГМО-а у Србији.

Председник Зелених Србије, Иван Карић је подсетио да је та странка јуче на Скупштини Србије поднела Предлог декларације за Србију без ГМО-а и истакао да је за земљу најважније да очува здравље људи и биолошку разноврсност, што би дозволом промета ГМО-а, како је навео, било угрожено.

Карић је казао да се и у Европској унији преиспитује гајење и промет ГМО-а, наводећи да “од 27 земаља чланица, њих 19 не прихватају ГМО”. Он сматра и да је “недопустиво” да се мишљење о изменама Закона о ГМО-у, за који се наводи да су већ урађене, најпре даје Европској комисији, а да тек онда буде предочен јавности у Србији.

Представница еколошког покрета Белс Александра Кнез Милојковић оценила је да важећи Закон о ГМО-у није рестриктиван, јер дозвољава одређени проценат контаминације, због чега, како је истакла, закон не треба либерализовати већ га учинити рестриктивнијим. 

Вести