Алергије, подрхтавање руку и отежано гутање су симптоми просечног Србина који не може да бира шта ће стрпати у шерпу. У много су већем проблему они који имају ослабљен имуни систем јер им се може десити да почну да губе памћење, равнотежу, да им откажу бубрези, мозак, срце, плућа… Смртоносне и хроничне болести грађани Србије покупиће с рафова супермаркета, а успут ће је и добро платити.
Само у последњих неколико месеци панику у редовима потрошача ширили су млеко с додатком – канцерогеног афлатоксина М1, риба заражена трихинелом и метил-живом, као и цео род буђавог кукуруза, али и генетски модификована храна… Не охрабрује ни податак да је чак 40 одсто намирница илегалног порекла и продаје се на црном тржишту.
Још се не стишава бура после информације да је у нашем региону повучено млеко хрватских произвођача с опасним, канцерогеним материјама. И мада је начелница Ветеринарске инспекције Сања Челебићанин препоручила неколико дана раније грађанима Србије да “слободно, на њену одговорност, могу да пију млеко”, накнадна анализа је утврдила да је од 35 узорака млека чак 29 заражено отровним састојком који изазива рак!
Председник Националне организације за заштиту потрошача Србије Горан Паповић каже да је срамно и скандалозно шта све увозимо и какву храну једемо.
– У Србију се увози храна коју нико не контролише, иако је пре тачно три године донет Закон о безбедности хране. Ипак, он се не примењује, у нашу земљу и даље увози ко шта стигне, а национални савет за безбедност хране није формиран. ЕУ води рачуна о безбедности хране, а код нас у Србији може да се увози и отпад из Европе. Покушавали смо да регулишемо ову ситуацију, али пошто нико није надлежан, у томе нисмо успели – каже Паповић.
Стрепњу грађана Србије повећавају и тврдње разних потрошачких организација да код нас више од две године нису рађене анализе намирница. Нема се пара, а ни довољно инспектора. Једина превентива јесте будно око потрошача, а богами и нос. Јер, после открића паразита који напада речне рибе грабљивице у Дунаву и Нишави, почетком фебруара, из Управе за ветерину упозорили су грађане да обрате пажњу на изглед и мирис рибе коју купују и о томе обавезно обавесте Управу. Уколико стигну да се јаве пре него што заврше на операционом столу. Наиме, уколико људи поједу недовољно печену рибу и паразит доспе у црева и желудац, одатле се може одстранити само хирушки.
Неки отрови не могу се одстранити ни ножем. Такав је случај са генетски модификованом храном (ГМО). Циљ развоја ГМО био је да се елиминише коришћење пестицида и постигне продуктивнија и јефтинија производња. У међувремену се развила до неслућених сразмера, па се у лабораторијама комбинују гени свиње и човека да би се добила свиња која брже расте. У парадајз се убацују гени рибе да би био отпоран на ниске температуре. Пошто човек није предодређен за овакву храну, тело на њу реагује као на вирус. Зато се јављају алергијске и токсичне реакције, а последице могу бити страшне.
Председник удружења Екопокрет из Новог Сада Никола Алексић годинама упозорава на разорну моћ ГМО.
– Употреба ових хормона у исхрани довешће до тога да ће девојчице у осмој години улазити у пубертет, а већ у 18. добити канцер материце, док ће дечаци у том добу добијати рак простате – каже Алексић. Док је просечни потрошач у Србији осуђен да једе шта му сервира држава, надлежни поручују: Једите домаће! На овај начин је Милан Простран, саветник за пољопривреду у Привредној комори Србије, смањивао панику у народу, док се није појавила вест о буђавом роду домаћег кукуруза, који је Европа вратила. Тако је пала у воду његова тврдња да је боља контрола домаћих намирница. А ни домаће често није домаће јер скоро 90 одсто сировина за месну индустрију стиже из иностранства. Јавна је тајна да је српско тржиште годинама уназад преплављено пилећим батацима с Косова, који у Бујановац и Прешево стижу из Албаније.
[quote]
Увоз на часну реч
Од 1. октобра 2012. важе нова правила, па кад шлепер хране биљног или мешовитог порекла дође до српске границе, то не значи и да ће санитарни инспектор узети и узорак да провери безедност хране. Наиме, узимање узорка предвиђено је ако постоји обавештење да је неки производ из одређене земље ризичан. Горан Паповић каже да је то неприхватљиво, да се докази о исправности своде на папире и да одговарају само увозницима.
– У Србији је довољно дати часну реч да је ваш шлепер чист – каже Паповић.
Количина афлатоксина у млеку у Србији:
– Мегле: 0,05 – 0,1
– Имлек: 0,05 – 0,066
– Сомболед: 0,05 – 0,091
– Нишка млекара: 0,05 – 0,99
– Суботичка млекара: 0,05 – 0,99
[/quote]
Пилетина, ћуретина, али и свињско и јунеће месо допремају се прекоокеанским бродовима из САД и Латинске Америке у албанску луку Драч. Ту се кутије или голи батаци убацују у комбије, џипове или мање камионете и одвозе до Призрена, одакле иду према Србији у неколико праваца. Најчешће преко Гњилана и преко полицијских пунктова у копненој зони безбедности за Бујановац и Прешево. Како су се ЕУ и читав Запад заштитили законима, сво ђубре од хране и из Европе завршава у земљама попут Србије.
Иако влада мишљење да су трговина нафтом и наркотицима најуноснији послови, храна стоји раме уз раме с њима. Амерички економиста Ричард Фримен годинама се бавио истраживањем светских трговачких картела, а своју студију објавио је још крајем 1995. године, под називом: “Глобални прехрамбени картел Виндзора: Инструмент за убијање глађу”. Фримен тврди да 10 до 12 компанија, којима помаже још неколико десетина мањих, чврсто држе монопол у светској трговини храном, а њихов центар је у Лондону. Они доминирају у снабдевању скоро свим житарицама – од пшенице, кукуруза, овса и јечма, до шећерне трске и ражи. Они контролишу и трговину месом, млеком (посебно млеком у праху које је практичније за складиштење и чување), јестивим уљима, мастима, воћем и поврћем. Фримен их сматра владарима света јер само онај ко контролише производњу и промет животних намирница, може имати апсполутну контролу над целим људским родом.
Сутра – Отров у српској храни (2): Домаћа пршута из Уругваја
Вестионлине
