У круг лозничке Вискозе може се ући са било које стране. Од заштитне ограде остали су трагови, на капији 3, некада популарној “тројци” у портирници станују пси луталице, портира одавно нема и може се ући и возилом. Одатле па до “јединице”, главне капије, на све стране рушевине, зграде без прозора и врата, без кровова, пусти погони из којих су однете и исечене све машине, на некада асфалтираној улици кроз целу фабрику земља, растиње, општа пустош.
Ову апокалиптичну слику чини још гором чињеница да у том хаосу и даље има опасних материја и, што је још горе, не зна се поуздано у којим количинама, ни када ће бити уклоњене.
Јасно је да је фабрика уништена, али не и зашто још из ње нису уклоњене опасне материје које могу угрозити животну средину и локално становништво. Због нелегалног сечења метала у фабричком кругу неколико особа је настрадало, а долазило је и до истицања амонијака и око 300 метара црног луга пре две године. Последњи пут почетком маја је поново у Целулози исечен вентил, па је истекло између 50 и 70 кубних метара црног луга.
Без дозволе
Вискоза се простире на око 70 хектара где је, кажу надлежни, највећи део непокретне имовине саграђен без грађевинске дозволе. Због тога стечајни управник не може да укњижи те непокретности као друштвену својину, па да их евентуално продаје.
Лозница је највишим државним органима поднела до сада више од 30 дописа у којима је детаљно извештавала шта се дешава и упозоравала на опасност, али без резултата. Вискоза је од лета 2009. у стечају и отада се и овлашћено и неовлашћено сече њена имовина, али се опасне материје не склањају.
У градској управи стрепе да им држава на крају стечајног поступка, а то би могло да буде до краја године, не препусти оно што је остало од фабрике, а то је око 70 хектара земљишта са гомилом празних објеката претворених у рушевине, са све опасним материјама са којим Лозница не би могла ништа да уради.
Присутна је и брига да Агенција за приватизацију није могла да утврди колика количина опасних материја се налази у погонима некадашњих Вискозиних фабрика, иако је више пута ангажовала стручњаке. Према подацима Агенције, процењује се да од опасних материја у Целвлакну има 2.200 метра кубних воде контаминиране са угљен-дисулфидом (ЦС2), ускладиштене у базенима и танковима, а у Целулози око 1.000 кубика црног луга у пет резервоара.
Лозничани се плаше цурења отрова, за који нико не зна колико га има
У тренутку престанка производње почетком 2005, у Вискози је било око 550 тона угљен-дисулфида и у лето 2010. је специјалним цистернама почело измештање железницом, извучена је велика количина, али је у јесен исте године посао прекинут и до данас није настављен. Због неизвршених уговорних обавеза, Агенција је тужила фирме Промос плус из Љубљане и Промос СМ из Београда и тај процес траје у Привредном суду у Ваљеву.
Уклањање опасних материја је скупо, један проблем је што стечајни дужници на рачунима немају новац да га финансирају, а други што у Србији не постоји фирма са лиценцом за управљање том врстом опасних материја. Оријентационе понуде за уклањање опасних материја крећу од 900.000 до два милиона евра, а стигле су само од иностраних фирми.
Лозничани кажу да је невероватно то што је урађено са Вискозом. Да сви знају да се тамо и даље сече и да има још хемикалија, али нити се то добро чува нити се зна када ће их склонити. Фабрика је еколошка претња коју нико не схвата озбиљно. Грађани се надају да се неће ништа лоше десити и да ће неко коначно уклонити из оних рушевина све што би могло да угрози здравље људи и природу.
Држава за читаву деценију није нашла начина да очисти некадашњег гиганта хемијске индустрије од опасних материја и ко зна хоће ли икада то учинити. У локалној самоуправи се надају да држава неће на крају проблем решити пребацивањем фабричке имовине на Лозницу, јер би то за град био прави камен око врата.
Ђ. Јанковић – Вести
фото: Ђ. Јанковић
