Држава обуставила испитивања терена који су гађани осиромашеним уранијумом. Више од 1.000 опасних пројектила уклоњено тек после четири године
НЕКОЛИКО стотина килограма уранијума, које су НАТО авиони ”сејали” на југу Србије 1999, чувају се у хангарима Института ”Винча”. Гађане локације у околини Врања, Бујановца и Прешева очишћене су, али тек три- четири године после бомбардовања. Држава је претходних година плаћала анализе земље, воде и ваздуха, али је и за то понестало пара.
У 2012. години престао је мониторинг у коме су учествовали и стручњаци Института ”Винча”.
– Држава се понекад јако плаши зрачења, а некад тај проблем потпуно игнорише – каже др Милојко Будимир из ”Винче”, који је учествовао и у ”чишћењу” терена од уранијума, али и у каснијим надзорима. – До априла је постојао буџет за мониторинг, а онда је држава укинула финансирање. Још неколико месеци радили смо бесплатно, али реч је о великим трошковима, морали смо да престанемо.
Наш саговорник каже да у последњим анализама није примећена неуобичајена радиоактивност. А тестирана је и храна узгајана на југу Србије. Али, то не значи да контаминације није било. Јер, у прве три до четири године, више од хиљаду метака од чистог уранијума, од којих је сваки тежак по 300 грама, било је расуто на локацијама Пљачковица, Боровац, Братоселце и Рељан. Уколико је неко дошао у директан контакт са њима, сигурно има последице по здравље.
Слободан Петковић, пензионисани генерал, упозорава да је заустављен програм превенције започет у октобру 2000, који је подразумевао пре свега појачане мере праћења здравља локалног становништва и војника који су били ангажовани на контаминираним подручјима. Ранијих година у овом праћењу учествовали су и ВМА и други здраствени центри. На првим прегледима, на око 2.000 војника и неколико десетина цивила, констатоване су повећане вредности трансеминаза, промене на јетри, и издвојена је високоризична група од 300 људи
– Недостатак средстава, политичка пристрасност или неки други разлог не могу да буду оправдање за небригу о људима који су бранили своју земљу или живе на просторима који су контаминирани, па су не својом кривицом доведени у ситуацију да имају последице по здравље – оценио је Петковић на промоцији књиге ”Злочин у рату, геноцид у миру”. – Њима се мора дати прави одговор, посебно у наредном периоду када се може очекивати пораст болести које су последица изложености осиромашеном уранијуму.
И најмање дозе јонизујућег зрачења које емитује радиоктивни материјал уколико се удахну или другачије унесу у организам могу да покрену малигни тумор и мутације гена.
ПРАШИНА ТРУЈЕ 50 ГОДИНА
НА Србију је, са њеном јужном покрајином, бачено 15 тона осиромашеног уранијума, показују подаци из књиге ”Злочин у рату, геноцид у миру”. Он је добрим делом претворен у радиоактивну прашину, коју су ваздушне струје разнеле по целом Балкану. Највећи део наталожио се у земљу, доспевао у воду , биљке, животиње и остаће за сва времена, јер је време полураспада уранијума 4,5 милијарди година. Земља или вода могу показивати знакове озрачености и после 50 година, са максималним вредностима после чак 100 година.
Новости
