Ове године грађани Бора суочили су се са чињеницом да не могу да очекују брзу градњу тунела који спроводи Кривељску реку испод депоније отпадних материја, тачније флотацијског језера Велики Кривељ. Урушавање тог тунела, као што смо јуче објавили, изазвало би еколошку катастрофу река тимочког слива, која би се Дунавом проширила до Црног мора.
Друга непријатна чињеница за житеље Бора је да у догледно време не могу очекивати претварање два јаловишта рударско-топионичарског басена у корисне зелене површине. Како кажу у Министарству рударства и енергетике, овај посао је стављен у „други план”.
Као што смо већ писали, држава ће из буџета, са девет милиона евра, финансирати градњу новог колектора. Али, понестало је новца, или добре воље, за претварање две депоније опасног материјала у корисне зелене површине. Јер, пошто осам година није реализован пројекат регионалног развоја Бора (за који је издвојено око 44 милиона долара) изгубили смо право на део кредита Светске банке у износу од 33 милиона долара.
Еколошки део овог пројекта, за који је укупно било намењено 30,9 милиона долара, подразумевао је изградњу колектора и ремедијацију (пречишћење) два стара јаловишта старог борског и Поља 2 у Великом Кривељу, за коју је издвојено око 8,1 милион долара. Ова јаловишта загађују животну средину, јер ветар са њих разноси отровне честице на околна подручја. Те две депоније требало је да буду пречишћене и претворене у корисне зелене површине – паркове или дечја игралишта. Старо борско јаловиште налази се код села Оштрељ, у градском подручју, а Кривељско у непосредној близини истоименог села.
Боривоје Стојадиновић, извршни директор Института за металургију и рударство у Бору и члан радне групе за изградњу новог колектора, каже да држава има законску обавезу да брине о заштити животне средине и да ће проблем два јаловишта морати да буде решен у блиској будућности.
– Са тих поља развејава се најфинија прашина, препуна тешких метала, коју ружа ветрова носи по околним селима, пољима и воћњацима. Држава која експлоатише руде мора да брине о наслеђеним еколошким проблемима– објашњава наш саговорник.
У претходних неколико година полемисало се о томе да ли има потребе за санирање јаловишта, а Министарство рударства енергетике неколико пута је јавно истицало да су мишљења о овом послу подељена. Ремедијација, како су објашњавали, онемогућила би потенцијалну експлоатацију тих локација у којима и даље постоји одређена количина руде.
Како незванично сазнајемо, то је највероватније разлог зашто пројекат није спроведен.
Када је обнављање јаловишта требало да почне 2012. године, у Министарство енергетике стигао је допис о потенцијалном инвеститору заинтересованом да уложи у овај посао. Остало је отворено питање да ли је улагач заиста постојао или је то био један од начина да се овај пројекат привремено заустави. Наиме, из кредита Светске банке обезбеђен је новац за ремедијацију постојећих јаловишта, али не и за изградњу новог. Ипак, будући да је јаловиште у Великом Кривељу готово напуњено, извесна је изградња новог. Овај посао није био део пројекта регионалног развоја Бора, финансираног из кредита Светске банке.
Када се склопе све коцкице, јасно је да држава већ више од 100 година активно учествује у загађењу природне средине експлоатишући рудна богатства у овом крају. Реке тимочког слива изузетно су загађене, грађани удишу ваздух „обогаћен” сумпор-диоксидом, а њихови протести и јавна иступања не чују се далеко.
Забринутост за судбину природе замагљена је чињеницом да куће житеља овог дела Србије леже на једном од највећих налазишта бакра у Европи. Поставља се питање да ли ће становници Бора икада моћи пуним плућима да уживају у лепотама које су им на дохват руке. Од природног богатства са којим се среће путник у Источној Србији заиста застаје дах. Зеленило, богат речни слив, прелепи пејзажи, поглед на планину Ртањ стварају утисак да се на овом месту може залечити свака бољка. Истина је, нажалост, другачија.
За градњу колектора два милиона евра из буџета
Након што је Светска банка повукла део кредита за развој Бора, због чега је Србија платила пенале од 361.000 евра, држава је за градњу колектора из овогодишњег буџета издвојила два милиона евра, изјавио је за наш лист Боривоје Стојадиновић, извршни директор Института за металургију и рударство Бор и члан радне групе за изградњу новог колектора.
– Пројекат већ имамо, а организоваћемо тендер за новог извођача радова и надзорни орган. Инсистираћу да посао обаве домаће фирме. Стручњаци из РТБ-а Бор су довољно квалификовани па могу да учествују у јавном надметању за извођача радова – каже наш саговорник.
Неодговорност одговорних
Сви који су били задужени за спровођење пројекта регионалног развоја Бора избегавају одговорност. Док грађани са којима смо разговарали упиру прстом у актуелно руководство РТБ-а Бор, директор Благоје Спасковски наглашава да ова установа није имала апсолутно никакву улогу у градњи новог колектора, већ је то била брига Института за металургију. Боривоје Стојадиновић, директор Института, није желео да коментарише ове оптужбе већ истиче да је дошло до застоја у администрацији. У актуелном Министарству рударства и енергетике такође су се оградили јер су „формирани у априлу 2014. године”. Вероватно им не значи много чињеница да је пре њих постојало ресорно министарство сличног (готово истог) назива – Министарство енергетике и заштите животне средине којим је руководила Зорана Михајловић. Из кабинета министарке Михајловић поручују „да су учинили све да градња колектора почне”. Ипак, немају речи хвале за извођача радова.
„Румунска компанија ’Хидроконструкција’, која је победила у надметању за овај посао, имала је велики проблем са обезбеђивањем потребних гаранција и испуњавањем рока за изградњу. На нашу велику жалост, све ово довело је до тога да Светска банка обустави овај пројекат и Бор остане без колектора. Тиме је и сав наш труд који смо уложили пао у воду”, наведено је у писаном одговору из кабинета министарке Михајловић.
Јелена Попадић, Политика
фото: РТВ Бор
