Изложба „Милутин Миланковић – 100 година од реформе Јулијанског календара“ свечано је отворена у Музеју науке и технике, где је председник Српске академије наука и уметности (САНУ) Зоран Кнежевић оценио да је Миланковић био један од наших највећих, ако не и највећи научник.
Отварајући изложбу пред бројним званицама и посетиоцима, Кнежевић је рекао да је Миланковић (1879-1958) био изузетна појава у српском духовном простору и да је био парадигма онога што данас називамо мултидисциплинарношћу.
Према његовим речима, Миланковићев „Канон осунчавања земље“ је „најзначајнија књига која је под кровом академије написана“.
„Имао је као основно образовање интересовање за грађевинско инжењерство, али се његово интересовање протезало и на многе друге области. Успео је да научи и сазна све оно што му је требало како би се опремио да се суочи са изазовом који је он називао ‘великим космичким проблемом’“, рекао је председник САНУ.
Кнежевић је подсетио да је Миланковић читав стваралачки век провео радећи, и то највећи део у нашој скромној средини која је могла да му понуди само ограничене могућности, док је највећи део својих резултата и радова остварио у Капетан Мишином здању и САНУ-у.
Миланковић је био грађевински инжењер, математичар, астроном, климатолог, геофизичар, доктор техничких наука, академик, оснивач катедре за небеску механику на Београдском универзитету.
У свом обраћању директор Музеја науке и технике Зоран Левић је истакао да ће публика на изложби моћи да се упозна са животом и ликом научника, наводи Танјуг.
Изложба је базирана на архивским документима, библиографским подацима, личним предметима, описима најзначајнијих догађаја из живота и рада Миланковића, као и експонатима Музеја науке и технике.
Централна тема изложбе је стогодишњица Миланковићеве реформе календара, револуционарне прекретнице у усаглашавању дужине календарске године са дужином природне астрономске године.
Реформа Грегоријанског и Јулијанског календара која је водила изградњи јединственог, до сада најпрецизнијег Миланковићевог календара, прихваћена је на Свеправославном конгресу у Цариграду 1923. године, али никада није примењена.
Ауторски тим изложбе чине аутор изложбе и каталога Славко Максимовић, музејски саветник Музеја науке и технике Зора Атанацковић и музејски саветник и кустос изложбе Соња Зимонић, Наталија Гаковић која је дизајнирала изложбу и Марко Јовановић који је дизајнирао каталог.
Изложба је реализована у сарадњи Музеја науке и технике и Удружења Милутин Миланковић, а отворена је до 29. фебруара 2024. године.
