Отворено лудило на челу Србије

Воде нас отворени лудаци. Има тај израз „отворено луд“, кад се неко због претераног осећаја силине и распојасане бахатости, надмоћи над законом, правдом и моралом, више и не труди да се претвара да је нормалан.

Питање је како се ти лудаци толико дуго одржавају на власти? Шта је са духовном равнотежом мноштва оних који, volens-nolens, одржавају и трпе лудаке на грбачи толике деценије? Немам ни одговор ни разумевања за такво фаталистичко држање некад поносног српског народа.

Љубавни кризис

За наизглед веселију, младеначу, страну општенародне психотичности побринули су се школарци из Шајкаша колективним падањем у несвест. Појава је изазвала видну узнемиреност јавности. После детаљно спроведених медицинских анализа, објавио се лично министар просвете г. Срђан Вербић са валидном информацијом да су се ученици школе „Исидора Секулић“ у Шајкашу масовно онесвестили због „колективне несвесне психосоматске реакције“. Нико не треба да брине, све је у оквиру прихватљиве колективне несвесне психосоматске реакције. Утом, јавише се неки родитељи старије генерације, који немају јаког поверења у савремене психолошке дијагнозе, већ дадоше своју оцену да се ради о „девојачком лудилу“ (и момачком, такође). Јован Стерија Поповић је то специфично стање психосоматске реакције назвао „Љубавни кризис“.

Биће да је тако решена енигма?

Нећемо себи да признамо да деца одрастају под стресом као да је ратно стање. Има много тежих реакција од наведенога, само смо се навикли. Бомбе не падају с неба, али је рушевина око нас све више. Општа психоза је слична. Часови скраћени. Милитантни гејократи раде по школама шта хоће. Просветари се шкропе водом. Деца одрастају у ситуацији окупацијске распуштености, када им је ред у околини најпотребнији. На „малој матури“ више ни правопис није битан. „Само одлазите одавде“, као да поручују просветни радници. Где? Куда шаљемо децу?

Увод у опште српско лудило

Уочљиво је да се све више, када разговарамо о себи, свом окружењу и понајвише власти коју смо сами изабрали, макар и уз обилату помоћ злих пријатеља, потежу термини из психијатрије.

Појмове које с брда – с дола цитирам, су одреда наведени у добронамерним покушајима разних коментатора да се разуме српско политичко понашање.

– Колективно несвесно – Колективно несвесно манифестује се када више индивидуа истовремено усвоје један ирационални концепт. Тада свака од особа постаје даље индоктринирана идејом или мишљу и често интезивно трага за потврдом, покушавајући да натера друге да прихвате њене нелогичне идеје.

– Амбигвитетска свест – која код нас доминира, и по којој су “сви криви за све”, управо и онемогућава критички дијалог и он унапред бива осуђен на узалудност.
– Пасивно-агресивно понашање генерално карактерише пасивно супротстављање захтевима радног и социјалног окружења, праћено је одуговлачењем, тврдоглавошћу, мрзовољношћу и неефикасношћу.
– pseudologia fantastica – Политички коректни ово дефинишу као „говорљивост“. Иначе, ради се о разметљивој лажљивости .
– MORAL INSANITY – (“Морално лудило“). “Морална загађеност” или “упрљаност” .
– usеful idiots („корисни идиоти“), – Видети и Вучићеве „ботове“.
– Рaratimija – болесна сета. (Видети Вучића на конференцијама за штампу кад из носа дува у микрофон)
– Рaramimija – Несклад између израза лица и стварног распложења. (Видети Вучића на конференцијама за штампу кад из носа дува у микрофон)
– Psihopatija, ili sociopatija – трајни поремећај личности. Главне су промене на емоционално-вољном плану личности. За психопате се каже да су „далтонисти за људска осећања и друштвене моралне вредности“. [1]
– Когнитивна дисонанца – ментално стање, често конфликт, у коме особа доживљава искуство два или више некомпатибилна веровања или когнитивно обрађује више информација.
– Стокхолмски синдром – назив психолошког стања које настаје у ситуацијама у којима долази до зближавања отмичара и талаца.

Анамнеза

Изврсну анализу тренутног српког лудила дао је Слободан Рељић у есеју „КАКО СЕ РЕШИТИ ЕЛИТЕ КОМПРАДОРА, КОЈА ВЛАДА СРБИЈОМ* [2]

Анализа показује технологију преузимања контроле над државом од стране ЕУ, уз карактеристичну бруталност односа према сопственом народу и улогу извршиоца/компрадора чији је ауторитет делегиран од империјалног послодавца.“
Економске и политичке последице, па последично демографске и биолошке, су толико катастрофалне да се намеће размишљање о скором изумирању народа.

Битан је тај моменат преузимања контроле над државом. Некадашњи амбасадор у Београду Камерон Мантер уопште не околиши да је највећа препрека био Војислав Коштуница, и да је „одлучио да га због некооперативности удаљи из власти“. Објаснио је и како је политичка ујдурма спроведена. Мантер је утврдио да је „кључ за слабљење Коштуничиних шанси за реизбор 2008. одузимање подршке СПС, на чијем је челу некад био бивши председник Србије Слободан Милошевић“. И Ивица Дачић је „обрађен“. „Након што смо га најели и напојили, преокренули смо га и од њега направили про-Европљанина…“
И управо по интензитету данашњег негодовања Срба на само помињање имена Војислава Коштунице, може се ценити степен трагике српског лудила. Савршена ментална манипулација. Али, та манипулација није стигла споља, неким чаробним дејством ХААРП система, већ из наше главе. Из наше лудорије. Јер, скоро сваки Србин ће вам „објаснити“ да је то што су стране силе завером рушиле Коштуницу, заправо дупла завера против Срба, јер, познато је, Коштуница је дошао на власт завером против Срба. Па смо тако добили Тадића, а за њим Вучића. И они су такође дошли на власт завером, а не тако што је већина гласала за њих(?!) Једноставна је та „здрава памет“, зар не? Није случајно неки циник „здраву памет“ објаснио као гомилу заблуда, стереотипа и глупости.

Слободан Рељић међутим полази од старе отрцане мантре да је дан почетка пропасти Србије 5. Октобар 2000-те, што га приказује ипак као човека који не разуме.

Претходно је Слободан Милошевић уз помоћ пулена који су данас на власти, раскрчмио скоро све покрајине које су генерације више од сто година уз милионске жртве окупљале. Док је Книн падао, на другом програму РТС је емитована циркуска представа. То се, драга браћо и сестре, као што вам је познато, не прашта. Истовремено, у држави смо имали инфлацију коју нико не може да израчуна колика је била, 3% на сат или тако нешто. „Морало због рата“… уобичајено је блесаво оправдање које се може чути. Водила је Србија много теже ратове, па није имала такву финансијску пропаст. И управо тада, у ситуацији екстремне инфлације, почела је пљачка народа и првобитна акумулација капитала нових тајкуна, бивших заклетих комуниста.

Муњевити успон империје Мишковић почиње 1993. године у време хиперинфлације. Од Народне банке Југославије Мишковићева банка је откупљивала девизна средства парама из примарне емисије. Зарада је била застрашујућа. Доласком Мирка Марјановића за председника Владе Србије пензиони фонд Србије је, уз одобрење Мирјане Марковић и Слободана Милошевића, пребачен на рачун Мишковићеве банке! И паре Електропривреде Србије и других јаких групација пребачене су на рачун „Делта банке“, чијим парама је Мишковић неограничено располагао.

Почела је тада да расте и империја Жељка Митровића, али и малог апаратчика Радомана Божовића кога су сви изгубили из вида, и небројених других, блиских режиму.

Анфан-терибл тог лудог времена пљачке и издаје беше Слобин мезимац, син Марко. Типичан примерак размаженог и крволочног наследника безгранично моћног оца у малој држави. Уз помоћ цариника и тајне службе контролисао читаво царство кријумчара који су илегално трговали цигаретама, бензином и алкохолом. Плејбој, луксузни шопинзи по европским метрополама, на тркама је могао серијски да уништава скупе аутомобиле. У Пожаревцу, родном граду свог оца, млади Милошевић је поседовао “Бамби парк” и дискотеку “Мадона”. Зашто не бисмо навели како су га вршњаци видели, макар опис био уличним сленгом:

„Страх и трепет града Пожаревца, а и целе Србије деведесетих. Ћале ти најмоћнији баја у земљи, мож’ радиш шта оћеш, да се иживљаваш, возиш бесна кола, ј…ш вр’ ..чке, дрогираш се, зај…ваш људе моторном тестером јер ти се може… За то време људи су чекали у километарским редовима за `леба, зејтин и гориво.

– Све што има у животу, мој син је створио својим рукама – хвалио је међутим отац Слободан економске успехе Марка Милошевића.

Па ипак, данас ће Жељко Цвијановић [3], развијати теорију о два мита – првог о Ђинђићу, који се намеће од горе, и други, искрени, који избија из народа, о Милошевићу. Па узима слободу да закључи: „Везали га за Милошевића или не, брзина којом ће се развијати тај мит о отпору можда је последње што Србију данас дели од потпуног хаоса и безглавог крвопролића.“
Ништа горе не може да се деси српском народу од поменута два мита.
Међутим, да Ж. Цвијановић и не прича баш упразно, потрудили су се да покажу на НСПМ. [4] Довољно је сабрати оцене првих 10-11 коментара читалаца „којима је до морала у политици“ – О „Слоби“ се позитивно изјаснило (у тренутку бројања) 2396 читалаца којима је до морала у политици, а негативно 123.
Отуда, имамо право да причамо о колективном српском лудилу.

Вучићев ријалити

Вучић као да се свети Србији због нечега.

Ако бисмо покушали да вреднујемо резултате владавине социопате Вучића, који уме да „јавно плаче, прети и смеје се у исто време“, не вреди, јер то је серија фијаска, пропасти, силеџијства и бламаже.

Као и Милошевић, из неког разлога ипак се нада Нобеловој награди за мир.

Да исти човек у кратком року од прелепљивања назива улице „др Зоран Ђинђић“ називом „Генерал Ратко Младић“ дође до ритуалног клањања Ђинђићевој бисти; да од рецензента Шешељеве књиге „Енглески педерски испрдак Тони Блер“ постане најпосвећенији Блеров ученик, ипак превазилази уобичајену политичарску превртљивост.

Свет нам се чуди и смеје. У плејади својих страних саветника, од Гузембауера до Курца, за које не знамо ни шта су нам помогли и колико нас је та невидљива и неопипљива помоћ коштала, сада дође на ред човек који нам је толико зло нанео. „Бивши британски премијер Тони Блер додао је Србију на листу земаља које му плаћају за саветовање, упркос томе што је 1999. године имао улогу једног од главних предлагача бомбардовања Београда…“ – пише “Гардијан”.

Да ствар буде бизарнија, досадашњи његов саветнички рад је довео да Блера штмапа карактерише као „Ходајућу шалу“, а Палестинске власти су Блеров рад 2012. године дефинисали “бескорисним, бескорисним и бескорисним“.

Дефиницију психлогије власти ове отворено полуделе нео-титоистичке гарнитуре, објаснили су комсомолци друга Тасовца, у еуфорији путовања на далеки, али нама пријатељски Тајланд.[5] Ослобођена сваке кочнице, о чему се ради подучила нас је службеница Тасовчевог министарства културе и информисања, Јелена Маринковић:

„Ово је већ лично.Како се усуђујете ви кметови да нас происпитујете док уживамо?!Шта вас брига да ли је из буџета или не,ви ионако немате динара да дате за државну касу,зато што сте бедни.Ви сте закржљали и несналажљиви и вашу љубомору и комплексе лечите преко ових патриЈотских сајтова.ХАХА јадници.Ако то хоћете да чујете ево вам.Боли нас уво за вашу гладну децу и за вашу правду!Јел се патриотизам једе,да ли можда плаћа рачуне.НЕ?Е па онда што се јављате.Ако нам можете нешто,ви то урадите.Ајд да вас видимо.Брига мачке,шта мишеви о њима причају.Ово је ново доба,либерално доба где опстају само најсналажљивији.Ми смо то и СНС странка нам је омогућила да покажемо шта умемо.Живео Вучић!Доле са великосрпским национализмом и фашизмом! “ [6]

Па таман да је неким чудом цитат фалсификован, да сам хтео да опишем сасвим видљиво, кроз наступе и понашање, стање духа екипе Александра Вучића, не бих умео пластичније од овога.

Да направимо малу дигресију па да се запитамо: којим чудом, санџамином промишљу, којим триком се Марко Благојевић докопао позиције „директора Канцеларије за обнову и помоћ поплављеним подручјима“? Тако што ништа корисно у животу није радио? Лелемуд и згубидан. Дефиниција медиокритета и паразита. Тај ће да дигне Србију из муља?
Или, срозани кумови Драшковић, Шешељ, Николић?! (Наведни по степену политичке моћи)?

Србија изгледа као ријалити шоу. И јесу у питању ријалити програми у којима учествују све полуге државе, јер само тако могу да оставе привид пожртвовања и доброте и тако се одрже на власти. Један од најгледанијих таквих државних формата је „Спашавање деце“. Сетимо се како се лично Вучић батргао по снегу, како би „спасао“ повеће дете, које је могло и само да прекорача смет. Али, не заборавите да је истом приликом генерал Бандић исто хеликоптером спасавао бебу. [7] Пре десетак дана министар Стефановић се лично упустио у луду јурњаву за отмичарима детета. Могао је само неку гору несрећу да направи. Да је сметао, то сигурно.

У ријалитијима се несреће дешавају. Управо је у такође хеликоптерској нерсећи погнуло десетак људи у Аргентини.
Овај пут се ствар сасвим отела контроли. Као да се све одвијало по најгорим „Марфијевим законима“. Све што је могло поћи по злу, десило се.

Само је СМРТ, ТРАГЕДИЈА, брана, заштита, алиби да се дође до суштинске спознаје.

Јадно дете је било умируће. Оно што медицина може, било је на располагању и у ближим центрима, с тим што би ранија лекарска интервенција значила и трачак више наде.

Истина је да је то мало умируће дете било средство манипулације црних политичких циркусаната.

“Ствар” је огољена зато што је дошло до непланиране трагедије. Тако се показало да је цео информативни систем вођен комесарски. Да сви лажу, како се ни за време рата не лаже. Да је војска само једна театрала акро-група, која повремено плаћа главама профанизацију некада часног имена српског официра. Да смо разоружани. Да је наша политичка елита разбијена банда пропалица.

Чињеница је да су у производњи приче и њеном пласирању пре времена [8], учествовале све информативне агенције унисоном лажном информацијом коју су даље пренеле све највеће информативне куће.

Уместо да након трагедије оставке и смене лете на све стране, почело је масовно брисање прошлости по шаблону Орвеловог „Министарства истине“. [9] Новинарска удружења и „слободни новинари“, све слободнији од слободнијег и професионалнији од професионалнијег, или мудро ћуте и чекају да се ситуација смири, или бране (???) колеге, попут Љиљане Смајловић.

Нико није показао веће непоштовање према страдалима него што је учинио Александар Вучић својом изјавом у којој невероватно безобразно оптужује људе који постављају питање одговорности да се радују туђој несрећи?! Вучићу је најбитније да “не да министре Гашића и Лончара”. Косово је дао лако, али ортаке никако! Онако патетичан у ријалитију „седница владе“, није могао да сачека да прође ни Дан жалости, а да не облепи Београд плакатима са својим ликом.

Коначно се премијер Вучић громогласно објавио Urbi et Orbi „Ја преузимам одговорност“!!!! Да? И? Ако преузимаш одоворност за смрт седморо људи, прво поднеси оставку, па на таван. Биће пре да је порука „Ја сам крив и ко вас…“

Да, наши компрадори свој опстанак на власти базирају на принципима и ефектима ријалити-шоа и туђој сили. Како се шоу билижи финалу, смо најгори опстају.

У позадини ријалитија

И док ми у немоћном бесу гледамо убитачне сценске испаде, сасвим неприметно наше границе поседају људи у туђим униформама у чије добре намере не можемо имати ни најмање поверење.

Полицајци из Немачке распоређени на српско-мађарској граници. На македонску границу ускоро долазе аустријске граничне патроле. Наше официре обучавају ћелави амерички наредници у склопу некакве „сарадње“ која није ништа друго до обука квислиншких полуга силе. [10]

Како се губи последњи атрибут државности, него овако? Због не много другачије ствари, Србија је ушла пре сто година у рат против Аустроугарске.

Сигурно да Србији треба нова анти-компрадорска или анти-квислиншка елита. Треба нам и национална држава. Недостаје и много другога. Но, све се то сажима у једну реченицу:

„Право на побуну је једно од најважнијих ако не и најважније природно право. У том смислу оно је метаправо које надилази сваки позитивни правни поредак“ (Чавошки, 1992: 19).
……….
[1] http://sr.wikipedia.org/sr/Psihopatija
Напомена: Обратити пажњу на Тест-листу за проверу психопатије. Коме није јасно ко нас води, биће му јaсано.
[2] http://www.standard.rs/politika/31242-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%B5-%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B0-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%BE%D0%BC

[3] http://www.standard.rs/politika/31293-%D0%B4%D0%B2%D0%B0-%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%B0,-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%B5
[4] http://www.nspm.rs/politicki-zivot/iz-arhive-obracanje-gradjanima-2.-oktobra-2000.-godine.html
[5] http://www.teleprompter.rs/vrhunac-bahatosti-zaposleni-u-vladi-srbije-masovno-otputovali-na-godisnji-odmor-na-tajland-foto.html

[6] http://011vodic.com/politika/wp-content/uploads/2015/02/11006446_596346743834127_8156092681807500920_n-1.jpg

[7] Курир: „ПРИЧА КОЈА ЈЕ ДИРНУЛА СРБИЈУ: Како је генерал Бандић спасао малу Ању!“

http://images2.kurir.rs/slika-900×608/nevreme-zavejani-spasavanje-feketic-1391356901-438391.jpg

[8] http://www.srpskikulturniklub.com/vest-unapred-o-bebi
[9] Beba od pet dana spasena vojnim helikopterom

http://mondo.me/a430782/Info/Ex-Yu/Beba-od-pet-dana-spasena-vojnim-helikopterom.html

[10] http://fakti.org/serbian-point/posrbljene-vesti/americki-marinci-u-pancevu-obucavali-podoficire-vojske-srbije

Ђорђе Ивковић

Извор: Српски Културни Круг