Отворено писмо Марку Ђурићу који не чује вапаје косовско-метохијских Срба

Одговорност за безбедност и егзистенцију моје породице је Ваша. Тражим одговор ко прецртава живе људе?

Након новонасталих момената због своје личне сигурности и због безбедности моје породице, осећам потребу да се обратим Вама лично господине Ђурићу, као и господину Немањи Кијачићу, службенику Канцеларије за Косово и Метохију, који је детаљније упознат са оним што се догађало протеклих месеци. Такође ово писмо желим да упутим и на адресу председника Републике Србије, господину Александру Вучићу, охрабрен чињеницом да обилази Србију са намером да чује за проблеме људи, а док не посети Косовско Поморавље, ја ћу свој проблем да предочим на овај начин.

Верујући у институцију коју предводите, обратио сам се Захтевом за помоћ у решавању проблема.

Међутим, данас сам у још већем проблему који је произвела та иста институција (или неко ко ради у њој) у коју и поред свега и даље верујем. Молио сам више десетине пута како бих
и себи, а и осталима из групе преварених радника Пореске администрације обезбедио опстанак, а сада сам схватио да сам изазвао контраефекат.

Мкшљења сам одлука да се људима дају привремени Уговори после свих година је неозбиљна, а одлука да мене као њиховог представника прецртате са списка је СКАНДАЛОЗНА и
ДИСКРИМИНАЦИЈСКА. Како је уопште могуће да неко прецрта било кога са тог списка, знајући да сам ја био тај који је водио рачуна да било ко од десеторо нема никакво радно
ангажовање, како у српским, тако и у косовским институцијама? У канцеларији председника Републике Србије постоје моји захтеви које сам лично у име мојих колега упутио протекле године.

За помоћ смо се обраћали и институцији Председника Републике, Пореској управи, Министарству финасија, Заштитнику грађана, итд. Захваљујем Вам се у име ових људи што сте узели у обзир наш проблем и одновембра месеца прошле године покушавате да нам помогнете, наравно на инсистирање интернет портала који се баве проблемима Срба на Косову и
Метохији, јер ми други начин да привучемо Вашу пажњу нисмо имали и то морате разумети. Ако сам на тај начин на себе навукао нечији гнев и ако је то освета због тога што смо Вас јавно прозвали, грешка је што сте то схватили лично. Ја кроз Вас видим институцију задужену за бригу о нама и за решавање проблема уколико они постоје.

Заиста без икакве зле намере, постављам питање да ли је Канцеларија за Косово и Метохију приватна или државна институција, јер сам мишљења да у државној институцији овакве ствари нису могуће?

Ја сам у непреспаваној ноћи склапо ребус и дошао до закључка, а то је да откако се моје име нашло на интернет порталима, јер сам својим именом и презименом стајао испред свих људи, уз њихово одобрење, од тада је неко почео да прати оно што радим, а све је кулминирало 15. јануара када сам добио и једно наизглед безазлено упозорење да се неки људи распитују да ли сам ја “тај”..

Ви најбоље знате ко су ти људи, а они мене не познају, нити ја њих познајем, а баве се мојим животом. Ја немам никаква сазнања осим сумње, па зато њихова имена нећу помињати сада.

Са друге стране, најмање што очекујем је да се овакво стање преслика на чланове моје породице (о чему је детаљније описано у писму, које је послато Канцеларији за КиМ 08.02.2019. о чему ћу обавестити и надлежне иснтитуције). Зато Вас МОЛИМ као родитеља, због моје двоје деце и због моје породице да најреалније сагледате озбиљност ситуације. Не кријем да сам на изборима био на страни државе, напротив, поносим се тиме, а све у нади да ће овај проблем бити позитивно решен после тога.

Ово што се догодило претходних дана, спада у нешто што ја сматрам веома опасном ствари за мене и моју породицу и зато имам потребу да Вас упитам да ли је ово начин за решавање опстанка или је ово начин да ме натерате да се после двадесет година одселим? Такође ме занима, као потпуно аполитичног човека и као човека који је протеклих двадесет година провео тамо одакле су многи отишли, којом се идејом воде они људи, који људе прецртавају са спискова ПРЕВАРЕНИХ грађана?

Који су стандарди за селекцију употребљени у мом случају, с обзиром да сам преживео тринаест уговора у Пореској управи Републике Србије и све то заједно са мојих деветоро колега, који су прошли “провере” запослених у институцији за бригу о косовско-метохијским Србима? Само да Вас подсетим, наша група је 2008. године бројала 27 људи, а сада се и ја питам где је њих седамнаесторo.

Ја сам породичан човек, имам двоје деце и замислите једног човека од 39 година, са неким образовањем, који нема сто динара у џепу да своме детету да за ужину. Ја сам тај човек, спреман да за своју децу газим оне стазе на којима неко намерно просипа срчу, а и да се суочим са онима који ми секу ноге. Зато нећу да ћутим и искористићу све могућности које може да има један просечан становник ове земље, да докаже правду, која је увек достижна за оне који верују у њу !

За десет дана навршиће се једанаест година како сам остао без сталног посла, а након двадесет година ропства ја сам схватио да ми је живот на Косову и Метохији постао неподношљив, а несхватљиво је да ме одавде не терају Албанци.

Са поносом истичем да сам Зоран Ковачевић, косовско-метохијски Србин, НЕ БАВИМ СЕ ПОЛИТИКОМ и као такав сам прихватио на себе улогу представника десеторо Срба са Косова и Метохије који се ЈЕДАНАЕСТ година боре да дођу до правде. Именом и презименом и својом скромномличношћу сам стао испред свих и жртвовао себе да би уз Вашу помоћ и залагање тих десеторо породица сви заједно сачували од исељавања. Као што већ написах, жртвовао сам себе, а Ви сте доказали да сам заиста жртва, тиме што сте ми наденули ту титулу. И поред свега захваљујем Вам се што сте за девет српских породица на Косову и Метохији обезбедили макар привремену егзистенцијалну помоћ, на моје инситирање, због чега сам много поносан. Не знам да ли да очекујем да ми одговорите, јер знам да за то немате ваљани одговор и да онај ко је одлучио да ме пред крај ове борбе прецрта са листе живих, није имао никакав разлог за то.

Све и да постоји нешто, озбиљност институције коју представљате не даје Вам за право да икога са тог списка прецртате без образложења и како да верујем да још неко са тог списка неће бити прецртан?

Ако ипак имате одговор који ћете поткрепити тврдњом, молим Вас да ми одговорите да и ја сазнам ЗАШТО? Поткрепљену доказима, своју борбу и своју част принуђен сам да браним,
потпуно свестан знајући да такве борбе трају дуго. Ово је сада другачија прича са елементима дискриминације од стране државних институција.

Ако је ово заслуга за то што моја деца желе да живе на свом имању на Косову и Метохији и да својим телима чувају ово мало српства што је остало, захваљујем Вам се што нас терате да купимо бесповратну карту. Ово овако како данас изгледа је за мене тешко и неподношљи​во. Неко је одлучио да прецрта човека који има тридесет девет година, а за то време сам од света могао да видим Албанију и Црну Гору, јер је тамо још могуће да идем са личном картом.

Сматраћу Вас у најмању руку одговорнима за било какву рекацију локалних “лидера”, уколико се према мојој породици односе осветнички, јер сам ово схватио као најозбиљније
упозорење за исељавање у последњих двадесет година.

(У прилогу писма које је циркуларно послато надлежнима у Канцеларији за Косово и Метохију се налази само део аудио снимка, последњег разговора у коме се чује да је господин Немања Кијачић списак на коме је прецртано моје име добио од “својих шефова” и такав је послат Пореској управи. Од Вас очекујем да добијем одговор зашто и како се зове човек који ме је прецртао? Писмо са истом садржином послао сам у петак 08.02.2019. послао сам га и у недељу, међутим одговора нема)

Хвала на разумевању.

Дискриминисан, преварен и понижени
косовско-метохијски Србин
из дводеценијског
косовско-метохијског ропства
Зоран Ковачевић

Србија данас