Не дозволимо да нам други према туђим интересима и мерама кроје законе о нашим породицама!
ПРЕДСЕДНИКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ,
ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ,
НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ,
ЈАВНОСТИ СРБИЈЕ
Поштовани,
Ми, доле потписани, дижемо свој глас против новог удара на српску породицу, који овог пута покушавају да изведу новим Грађанским закоником кроз забрану сваког физичког кажњавања деце, понекад (не увек) неопходног у случајевима када мало дете не разуме последице поступака којима угрожава себе и друге или када је насилно и агресивно према другој деци, одраслима и животињама.
Подсећамо да је:
1. Правни систем Србије, у погледу положаја и заштите деце, доношењем Породичног закона 2005. године, у потпуности усклађен са Конвенцијом УН о правима детета и другим ратификованим међународним документима који се баве тим питањем. Зато је свака измена нашег законодавства ради тобожњег усклађивања са међународним правом непотребна.
2. Мора се избећи опасност доношења неприменљивих закона, који уносе правну несигурност и руше ауторитет државе. Анкета објављена у дневном листу Политика показује да је 83 одсто испитаних против изједначавања педагошког физичког кажњавања деце са злостављањем детета, што јасно говори да ће закон који то изједначавање спроводи, ако се усвоји, бити неприменљив.
3. Законодавна реформа не сме да доведе до тога да у односима родитеља и деце већи ауторитет од мајке и оца постане држава. Последице уплитања државе у сферу осетљивих породичних односа могу да буду кобне и за породицу као темељ сваке снажне државе, али и за сам ауторитет државне власти. Злоупотреба дискреционих овлашћења од стране државне власти, у виду најдрастичније принудне мере државне интервенције у породичне односе – одузимања деце, води урушавању породице. Тиме држава у свакој породици добија уместо најприроднијег савезника потенцијалног противника, чиме се шири антагонистички фронт у унутрашњем рату између државе и друштва, целине и делова.
4. Иза намере да се новим Грађанским закоником у Србији пропише забрана сваког облика телесног кажњавања деце од стране родитеља не стоји брига за права деце, већ злокобни план да се једним системом парасанкција задре дубоко с оне стране границе која дели приватну од јавне сфере. Тиме би се сфера забрањених, противправних и друштвеноопасних радњи проширила и ван законом предвиђеног круга кривичних дела, а надлежност изрицања породично-правних санкција за телесно кажњавање деце пренела на органе којине не припадају судској грани власти. На основу нејасно и широко дефинисаног бића једног квазиделикта, о родитељском праву би одлучивали уместо „суда у одумирању”, центри за социјални рад или сличне установе друштвене бриге о породици. Следствено, прва жртва оваквог процеса заобилазног инкриминисања појединих страна породичног живота било би начело правне сигурности.
5. Пошто је јасно да држава Србија нема новчаних средстава да финансира нову функцију сталног надзора над породичним животом, средства би се по свој прилици обезбеђивала на основу пројектног финансирања из иностраних глобалистичких антипородичних фондација.
У земљи у којој 30 хиљада људи годишње више умре него што се роди, и коју сваке године напусти преко 35 хиљада, углавном младих, и која је од пописа 2002. до пописа 2011, остала без 400 хиљада становника, крајње је време за заштиту породице и деце, а не за њихово додатно разарање антипородичним нормама.
Буком која се диже око забране кажњавања деце само се скреће пажња са системских узрока проблема породице у Србији. Под изговором заштите деце од физичког кажњавања доћиће до ослобађања државне моћи, без гаранција да ће интереси детета бити заштићени.
Деца су наша а не државна, а државу финансирамо ми, и она је ту због нас! Зато не дозволимо да нам други према туђим интересима и мерама кроје законе о нашим породицама!
Уочи Божића, 2015.
Потписници:
1. Академик Коста Чавошки
2. Др Зоран Поњавић, професор Породичног права, Правни факултет Универзитета у Крагујевцу
3. Проф. др Слободан Антонић, Филозофски факултет Универзитета у Београду
4. Др Зоран Чворовић, доцент, Правни факултет Универзитета у Крагујевцу
5. Проф. др Александар Липковски, Математички факултет Универзитета у Београду
6. Коста Димитријевић, књижевник и новинар
7. Мр Владимир Димитријевић, публициста
8. Власта Младеновић, књижевник
9. Драган Хамовић, књижевник
10. Доц. др Валентина Хамовић, Учитељски факултет у Београду
11. Југослав Кипријановић, новинар
12. Зоран Павловић, историчар
13. Радомир Батуран, књижевник
14. Момчило Селић, књижевник
15. Ана Селић, преводилац
16. Жељко Цвијановић, новинар, уредник портала Нови Стандард“
17. Проф.др Иван Дојчиновић, Физички факултет Универзитета у Београду
18. Др Јелена Дојчиновић, Астрономска опсерваторија у Београду
19. Доц. др Павле Ботић, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду
20. Татјана Ботић
21. Др Миша Ђурковић, виши научни сарадник Института за европске студије у Београду
22. Бошко Обрадовић, ИК Катена мунди, уредник
23. Бранимир Нешић, директор ИК Катена мунди
24. Никола Маринковић, књижевни критичар
25. Др Љубомир Протић, професор Математичког факултета Универзитета у Београду (у пензији)
26. Др Слободан Јанковић, истраживач сарадник, Институт за међународну политику и привреду у Београду
27. Проф. др Драгиша Бојовић, Филозофски факултет Универзитета у Нишу
28. Бранко Павловић, адвокат, Београд
29. Хаџи Ђорђе Ј. Јанић, књижевник
30. Слободан и Драгана Стамболовић, Београд
31. Слободан Цветковић
32. Весна Цветковић
33. Павле Цветковић
34. Марија Цветковић
35. Милорад Маринковић
36. Драган Вујисић, предузетник
37. Данијела Вујисић, професор
38. Драгиша Јевтић, официр у пензији
39. Зоран Шкорић, дипломирани економиста
Србин.инфо
tako je kupite krave, pa ih poedujte, posle ih muzite , pravite sir i budite pravi seljaci , a ne seljačine i ulizice pohlepne , kao što ste svi vi posle bombardovanja NATo-a..decu ćetze dobiti moj k,,,c…
podrska srpskim intelektualcima,i patriotama,ocuvanju srpske porodice.
Intelektualci kiji se tu ne pronalaze ne treba ni da brinu i ne samo oni nego svi. Čuvajte porodicu sami. Ne ponašajte se kako ne dolikuje,pa ovaj zakon neće trebati
Ne,decu vama niko ni neće uzeti,ali će ta deca biti zakonom zaštičena od bahatih roditelja koji svoja nezadovoljstva i flustracije leće na nedužnim bićima. Šamarčine samo lete po njima,a da ne govorim o prebijanjima dece. Pod hitno zakon doneti. Ne petljajte babe i žabe. Deca jesu i biti će vaša,a ne državna.,ali ih nećete tući.
I Sloba onomad govorio niko ne sme da vas bije, pa je bas onu udarao,tuko ponajviše
Porodicu neće dirati,ali će decu zaštiti. Oni koji se tu nisu ni našli ne treba da se brinu. Voze dalje kao i do sada.
Da porodicu neće dirati.
A “dobre čike” će decu širokogrudo zaštiti od opakih, zlih i nasilnih roditelja, pa će ih maziti, paziti i tešiti na svome brižnom krilu.
dopuna, isto kao da Pahomije, Kačavenda i ostali otvore dečiji vrtić pod nazivom ” Upoznaj sebe sa_mog”
previše pojednostavljujete stvar,u suštini,država i nije neki uzor,pa,nevidim da je kompetentna za donošenje ovakvih crno belih zakona,daleko smo mi od toga….za takav zakon,države koje su mnogo uređenije,imaju problema,a ne mi,banana republika…
gdjo… ne lupajte gluposti. da imate decu ne biste sebe doveli u situaciju da sabotirate ovu akciju kojaje zracak nade da se jos spasava sta se spasti moze. u srbiji nikada nije bilo problema sa nasiljem u porodici dok nije pocelo nametanje “vrednosti” zapada kojih se danas i sami ti umobolnici polako odricu. dovoljno je uzeti novine danas i novine pre 20 godina a da ne kazem 30 ili vise pa ce se videti ko nemusto sabotira ovu nadasve sasvim korisnu gradjansku inicijativu. samo idiot od roditelja prebija decu kada mu je cef a takvi su uvek prepoznati bez bilo kog zakona i takvi-doduse retki su bili predmet socijalnih sluzbi koje su zahvaljujuci minimum posla tokom radnog vremana postali svoja suprotnost. danas je dovoljno otici u svaku osnovnu ili srednju skolu i videti na uzorku dece kojima je preomenjena svest ovakvim nakaradnim ideoloskim zatupljivanjima kako ce odgovoriti na pitanje sta ce raditi ako ga roditelj slucajno udari. zato jos jednom apelujem da se prizovoete razumu a ne da opstruirate neznalackim komentarima jednu tako osetljivu oblast kao sto je vaspitavanje i odgoj dece,
To inteligencijo nedajmo nasu decu monstrumi da vaspitavaju
Materijalno smo unisteni, sad hoce i porodicu da rasture, jedinu preosalu sigurnost i skroviste od ovog beznadja, da nam uzmu decu, koliko je to monstruozno? Sigurne kuce za zene, sigurne kuce za muskarce, sigurne kuce za decu, hocemo li se osvestiti?!
Sigurne kuće su upravo i otvarane,da bi se ižene i deca,a bogami i po koji suprug spasili nasilništva. Da to nije rađenoni kuće se ne bih otvarale. Sami smo ih mi otvorili
U Evropi posto su djeca drzavna, dovoljno je da vas komsija prijavi iz 100razloga…da vam dijete mnogo place uzimaju vam dijete .http://facebookreporter.org/2014/12/26/%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D1%81%D0%B5%D1%82-%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%B8-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0-%D0%BA/
ne dao bog da slikate tek rodjeno dete u kadi kako ga kupate i to pokazete prijateljima na fejsu ili tviteru… britanci su glavni u ovoj formi patologije i zato danas u britaniji ima pedofila najvise po glavi stanovnika no u ijednoj drugoj drzavi jer im je data sloboda za svaku vrstu izivljavanja. svaki dan nestane po neko dete u britaniji i nikada ne bude pronadjeno bilo kao zrtva pedofilskih bandi ili onima koji trguju organima…. a da bi sve bilo predumisljajno pokazuje upliv najvisih vrhova drzavnih slusbenika i kao nedavno aristokratije u ovakve posasti. otkako su ovakvi i slicni zakoni doneseni, britanija je postalo leglo najveceg zla spram dece jer ovakve zakone ne donose nikada roditelji, vec samo, odgovorno tvrdim, izopaceni i bolesni umovi.
Ako su deca nasa spasimo ih! Ne preko facebooka nego ispred skupstine! Inace ce deca sama pozeleti da nam ne budu deca.