Уместо да се најзначајнија српска научна и културна установа припрема за обележавање велике и важне годишњице – 180 година од оснивања Друштва српске словесности, током којих су постигнута задивљујућа остварења која би требало да послуже као путоказ за делање у будућности, пажња јавности усмерена је на неприличне и неодговорне коментаре председника Српске академије наука и уметности о Косову и Метохији.
Износећи личне ставове о овом питању, а наступајући у својству председника САНУ, чиме је злоупотребио функцију, проф. др Владимир Костић више пута до сада, непосредно или посредно, предлагао је да се прихвати противправна одлука албанских политичких представника са Косова и Метохије из 2008. године и тако суштински призна једнострано проглашена „независност“ јужне српске покрајине. Овакво залагање не само да је противуставно и лишено логике правних, историјских, економских, безбедносних, политичких и других наука већ је и дубоко неморално. На такав начин би се нашим сународницима, али и свим становницима Косова и Метохије лојалним Републици Србији послала недвосмислена порука да су препуштени сами себи, са свим последицама које то доноси.
Објашњавајући свој став политикантским паролама, заобилазећи низ лако проверљивих чињеница, председник Српске академије наука и уметности покушао је и да релативизује налазе огромног броја истраживача који су своје радове посветили проблему Косова и Метохије, као и решењу којем Србија треба и може да тежи. Имајући у виду значај САНУ на чијем се челу проф. др Владимир Костић налази – како за српску науку и културу, тако и за развој државе и друштва у целини, а истовремено сагледавајући сву штетност његових јавних иступа, сматрамо неодложним и најбезболнијим потезом да председник поднесе оставку. На тај начин би се сачували углед, достојанство и легитимитет Српске академије наука и уметности.
Уколико се то не догоди, забринути смо да највећа жртва покушаја штетног политичког мешетарења једног човека може бити установа основана уредбом кнеза Михаила Обреновића далеке 1841. године.
проф. др Предраг Пипер, академик
проф. др Богољуб Шијаковић
проф. др Ђорђе Чантрак
проф. др Миладин Шеварлић
проф. др Милан Брдар
проф. др Милан Лекић, члан Одбора САНУ за високе медицинске технологије
проф. др Миломир Степић
проф. др Митра Рељић
проф. др Слободан Антонић
проф. др Слободан Владушић
проф. др Часлав Копривица
Александар Вујовић, уредник „Новог Стандарда“
др Александар Гајић, научни саветник
Александар Лазић, уредник „Стања ствари“
др Александар Митић, научни сарадник
Aлександар Павић, политиколог
проф. др Александар Савановић
Ана Селић, преводилац
проф. др Бранимир Куљанин
Бранко М. Жујовић, публициста
проф. др Бранко Крга
проф. др Божидар Раденковић
Боривој Рашуо, књижевник
Борис Над, писац и публициста
Весна Капор, писац
Владан Глишић, адвокат и публициста, самостални народни посланик
Владан Динић, новинар, уредник
др Владимир Димитријевић, научни сарадник
Гордана Кангрга – Николић, дипл. инж, научни истраживач
Дане Чанковић, председник Покрета „Избор је наш“ Бања Лука
проф. др Дејан Микавица
Драган Велић, председник Српског националног већа КиМ Грачаница
Драган Хамовић, књижевник
проф. др Драгана Дракулић – Пријима
проф. др Драгољуб Петровић, редовни професор у пензији
Драгослав Бокан, режисер
Душан Ковачев, публициста
проф. др Душан Крцуновић
проф. др Душан Пророковић
др Душко М. Челић
Желидраг Никчевић, књижевник
др Жељко Шакота, научни сарадник
проф. др Зоран Кинђић
др Зоран Милошевић, научни саветник
Зоран М. Николић, публициста
проф. др Зоран Чворовић
Иван Луковац, публициста и професор књижевности, Никшић
проф. др Игор Вуковић
Игор Ивановић, књижевник
проф. др Јован Б. Душанић, редовни професор у пензији
Јован Маркуш, публициста, Цетиње
проф. др Јован Попов
Јово Вукелић, проф. филозофије и публициста
Јово Цвјетковић, издавач, филозоф
Љиљана Богдановић, новинар и публициста
проф. др Љубиша Деспотовић, научни саветник
проф. др Марица Шљукић
проф. др Марко Маловић
проф. др Милан Томић
Милана Бабић, публициста и професор књижевности, Требиње
Милорад Вукашиновић, новинар
доц. др Милорад Перовић
др Миодраг Кулић, теоријски физичар
др Мирјана Анђелковић Лукић, виши научни сарадник
проф др Митар Ковач, генерал – мајор у пензији
Михаило Меденица, књижевник
др Миша Ђурковић, научни саветник
Момир Радић, адвокат
Момчило Селић, књижевник
Небојша Јеврић, књижевник
Ненад Милкић, књижевник
Никола Врзић, новинар
Никола Н. Живковић, публициста и преводилац
Никола Милованчев, публициста
Предраг Васиљевић, новинар и уредник
доц. др Предраг Ћеранић, декан
Радован Калабић, књижевник и историчар
Ранко Гојковић, публициста и преводилац
Ранко Ђиновић, књижевник
Салих Селимовић, историчар
проф. др Синиша Боровић, дипл. инж.
Синиша Љепојевић, публициста
Славко Живанов, публициста
проф. др Славољуб Лекић
проф. др Слободан Вујошевић, редовни професор у пензији
др Слободан Јанковић, виши научни сарадник
доц. др Слободан Рељић
др Стеван Гајић, научни сарадник
проф. др Срђа Трифковић
проф. др Срђан Шљукић
др Филип Вукајловић, научни саветник
Филип Родић, новинар
Хаџи – Љубиша Гвоић, граф. инж, картограф и публициста
Извор Нови Стандард
Насловна фотографија: Танјуг/Сава Радовановић
Obaj covek je samo neciji “glasnogovornik” i verovatno sledeci kandidat za predsednika koji ce svoju kandidaturu zasluziti ovakvim izjavama.
Srpski narod se oduvek odlikovao time da karakterne osobine odredjenih ljudi/porodica poistovecuje sa njihovim nadimcima.
Kada krene tarlama ovoga sa ostalim izdajnicima zatvoriti u posebne podrumove i ne dirati ih sve dok Srbija ne vrati smrtnu kaznu za veleizdaju zemlje. Posle im po kratkom postupku posteno suditi pa streljati sve do jednog bez milosti. Sto bi rekao narod pobiti govna. Nista bez sistema “Causesku”.