На конференцији Балканмагазина “Да ли је Србија спремна за отварање тржишта електричне енергије и гаса од 1. јануара 2013. године” отворена спорна питања о примени либерализације енергетског тржишта. На Влади да одлучи хоће ли се искључивати енергија предузећима која немају уговоре или ће неплатише наставити да оптерећују ЕПС.
С првим даном 2013. године српску привреду чека једна од највећих промена од почетка транзиције, прелазак на слободно тржиште трговине електричном енергијом и гасом, које ће пратити и успостављање тржишних цена и многе друге обавезе које нису постојале, посебно када се ради о снабдевању струјом.
“Да ли је Србија спремна за отварање тржишта електричне енергије и гаса?” покушали су потрошачима из сектора привреде али и трговцима енергијом да објасне представници Агенције за енергетику, Министарства енергетике, ЕПС-а, ЕМС-а и Србијагаса на конференцији Балканмагазина.
Велики потрошачи електричне енергије и природног гаса од 1. јануара наредне године мораће ове енергенте да купују на отвореном тржишту, а према Закону о енергетици квалификовани купац који не буде има уговор са снабдевачом енергије биће искључен са мреже. Да ли ће компанијама, међу којима има и оних у реструктурирању и које су под заштитом Закона о приватизацији бити искључена струја и(ли) гас остаје да се види. Помоћник министра енергетике Мирјана Филиповић истиче да се закон мора поштовати, али каже и да није хумано некоме искључивати струју у 21. веку.
“Шта ће од те две ствари бити остаје на Влади да одлучи”, рекла је Филиповић, напомињући да до 2013. године има још неколико радних дана и неколико седница Владе.
Купци траже одлагање
Иако представници компанија, које ће морати да на тржишту пронађу најбољу понуду за снабдевање енергијом траже одлагање примене закона или бар прелазни период за прилагођавање, помоћник министра за енергетику у Министарству енергетике, развоја и заштите животне средине истиче да одлагања неће бити јер би то захтевало промену закона, али и да је примена Закона о енергетици неминовност.
“Квалификовани купци су могли бирати снабдеваца од 2007. године у складу са предходним Законом о енергетици, а од 2004. године у скаду са директивом 54 ЕУ. Последњих година доста се причало, а мало урадило на либерализацији тржишта енергије. И да одложимо примену још једну годину опет ништа не би радили и следеће године у ово време били би неприпремљени. Неке ствари једноставно морају да се ураде, јер смо прихватили обавезу”, категорична је Филиповић.
Од 2013. године 9,5 одсто купаца прелази на слободно тржиште, од 2014. године 43 одсто, док ће на регулисаним ценама остати само домаћинства и мали купци. Од 2015. и они ће моћи да бирају свог снабдевача енергијом. Регулаторни оквир за либерализацију доноси Агенција за енергетику, а Љиљана Хаџибабић, члан савета Агенције истиче да су правни оквир за доношење и примену овог закона директиве ЕУ, а сам закон је рађен под будним надзором њихових представника. “Подзаконски акти за електричну енергију су спремни, а за гас ће се још донети правила о транспортном систему – почетком следеће године. Оператори преносних система су, такође, спремни. Када пет купаца купује енергију од различитих снабдевача неће бити проблем али, већ 2014. године, када 400.000 фирми то почне радити, биће потребна озбиљна информациона технологија,” каже представник Агенције за енергетику.
ЕПС – и јавни и резервни снабдевач
Наш закон предвиђа резервног снабдевача. За електричну енергију то ће вероватно бити ЕПС, али за сада га нема. Ко из било ког разлога изгуби снабдевача, имаће 60 дана резервног али, он ће испоручивати енеригју која ће бити бити скупља од тржишних.
“Ако купац у међуврену не склопи уговор са новим снабдевачем, биће му обуставља испорука енергије”, упозорава Хаџибабић.
Она истиче да су купци, изгледа, најмање припремљени за либерализацију, јер их је држава због социјалне политике уљуљкала ниским ценама електричне енергије и гаса, најнижим у Европи.
О Нове године новост је и то што ће сви учесници бити балансно одговорни. Мораће да воде рачуна о својој потрошњи, јер ће снабдевачи тежити оптимизацији трошкова.
“Сва правила игре била су на јавној расправи, али тада то никога није интересовало,” одговара Хаџибабић представницима привреде, који су се бунили износећи аргумент да им нова регулативе није позната. Неки су, чак, тврдили да још нису имали прилику да се упознају са правилима.
Подсећајући да је закон донет још јула 2011. године Хаџибабић је прокоментарисала да ће се, када почне примена, сигурно уочити нови проблеми али, да ће они бити исправљени “у ходу, како се сметње буду уочавале”.
Драган Вучур, извршни директор за комерцијалне послове Србијагаса каже да су и раније постојали квалификовани купци природног гаса, који су набављали по нерегулисаним ценама, вишим од регулисаних. Политика регулисаних ниских цена гаса мотивисала је купце да се врате на ове цене, а неки су чак и препродавали гас у окружењу.
“Овај закон је један од најлибералнијих у Европи. Слободнији и од закона у неким земљама ЕУ, које су већ раније имале тржиште. Србијагас је обавестио своје квалификоване купце са потрошачког система да им престаје право на јавно снабдевање, као и о условима и цени по којима их Србијагас може снабдевати убудуће. Предлог уговора за будућер снабдевање великих купаца налази се на нашем сајту,” рекао је Вучур коментаришући: “Српско тржиште карактерише недостатак техничке опреме за дневно функционисање тржишта, а током 2013. године Србијагас ће набавити Скада систем уз финансијску подршку ЕУ. Србијагас је спреман за први удар, уз примитивну технологију, али радимо на набавци информатичке опреме и платформе за управљање тржиштем.”
ЕМС спреман
Можда и најспремнији сегмент тржишта електричне енергије за либерализацију је преносна мрежа, односно Електромреже Србије. Милош Младеновић корпоративни директор за међународне и регулаторне односе у ЈП Електромрежа Србије оценио је да постоје одговарајући технички капацитети, као и легислатива да администрирају отворено тржиште електричном енергијом.
“Већ имамо двадесетак активних трговаца електричном енергијом, али је једино ликвидно тржиште прекогранична продаја ЕПС-у и транзит. Прошле године имали смо ппромет од 10 тераватчасова интерних размена. Потребно је имплементирати тржиште “дан унапред”, како би се могле балансирати краткорочне позиције”, каже Младеновић уз напомену да је закон донесен половином 2011. године, али да до сада привреда није била спремна да изађе на слободно тржиште.
Српско тржиште електричне енергије отвара се у тренутку када имамо мањак енергије, када су регулисане цене ниже од економских и са неефикасним и подинвестираним енергетским сектором. Ипак, српски електроенергетски систем мора се развијати у складу са европским уколико жели да остане у том систему и да га не заобиђу инвестиције, сматра Драган Влаисављевић, директор Дирекције ЕПС-а за трговину електричном енергијом.
“Тржиште се 1. јануара отвара за двадесетак купаца и за 3,5 милијарди киловатчасова, што неко од 20 лиценцираних трговаца може лако да обезбеди. У процеси либерализације имаћемо два паралелна тржишта, тржиште јавног снабдевања и слободно тржиште. Кључно је поштовање закона. ЕПС нема обавезу снабдевања иког од ових купаца на преносној мрежи, али то је питање пословне политике. Будући производни капацитети у Србији биће прављени на основу тржишта. Ако не буде било купаца неће бити ни инвестиција. Ако се инвестиције не буду исплатиле неће их бити”, поручује Влаисављевић, додајући да са производњом електричне енергије 70 одсто из угља и 30 одсто из воде, по овим ценама нико не би могао да послује.
Неће бити опроста дугова (?)
Неке компаније, посебно оне у реструктурирању, ни до сада нису плаћале рачуне за енергију, па је тешко поверовати да ће их плаћати када цене буду тржишне. Вучур упозорава да либерализацију треба спровести у потпуности, а да, ако неко жели да промени снабдевача,мора пре тога да измири обавезе према претходном.
Марија Филиповић поручила је да се на проблему предузећа у реструктурирању ради у сарадњи са Министарством финансија и привреде.
У дискусији су отворена и питања комуналних предузећа која ће морати да плаћају тржишну цену струје, док су њихове услуге јако контролисане и подцењене. Такође се појавио и проблем енергана које су снабдевале некадашње индустријске системе, а сада десетине малих предузећа, која су настала њиховим распадом. Слободан Ђорђевић из крагујевачке Енергетике, која снабдева и Фијат електричном енергијом истиче да не од снабдевача не може да добије цене снабдевања, али да је и проблем максималне снаге енергије коју морају да пријаве.
Слободан Петровић из Привредне коморе Србије, позивајући се на састанак који је у овој институцији одржан на исту тему, пренео је захтеве компанија, попут цементара и предузећа из хемијске и грађевинске индустрије и предузећа у реструктурирању, који траже да се процедура примене закона продужи за наредних неколико месеци, током којих би цена поступно расла.
Балкан Магазин
