Србија тренутно чини све да смањи зависност од Русије и добије нове добављаче гаса, истиче потпредседница српске владе и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић.

Она је, у изјави аустријским новинарима, казала да Србија тренутно 100 одсто зависи од руског гаса, и да има споразум о више од две милијарди кубних метара из те земље, али да јој је потребно до краја грејне сезоне 3,5 милијарди кубних метара.

Због тога је Србија, нагласила је, закупила складиште гаса са 500 милиона кубних метара капацитета.

Такође је подсетила да у Србији над складиштем Србија има 49 одсто власништва, а 51 одсто је у власништву Гаспрома, и да је у том складишту 280 милиона кубних метара гаса.

„Даћемо две милијарде евра за гас. До четири милијарде евра могло је бити за гас и струју”, рекла је она, преноси агенција АПА.

Михајловић је подвукла да Србија није увела санкције Русији, али се сагласила са декларацијом у УН.

Према њеним речима главни проблем је што у вези гаса нема диверзификације, па је ситуација тешка за сваког министра енергетике.

Михајловић је казала да су већ предузети први кораци како би Србија постала независнија од Русије.

Тако се уз подршку ЕУ гради гасовод према Азербејџану, а од септембра идуће године преко њега треба да у земљу доспе до 40 одсто гаса изван Русије.

За две године, навела је, биће завршен гасовод према Северној Македонији, који ће имати годишњи капацитет до милијарду кубних метара, шсто се гради, такође, уз подршку ЕУ.

Још један гасовод планиран је према Румунији.

Додатно, указала је, планирано је прикључење на терминал за течни нафтни гас у Хрватској, који се тренутно гради.

Исто тако Србија треба да добије прикључак и на терминал у Албанији, који би требало да буде капацитета од пет милијарди кубних метара годишње.

„Није лако, али имамо план“, рекла је Михајловић.

Она је навела да је и у снабдевању струје потребна промена, јер тренутно око 70 одсто производње струје отпада на старе електране на угаљ.

Ту је, како каже, потребно прећи на одрживу производну енергије.

Енергетска криза, сматра, допринела је бољем разумевању у овој области, а када је то у питању Михајловић посебно полаже наде на иницијативу „Отворени Балкан“.

Почетком идуће године Србија, Северна Македонија и Албанија формирају економску зону без царина, ограничења за кретање капитала, са заједничким тржиштем рада и међусобним признавањем диплома.

„Када људи буду видели шта та иницијатива доноси онда ће јој прићи и друге зеље“, уверена је Михајловић додајући да је

„Отворени Балкан“ отворен за све државе региона.

Истовремено, подвлачи, Србија је на европском путу.

„Влада жели да иде европским путем. Али подршка становништва ЕУ јасно опада. Док је на почетку 56-57 одсто било за приступање ЕУ, сада је то свега 45 процената. Али када питате људе где би требало да им студирају деца, онда кажу западна Европа, ЕУ и САД. Нико не помиње Москву“, истакла је Михајловић.