Влада Србије је за првих шест месеци рада имала два успеха, а то су стабилизовање буџета и отварање озбиљне борбе с корупцијом. Прво се много не примећује. Али, у Словенији се плате у јавном сектору смањују пет одсто, у Републици Српској десет одсто, док у Србији тога нема. Други успех је медијски врло присутан. Посебно је хапшење Мирослава Мишковића, као оличења српског тајкуна, повећало популарност Владе Србије, а нарочито првог потпредседника Александра Вучића, истиче за Данас социолог и политички аналитичар Слободан Антонић.
С друге стране, као главни неуспех, Слободан Антонић рачуна косовску политику. Како каже, платформа је дуго најављивана као нови национални консензус за решење косовског питања, али “ипак, у облику у којем је усвојена практично није донела ништа ново”.
– Зато је истог часа заборављена. Косовска политика Владе тренутно оставља утисак лутања, без главе и репа. Све се своди на асистирање бриселској бирократији у њеном успостављању последњих недостајућих елемената косовске државности. Влада заузврат очекује ‘награду’ у виду чувеног датума, али оваквом косовском политиком окреће значајан део јавности против себе“, напомиње Антонић.
На питање колико ова влада делује јединствено и стабилно, имајући у виду да се често могу чути супротстављени ставови њених чланова, Антонић истиче повећање популарности Александра Вучића, које је у односу на почетни аранжман, довело до дисбаланса у односима моћи.
– Сада Влада има два премијера – формалног и стварног. То није добра претпоставка за стабилност и дуготрајност владе. Ипак, постоји контратег који не дозвољава да Влада падне. То је страх СПС и УРС да би на новим изборима лошије прошли него у мају 2012. или да би их ДС могао заменити као коалициони партнер СНС. Зато су спремни на нове концесије, па и повремено трпљење јавних понижења, додаје он.
Однос између Владе и председника Николића, Антонић оцењује као компликованији.
– Николић и Вучић нису увек на истој страни. Део председникове моћи почива и на лично оданим страначким кадровима. Николић тренутно има упориште у делу посланика и државних функционера из редова СНС. Али, нови избори пружили би прилику Вучићу, као председнику странке, да све те кадрове очисти и замени их својим људима. Зато Николић неће превише журити са рушењем владе и новим изборима. Њега зато треба гледати као стабилизујући фактор ове владе, објашњава Антонић.
Да ли ће бити избори ове године? Шта је то што би могло да утиче на њихово превремено расписивање?
– Избори зависе од добијања датума и хапшења неког новог “капиталца”. Популарност Вучића и СНС би у том тренутку могла достићи врхунац. Тада би он вероватно ушао у ризик да обори владу и иде на изборе. Али и датум и “капиталац” су неизвесни. Прво није у Вучићевој контроли, а и другим све теже влада. Немојмо заборавити да Вучић још није успео да “свари” Мишковића. Мишковић је толико богат и моћан да га није лако задржати у затвору. Хоће ли Вучић успети да савлада Мишковићево “копрцање”, а затим ухвати још неког капиталца, остаје да се види. Нисам сигуран да ће то баш ићи тако лако. А дотле, ова влада може да потраје, сматра социолог Антонић.
Данас
