БЕОГРАД – Неки од производа који би морали да се продају искључиво уз лекарски рецепт у Србији и БиХ продају се слободно. У апотекама се могу наћи и нелегално увезени медицински производи, а гаранције за њихову исправност нема.
Након што је члан породице Олге Васић хоспитализован због проблема са очним притиском, у Општој болници у Лозници су јој рекли да мора сама да покуша да набави лек Ацетазоламид. Објаснили су да га у болници нема. Медицинска сестра Олги није дала рецепт, већ је само записала име лека на папирић и рекла да га је тешко наћи због несташице.
Када није успела да пронађе лек у Србији, Олга је, на препоруку медицинске сестре из болнице, пошла преко границе и у босанскохерцеговачком граду Братунац у апотеци купила Ацетазоламид за пет евра, без рецепта.
Према истраживању Центара за истраживачко новинарство из Београда и Сарајева (ЦИНС/ЦИН) тржиште лекова у обе земље слабо се контролише. Лошу контролу и велику потражњу за одређеним лековима појединци и апотеке користе за своју зараду.
У обе земље се могу купти производи који нису регистровани и не могу се легално увести. Граничне службе и надлежне инспекције шверц и нелегалну трговину лековима откривају спорадично и немају све потребне механизме да проблем трајно реше. Осим у апотекама, лекови се могу пронаћи на пијацама, али и у великом броју огласа на интернету.
„У целом нашем систему испашта грађанин. Он је жртва, јер иде од једне до друге институције, али он је то нажалост и заслужио, зато што пристаје на све. Грађанин пристаје на систем, па систем даје свој одговор на то,“ каже Јасна Симоновић, чланица удружења „Фармацеутско језгро“ из Београда.
Лек Ацетазоламид се у Србији налази на Д листи лекова који нису регистровани за продају, али је дозвољена набавка за хитно лечење пацијената. Листу прави Републички фонд за здравствено осигурање Србије (РФЗО), а такви лекови су доступни у 29 државних апотека. Процедура за набавку је таква да лекар пацијенту изда рецепт и он у државним апотекама лек добија бесплатно.
Даница Салашки из РФЗО-а каже да у случају када се лек са Д листе не може наћи у Србији, пацијент има право да га купи у иностранству, али уз потврду једне од 29 апотека да лека у том моменту нема. Након куповине у иностранству, Републички фонд је дужан да пацијенту надокнади трошкове.
„Свака препорука оболелом или члану породице да треба да плати услугу која се може пружити на терет средстава Републичког фонда је нешто што у најмању руку није етички“, каже Салашки.
Олгу Васић нико није упутио на једну од ових 29 апотека, нити на могућност надокнаде трошкова за куповину лека у Братунцу.
Замољен да прокоментарише поступак медицинске сестре, заменик директора болнице у Лозници, доктор Србољуб Марковић, каже да то није пракса њихове установе и да медицинска сестра није требала тако да поступи.
Иако би требало да се продаје само у одређеним државним апотекама, новинари су у јулу Ацетазоламид за око седам евра купили и у приватној апотеци „Џавић“ на пијаци у Лозници. Лек је купљен без рецепта и без издатог рачуна. У апотеци су објаснили да је лек исправан и да је купљен у босанском граду Брчко.
Сања Милетић из апотеке „Џавић“ каже да лек није набављен нелегално и да има много препарата за који нема замене, а нечији живот зависи од тога.
“Ја ћу за пацијента да погинем ако треба и наћи ћу му немогућу ствар у циљу његовог здравља. Шта ће на то да каже законска регулатива – баш ме брига. Људима се мора помоћи, а то што држава о томе недовољно мисли, то није мој проблем”, каже Милетић.
Међутим, у Одељењу за здравство Дистрикта Брчко су појаснили да се овај лек није могао набавити без одређене документације. Како су навели, Ацетазоламид је могуће увести у ограниченој количини за појединачно лечење пацијената и то на основу захтева и рецепата лекара. У 2013. години власти су само два пута издале одобрење за увоз по 20 комада лека, док у две претходне године увоза уопште није било.
У БиХ Ацетазоламид није регистрован. Као и у Србији, налази се на листи лекова који се могу увести у земљу у случају хитне медицинске потребе, уз дозволу надлежних институција. Ипак, новинари су купили овај лек у БиХ без рецепта, по цени од око четири евра у апотеци „Росић“ у Бијељини и „Делфин“ у Сарајеву.
Директор бијељинске апотеке Никола Росић каже да куповина уз рецепт још није ушла у праксу: „Неко изда, неко не изда, можда је била техничарка, иначе фармацеути то не издају”.
Према Закону о апотекарској делатности Републике Српске, фармацеутски техничар не може издавати лек на рецепт,а током читавог радног времена у апотеци мора бити присутан магистар фармације. За кршење овог прописа предвиђена је казна до 1.500 евра за одговорну особу и до 7.500 евра за правно лице. Такође се може изрећи мера забране обављања делатности од три до шест месеци. Иста казна је прописана и за продају лекова без рецепта. У Србији се издавање лекова без рецепта такође новчано кажњава: до 8.700 евра за правно лице, односно до 430 евра за физичко лице.
Власница апотеке „Делфин“ у Сарајеву, Маџира Павловић, рекла је да је изненађена да је у њеној апотеци купљен Ацетазоламид без рецепта. Рекла је да ће санкционисати онога ко је то урадио. „Морали сте имати налаз специјалисте за очи. Морало је нешто бити, не само да ви кажете дајте ми, као пасту за зубе”, објашњава Павловић.
Новинари су се уверили да грађани Србије и БиХ могу у слободној продаји куповати и друге лекове на којима се наводи да је потребан лекарски рецепт. Међу њима су и таблете против болова и згрушавања крви.
Граничне службе Србије и БиХ су у протеклих пет година спорадично откривале случајеве шверца лекова. У већини случајева радило се о препаратима за потенцију, као што су таблете Виагра или гел Камагра.
„Лекови су идеална роба за кријумчарење јер их је лако сакрити, а вредност им може бити велика“, појашњава Ратко Ковачевић, портпарол Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ. Каже да Управа није довољно опремљена и да је немогуће извршити детаљан преглед сваког возила и особе која улази у државу.
У Србији је у марту 2012. године код Малог Зворника заплијењено преко 200 хиљада комада различитих лекова, вредности око 20.000 евра. Међу њима су били и лекови са листе психоактивних супстанци као што су бенседин, дијазепам, лексилиум и други. У БиХ је пре пет месеци на граничном прелазу Павловића мост код Бијељине заплењено 840 кутија лекова Камагра. Били су сакривени у дечијем ранцу и планирано је да се прошверцују у Бијељину.
Камагра је лек за потенцију и може се набавити у таблетама или гелу. Производи га фармацеутска кућа „Ајанта Пхарма Лимитед“ из Индије.
Иако званично није регистрован и не би требало да буде у промету у Србији и БиХ, лек Камагра се може купити на више места у слободној продаји.
У Сарајеву, у апотеци „Отока А2“, не само да су новинари без проблема купили Камагру која нема дозволу за промет у БиХ, него су добили и фискални рачун. Касније су новинарима у апотеци рекли да су лек набавили од добављача „Крајиналек“ из БањаЛуке.
У „Крајиналеку“ кажу да су Камагру набавили једнократно од „одређене апотеке“ која је била пред затварањем. Лек су, како наводе у допису, набавили као компензацију за дуговање које је апотека имала према њима. Кажу да нису улазили у детаље начина набавке лека.
Индира Шаркић, инспекторица при Агенцији за лекове и медицинска средства БиХ, каже да велепрометник, у овомслучају „Крајиналек“, не може набављати лекове од апотеке.
“Мене да је неко питао да ли се Камагра гел може купити легално, верујте да бих ја одговорно тврдила да не може. Тако да сам ја сад у чуду”, каже Шаркић.
Казна за продају нерегистрованог лека у БиХ је до 7.500 евра за правно лице и до 1.500 евра за одговорну особу, а у Србији до 26.000 евра за правно лице, односно до 1.700 евра за одговорно лице.
У Тузли се Камагра може купити на пијаци где кажу да је могу набавити за два сата. У Бијељини се може набавити у најмање пет апотека по цени до пет евра.
У апотеци „Росић“ је Камагра купљена без рачуна и без упутства за употребу. У накнадном разговору с новинарима апотекарка је рекла да се упуство не може добити јер се производ продаје на кесицу. На питање је ли Камагра нешто опасно за пацијента она је одговорила: „Ако је здрав не може му ништа бити, а ако има неке срчане проблеме могу да му наступе проблеми“.
Приликом куповине, ни један од апотекара није упитао новинаре о здравственим проблемима нити их упозорио на могуће штетне ефекте. Новинари су Камагру купили у београдским апотекама.
Амра Чабаравдић, специјалисткиња клиничке фармакологије Клиничког центра Универзитета у Сарајеву каже да је пре примене оваквих лекова требало обавити детаљан лекарски преглед, јер су могуће бројне нежељене реакције.
“Опасности од примене овог лека су значајно повећане уколико се он набавља ‘испод руке’, јер се у том случају о леку ништа не зна“, додаје Чабаравдић.
Због свог састава и потенцијалне штетности Виагра и други лекови за потенцију који су регистровани у БиХ и Србији продају се на рецепт или уз налаз доктора. Међутим, новинари су и Виагру добили без рецепта – у Народној апотеци у Тузли.
Зорана Пирић, фармацеутски техничар у Народној апотеци, рекла је да Виагру код њих обично купују стални пацијенти који имају дозволу доктора, те да “обично питају” купце да ли им је доктор дозволио да је користе.
“Не знам како се то десило и не вјерујем да је то код нас тако издато”, каже Пирић.
Снежана Павловић, кардиолог из Београда, каже да много младих и људи средњих година има проблеме са притиском или срцем, а да то и не знају, па употреба лекова као што је Виагра, који делују на крвне судове и појачавају рад срца, повећавају могућност да се појави здравствени проблем.
Потенција(л) на интернету
За инспекцију апотека у Србији надлежно је седам инспектора, а на подручју БиХ делује укупно осам фармацеутских инспектора.
Иако је број инспектора мали, доктор Десимир Миљић, главни здравствени инспектор Републике Српске, каже да контрола апотека и даље може бити ефективна, јер нико не зна када ће му инспектор доћи. Додаје да би било боље да имају више инспектора али: “Није ни то рјешење, да се иде сваки дан. Ми не можемо држати стражу”, каже Миљић.
У обе земље, многе лекове је могуће наручити и преко интернета и огласа, посебно у Србији. Предњаче препарати за мршављење и потенцију биљног и хемијског порекла. Довољан је један телефонски позив како да се набави неки од производа.
Инспектори кажу да је ту област тешко надзирати: “Ми то једноставно не можемо контролисати”, каже Миљић.
У више наврата новинари су позивали бројеве наведене у огласима и одговор је био да је испорука могућа у року од сат или два уколико је реч о истом граду.
На једној од интернет страница из Србије која нуди велики број производа, од Виагре до препарата за интензивирање сексуалног доживљаја код жена, новинару је речено да су сви препарати исправни и да се увозе, али и да му не треба рецепт, чак ни за Виагру.
На другој страници доступан је велики број производа за потенцију који нису регистровани ни у Србији ни у БиХ. Иако су примарно фокусирани на подручје Србије, Филип, чији број је наведен као контакт, је рекао да је испорука у БиХ – у Источно Сарајево – могућа сваки други дан, под условом да наручи минимално пет кутија лекова.
“Пошаљемо вам бусом, преузмете од човека и платите. То је то, једноставно”, рекао је Филип.
Доктори упозоравају да би куповина лекова у апотекама требало да буде једини прави начин, јер тада лекови пролазе све процедуре и провере и не постоји могућност продаје фалсифуката, као што је то могуће преко интернета и на друге начине.
“Сваки лек који није званично одобрен за тржиште (…) потенцијално је опасан јер нема адекватан ‘родни лист’”, каже докторка Чабаравдић.
Јасна Симоновић каже да је њено удружење „Фармацеутско језгро“ давно реаговало с циљем да се регулише продаја лекова на интернету, али да нису добили одговор од институција којима су се обраћали.
“То поље је сад једна шума свега и свачега, где свако може да купи шта хоће. Ко год купује лекове преко интернета ради то увек и само на своју личну одговрност“, упозорава Симоновић.
Курир
