Утамничени као радикални исламисти, ослобођени као чланови најстрашније терористичке организације на свету. Амерички затвор Камп Бука постао је место рођења Исламске државе. Многе вође Исламске државе, укључујући и Абу Бакра ел Багдадија, били су притвореници у Кампу Бука.
Марта 2009. у ветровитом делу Ирака, осећај несигурности преплавио је град Гарму, дом једног од најозлоглашенијих затвора за време Ирачког рата. Притворски центар назван Камп Бука, који је током рата дуж границе са Кувајтом држао неке од најрадикалнијих џихадиста, ослободио је стотине грађана. Породице су се поново окупиле, нервозно чекајући своје синове, браћу и очеве који су били изгубљени у затвору Камп Бука годинама. Али локални званичници били су узрујани.
[youtube url=”https://www.youtube.com/watch?v=azkdl889KhA”]Ти људи нису садили цвеће у баштама. Они нису шетали улицама. Овај проблем је веома велики и опасан. Нажалост, ирачка влада и званичници не знају колико је овај проблем постао велики”, рекао је шеф полиције Сад Абас Махмуд за Вашингтон пост, тврдећи да ће 90 одсто ослобођених затвореника наставити борбе.
Махмудова процена Кампа Бука, у коме је 100.000 затвореника држано месецима, испоставила се као тачна. Камп Бука је постао ново поглавље у историји Исламске државе: многи од њених вођа, укључујући и Абу Бакра ел Багдадија, тамо су били затворени и многи су се тамо и упознали.
Бивши затворски заповедници, аналитичари и војници сагласни су да је Камп Бука обезбеђивао јединствен амбијент, погодан за радикализацију затвореника и њихови сарадњу – био је суштински за развој данашњих најјачих сила џихадиста.
Укупно девет вођа Исламске државе било је у исто време у Кампу Бука, тврди Суфан груп, организација која се бави анализом тероризма. Поред Багдадија, који је у затвору провео пет година, иза решетака био је и вођа број два – Абу Муслим ел Туркмани, као и сада покојни Хаџи Бакр, али и лидер страних бораца Абу Квазим, наводи Суфан. Иако је вероватно да су они већ били екстремисти када су ушли у Камп Бука, то су сигурно били када су га напустили.
Школе тероризма
“Пре него што су утамничени, Ел Багдади и други насилни радикални исламисти намеравали су да нападну Америку”, написали су ратни ветеран Ендрју Томпсон и академик Џереми Сури у Њујорк тајмсу овог месеца.
“За време које су провели у затвору, продубили су свој екстремизам и добили могућност да прошире мрежу својих следбеника. Затвори су постали виртуелни универзитети тероризма: најјачи радикални исламисти били су професори, други затвореници били су студенти, а управа затвора је играла улогу одсутних старатеља”, констатују аутори.
Тај сценарио дуго је збуњивао правнике: како сузбити екстремизам, не увећавајући га? Од радикализације белих расиста у америчким затворима, преко катастрофалне понуде Велике Британије седамдесетих да се затворе припадници Ирске републиканске армије, проблем је остао исти – затвори су резервоари експлозивног екстремизма који само чекају варницу.
И у Камп Буки није недостајало варница. Док су се вести о Багдадију, као вођи терористичке организације шириле, бивши управник затвора Xејмс Скајлар Гедонд упамтио је многе од њих.
У јулу је на Твитеру написао: “Одговор Багдадију: Многи од нас у Кампу Бука били су и забринути поред тога што су само чували затворенике, створили смо експрес лонац за екстремизам”.
Гедонд је у затвору радио 2006. и 2007. године, када је Камп Бука био пренатрпан десетинама хиљада радикалних исламиста, укључујући и Багдадија.
Сумњиви типови
Многи су били окривљени за нападе на америчке војнике, али многи од њих и нису. “Једноставно су ‘сумњиво изгледали’: војно способни мушкарци који су се нашли у близини места напада, били су довољан разлог да се нађу иза решетака”, пише Ентони Шадид у Тајмсу. Шадид је, извештавајући 2009, рекао да је видео како је неретко “била нарушена правда, где затвореници нису били оптужени или им није било дозвољено да виде доказе против себе (…)”.
Када је напетост у Ираку била највећа 2007, затвор је био претрпан, са 24.000 затворника, а екстремизам је кључао. Затвореници су били подељени секташким линијама и често је настајао спор због тумачења ислама, пише у војним извештајима. “С друге стране жице су исламски екстремисти који ће осакатити или убити друге затворенике због понашања које сматрају да је противно исламу”, наведено је у војним извештајима.
“Шеријатски судови спроводе многа правила унутар групе. Екстремисти углавном кажњавају онога за кога мисле да је прихватио западњачко мишљење. То је понекад прилично ужасавајуће”, написао је један војник у извештају.
Више од брака из интереса
И затворски заповедници попут Геронда примећивали су растући екстремизам: “Постојао је велики притисак на затворенике да радикализују своје ставове. Затвореници су једни од других тражили подршку.”
Јединствена атмосфера у Кампу Бука, који је био ветар у леђа секуларним припадницима Баат партије Садама Хусеина и исламским фундаменталистима, припремила је терен за нешто што је можда и горе: сарадња. У затвору, две наизглед неспојиве групе ујединиле су се у заједницу “која је више од брака из интереса”, извештава Суфан.
Од бивших припадника Баат партије, џихадисти су стекли организационе вештине и војну дисциплину. У џихадистима, баатисти су видели смисао. “У Кампу Бука, математика је заменила усвојену војну идеологију”, наводи се у анализи Суфана.
Из пепела онога што су бивши затвореници називали “школом Ал Каиде”, израсла је Исламска држава. Затвореници ослобођени 2009. који су се вратили у Багдад говоре о две ствари: свом преласку у радикални екстремизам и – освети.
Интермагазин, Balkanbreakingnews.com