Ове године Србија има највећи фискални дефицит од завршетка хиперинфлације и то преко две милијарде евра и уједно највећи фискални дефицит у Европи!

Овогодишњи фискални дефицит у Србији, који ће премашити две милијарде евра, биће највећи у новијој економској историји од завршетка хиперинфлације

То је и највећи фискални дефицит који ће бити остварен у Европи ове године, изјавио је данас професор Економског факултета, Милојко Арсић.

То значи, како је навео, да ће и јавни дуг ове године расти значајно и приближиће се на 70 одсто бруто друштвеног производа (БДП).

“Ако се не предузму значајне мере штедње и фискалне консолидације, тај дефицит ће бити висок и у наредним годинама, као и јавни дуг, и постоји опасност да Србија уђе у кризу јавног дуга”, оценио је Арсић на предствљању новог броја часописа “Квартални монитор”.

Према његовим речима, влада је у протекле две године најављивала крупне реформе привреде и мере фискалне консолидације, али су оне често изостајале. “Реформе су одлагане а консолидација је била умерена, па је питање да ли ће инвеститори и међународне финансијске организације веровати њеним (владиним) плановима”, казао је Арсић. 

Он сматра да одлагање фисклане консолидације за половину ове године и није баш нека велика штета, јер се заиста ради о минималној консолидацији. “Ако би се применило само оно што је до сада најављено, онда би нето уштеде износиле само 0,3 до 0,4 одсто БДП-а, што је изуизетно мало”.

Арсић сматра да би требало обезбедити знатно озбиљнији план фискалне консолидације, који ће обезбедити да се фискални дефицит, који би ове године, без додатних мера, износио више од две милијрде евра, смањи наредне године на ниво између 1,5 и две милијарде евра.

“То ће подразумевати крупне мере штедње у свим сегментима, укључујући јавна предузећа, субвенције приватним предузећима и страним инвеститорима, али и уштеде које се односе на плате и пензије. Важно је да се укину сва непродуктивна трошења, иако немају велики билансни значај”, прецизирао је он. 

Арсић је упозорио да је влада, према закону, обавезна да почетком следеће године емитује и обвезнице по основу реституције, што би, ако се догоди, јавни дуг додатно повећало за неколико процената БДП-а.

Танјуг