У апотекама све чешће нема појединих лекова, представници фамацеутских кућа упорни су у захтевима да се одобри поскупљење увозних медикмената иначе може доћи до њихове несташице, у болницама широм земље од пацијената се врло често тражи да купе неки лек, а у породилиштима од трудница да донесу низ ствари за њих и бебу а списак се протеже на две стране папира, с времена на време појављује се несташица уградног медицинског материјала…
Иако надлежни тврде да здравствени систем функционише без застоја, све чешће се може чути забринутост и здравствених радника и пацијената о томе шта нас чека у наредном периоду јер је јасно да је пара у здравственој каси недовољно да се подмире све потребе здравственог система.
Да забринутост није нереална говоре и конкретни подаци. Каса здравствног осигурања тренутно је лакша око милијарду евра због дуговања послодаваца на име доприноса. О коликој своти се ради говори податак да мањак у каси износи говото половину годишњег буџета Републичког фонда за здравствено осигурање. Да је уплаћен, тај износ би намирио годишње зараде свих 104.500 запослених у здравству, или трошкове лекова на рецепт за три године.
Мање новца у каси РФЗО-а повлачи за собом и друге последице: дугује се велики износ добављачим лекова и санитетског материјала, нема могућности за запошљавање нових кадрова… Све чешће се помиње и неопходност смањивања обима права пацијената на лечење о трошку здравственог осигурања. Наиме, поправљање ситуације неки виде или кроз повећање доприноса или у смањивању права пацијната на лечење о трошку осигурања. Повећање доприноса готово је немогућа мисија јер већ сада, када се плаћа по стопи од 13,6 одсто, све више послодаваца крши закон и не уплаћује га. Држава је у неколико наврата покушавала да уведе ред у ту област, али је увек попуштала пред налетом армије људи који нису могли оврити здравствене књижице. Чување социјалног мира донело је урушавање читавог здравственог система и опасност да сви имамо оверене здравствене књижице и поред неплаћања доприноса, а без финансијске могућности да се сви и лечимо.
Буџет РФЗО-а за ову годину износи 205 милијарди динара, од чега ће половина бити исплаћена за плате запослених у здравству, што значи да за лечење сваког грађанина остаје једва око 120 евра. У односу на Хрватску, где се за здравство по становнику издваја око 780 евра, или Словенију, где се издваја готово 1.300 евра, Србија је на самом зачељу. Здравство нам није за дику, али колико пара, такво и лечења. По пројекцијама Пореске управе Србије, наплата доприноса у овој години требало би да се поправи применом контроле наплат пореза и доприноса, а осим тога, наде се полажу и у кораке које ће предузети нова влада и нови министар здравља.
Дневник
