Израелска обавештајна служба Мосад, о којој смо недавно писали у склопу ширег текста о светских шпијунским агенцијама и коју смо тада представили као најбољу на свету, поново је недавно потврдила своју репутацију моћи и снаге пошто је елиминисала једног од најбитнијих људи непријатељски им настројеног либанског Хезболаха, Хасана Лакиса, команданта задуженог за развој наоружања и напредно технолошко ратовање.
Убиство се одиграло 3. децембра у јужном предграђу Бејрута, а извршила су га два маскирана мушкарца који су му препречили пут у подземној гаражи зграде у којој је живео и из пиштоља са пригушивачем му пуцали у главу док је он још био у колима.
Хезболах је одмах упро прст у Израел, а јеврејска држава је званично (као и обично) одмах негирала да има било какве везе са тим, пише ”Телеграф”.
”На небу ће се одржати (терористичка) конференција”, кроз смех је цео случај прокоментарисао један неименовани израелски обавештајац дан после убиства.
Ово убиство, међутим, није никакав изолован случај, већ само још једно у низу физичких елиминација водећих фигура онога што се у израелским обавештајним круговима зове “Радикални Фронт” и у коме се налазе две државе, Сирија и Иран, и три организације: Хезболах, палестински Исламски Џихад и Хамас. Мосад колоквијално “Радикални Фронт” зове и СПЕКТРА, алудирајући на фиктивног непријатеља Џејмса Бонда, али са једном крупном разликом: “СПЕКТРА је обично све радила због новца”.
”Причамо о огромном броју људи, од врха држава до оперативаца на терену, који је уплетен у терористичке активности. Њихов циљ је конструкција нуклеарне бомбе и ракетних система кратког и дугог домета, те имплементација самоубилачког терора на највишем нивоу. Циљ Израела: елиминација ових људи, једног по једног”, додао је исти обавештајац.
Још 2004. године Мосад је почео са идентификовањем разних кључних личности у оквиру “Радикалног Фронта”, посебно оних са напредним оперативним, организационим и технолошким способностима, чак и ако није постојала једна јединствена организација која их је све обједињавала. Док су се боље познате особе у овим државама и организацијама бавиле општом стратегијом, личности које је Мосад почео тада да јури су људи који су ту теорију претварале у праксу.
На самом врху списка налазио се врховни војни командант Хезболаха Имад Фајез Мугнијах, убијен 12. фебруара 2008. године око 23х у предграђу Дамаска помоћу аутомобила-бомбе) и сиријски генерал Мухамад Сулејман који је од стране Башара ал Асада био задужен за строго поверљиве пројекте укључујући и изградњу нуклеарног реактора, као и за везе са Ираном и Хезболахом. Он је убијен 1. августа 2008. пуцњем у главу и врат из пиштоља са пригушивачем на плажи у сиријском летовалишту Тартусу.
Потом су дошли Низар Рајан, високи војни заповедник Хамаса (убијен у ваздушном нападу израелске војске 1. јануара 2009. године, заједно са своје четири жене и 11 деце), Абу Закарија ал-Џамал, задужен за ракетне системе у Гази (убијен у ракетном нападу два дана после Рајана), па затим и Хамасов министар унутрашњих послова Саид Сејам (15. јануара 2009. у ракетном нападу заједно са братом и сином).
Следећи на листи су били ирански генерал Хасан Техрани Могадам, задужен за ракетни развој Исламске револуционарне гарде и снабдевање Хезболаха, Хамаса и Исламског Џихада пројектилима, који је погинуо 12. новембра 2011. године у експлозији у депоу Гарде у близини Техерана, и Махмуд ал-Мабух, Хамасов старешина за тактичке везе са Ираном, убијен 19. јануара 2010. године у луксузном хотелу Ал Бустан Ротана у Дубаију, у који је допутовао под лажним пасошем из Сирије дан раније; ово убиство је довело до протеривања више израелских званичника из Европе и Аустралије.
Потом је дошла смрт читавог низа иранских нуклеарних научника: Масуд Алимохамада (аутомобил-бомба), Маџид Шахријари (аутомобил-бомба), Дариуш Резаинеџад (сачекуша, убица пуцао са мотора) и Мостафа Ахмади-Рошан (бомба). Постоје и други случајеви који су сумњиви, а о некима од њих смо већ раније писали.
Међутим, успешно изведен атентат не значи и промену ствари на боље за оне који су га наручили, а Израел то најбоље зна. Када су 1992. године ликвидирали генералног секретара Хезболаха Абаса ал-Мусавија на његово место је дошао радикалнији и ефикаснији Хасан Насралах који је од ове групе направио паравојску “са ватреном моћи на којој би јој позавидело 90 одсто земаља на свету”, како је то објаснио Меир Даган, бивши шеф Мосада.
Са друге стране, ситуација се на Блиском Истоку мења и невезано за Израел. Сматра се да је Хезболах начинио тактичку и политичку грешку због отворене и војне подршке режиму Башару ал-Асаду, а и другачији ветрови почињу да дувају из Техерана након пада Махмуда Ахмадинеџада.
Како ће се ситуација даље развијати остаје да се види, а ко су следећи људи на списку за одстрел познато је вероватно само врхушки, али једно је сигурно: Израел, држава површине Војводине и популације као цела Србија, није земља са којом би неко требало да се ”качи”. У својим сукобима са околним муслиманским земљама упорно то доказују од 1948.
Телграф
