ОВО ЈЕ НОВИ УО РТС-а: Учесница „Великог брата“, чланови НВО, супруг Соње Лихт…

Шта повезује бившу ријалити звезду, оснивача музичког фестивала „Егзит” и аналитичара блиског владајућoj странци? Чланство у Управном одбору Радио телевизије Србије (РТС).

Протекле недеље Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) од 52 кандидата изабрао је девет чланова који ће наредних пет година управљати Јавним сервисом. Из претходног управног одбора преузет је само социолог Ђорђе Возаревић, иако су за други мандат били заинтересовани декан Факултета драмских уметности Зоран Поповић (иначе председник одлазећег Управног одбора) и психолог Жарко Требјешанин.
Ако постоји победник овог избора, онда је то социолог Владимир Вулетић. Његов избор није пропратила ниједна теорија завере, а они који га знају као професора Филозофског факултета кажу да је власник беспрекорне радне биографије.

Највише прашине подигао је улазак сликарке Зорице Шујице у УО РТС-а, будући да је јавности постала позната по учешћу у „Великом брату”. У биографији коју је понудила на увид члановима Савета РЕМ-а, наводи да је „досадашње искуство квалификује за широк опсег радних активности”. То искуство стицала је у фабрици трикотаже „Партизанка” као модна креаторка, а затим у више средњих школа у којима је предавала ликовно.

Незадовољство њеним избором нарочито је порасло после објашњења на који начин ће се из УО РТС-а борити за „културизацију друштва”.

– Кад сам изашла из „Великог брата” помислила сам „Боже да је овако организована држава, ми бисмо били не Велики брат него већи од било које друге државе”, дакле добра организација и рад и све што наш премијер каже рад, рад, рад – поручила је новоизабрана чланица УО РТС-а.

Ова изјава послужила је и као доказ заступницима теорије да је Драган Бујошевић, као новинар близак демократама, дошао на чело РТС само зато што је премијер Александар Вучићевић унапред осмислио како да га контролише – управним одбором скројеним по вољи из Немањине 11.
Један део јавности сматра да је том логиком у управни одбор регрутован и аналитичар Бранко Радун. Његови политички противници замерају му ставове који су блиски владајућем режиму. Али они који се са њим политички подударају предлажу га у УО РТС. Управо је аналитичар Драгомир Анђелковић тај који га је кандидовао.

Сумња се и да се председник Србије Томислав Николић побринуо да има свог човека на Јавном сервису. Из његовог Кабинета чак шесторо сарадника је послало своје кандидатуре. Савет РЕМ-а је био суров – изабрао је само једног председниковог човека – педагошкињу Симону Митровић – Дуњић. Било би поштено рећи и то да је она 2005. године, била запослена у Народној канцеларији председника Бориса Тадића. Између ова два посла, радила је у једној маркетиншкој агенцији као аналитичар медијских садржаја, па у банци као интерни менаџер.

Они који нису имали среће овај пут – Ана Мандић, Вукица Кривокапић, Александар Загорац, Симо Чулић и Ивона Катић, могу да се утеше чињеницом да није изабрана ни бивша министарка спорта Алиса Марић.

Савет РЕМ-а на РТС је послао и свог човека – Љиљану Ђурђевац која као аналитичар пројекта ради управо у овом регулаторном телу. Она се, заправо, враћа на Јавни сервис, с обзиром да је 2000. године била заменик генералног директора Драгољуба Милановића. После тога, каријеру је наставила на телевизији „Јесењин”, а била је и руководилац службе за односе с јавношћу Завода за изградњу града у Новом Саду.

Поред Љиљане Ђурђевац и Бранка Радуна, УО РТС има још једног Новосађанина – Душана Ковачевића. Јавности је више познат као оснивач музичког фестивала „Егзит”, него као дипломирани инжењер електротехнике и телекомуникација који се усавршавао и у иностранству. Ковачевић је и власник „Егзит тима”, једне од шест фирми које су у директној вези са организацијом поменутог фестивала.

Савет РЕМ-а гласао је и за некадашњег уредник Трећег канала РТС-а Драгана Караџића и за адвоката Мирослава Мињу Николића. Николић је и као новинар и као правник сарађивао са бројним медијским кућама – емисије посвећене праву водио је на телевизији „Ентер” и РТС-у, а писао је за „Политику”, „Привредни преглед” и „Вечерње новости”.

Независно удружење новинара Србије (НУНС) и Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) затражили су од РЕМ да јавно саопшти критеријуме на основу којих су изабрани ови чланови. Сумњу да је избор можда био договорен јавно је изнела чланица Савета РЕМ-а Гордана Суша. Као разлог навела је то да је шест од девет листића било попуњено идентично иако се бирало између 52 кандидата. „Политици” су из РЕМ-а одговорили да је избор чланова управног одбора тајна, иако смо од њих тражили искључиво резултате гласања.

– Ја сам гласала по својој савести и према члану закона који каже да се у УО РТС бирају угледне личности. Немојте ми рећи да Србијанка Турајлић или Мирослав Лазански нису заслужили да се нађу у том управном одбору пре него већина изабраних. Од почетка свог мандата сам инсистирала да утврдимо принципе на основу којих ћемо гласати, али ме нико није послушао  – каже Гордана Суша за „Политику”.

С обзиром да је председник Савета РЕМ-а Горан Караџић у изјави за наш лист рекао да се овај избор не разликује од оног из 2011. године, питали смо Сушу да ли је можда било договора и онда:

– Сада могу да сумњам и у то, иако су тада изабрани интелектуалци – додаје наша саговорница.

И заиста овај тим састављен је углавном од особа које су јавности мање познате, а међу којима има и оних чије биографије тешко да могу да надокнаде медијску анонимност. Нарочито ако се сетимо да је раније у УО РТС био академик Никша Стипчевић.

Садашњем саставу јавност упућује замерку да је састављен по укусу владајуће странке. Међутим, овакве примедбе се нису чуле пре пет година када је већина чланова овог тела била блиска демократама. Тада је на челу УО РТС-a био професор Факултета политичких наука Слободан Марковић, иначе близак пријатељ председнице Београдског фонда за политичку изузетност Соње Лихт. На Марковићев предлог за његовог заменика изабран је директор Центра за проучавање алтернатива Милан Николић, иначе супруг Соње Лихт. Такође, Марковић је био и у управном одбору „Политике  А.Д. ”, када је на његов предлог за председницу изабрана Соња Лихт.  Управо тада, у годишњој анкети дневни лист „Блиц” прогласио ју је најмоћнијом женом у Србији, а један од критеријума био је и политички утицај.