Да ли је побуна групе пензионера из Гроцке против лажи Александар Вучића која их се директно тицала само инцидент, или знак да људи почињу да увиђају како је разлика између реалности и онога што им председник Србије годинама сервира, а армија послушника понавља, далеко већа од раздаљине између Бање Врдник и Бусија?
Сасвим је могуће да Александар Вучић није био упознат са прошлонедељним киднаповањем грочанских пензионера, који су, уместо на излет у Бању Врдник који им је обећан, одведени на комеморативно-пропагандни скуп у Бусијама да глуме његову добровољну публику.
Биће, ипак, да је организатор отмице само следио лекцију научену од председника који већ годинама готово свакодневно, с изразитом лакоћом и без икаквих последица, износи неистине на различите теме. А лекција каже да су сва средства која служе изградњи култа његове (Вучићеве) личности дозвољена. И да не постоји опасност да средства употребљена с тим циљем изазову било какве негативне ефекте – зато што овде више нема ни правне државе, ни слободних мејнстрим медија, најважнијих бедема који спречавају самовољу власти и њених, макар и најудаљенијих, пипака.
Једно мало чудо ипак се десило: део пензионера побунио се због понижавајућег третмана коме су изложени, па је, захваљујући друштвеним мрежама и медијима који нису под контролом власти, глас о њиховом „херојском“ изласку из колоне у којој су спроведени на одредиште и самосталном повратку кућама стигао до нешто већег броја људи.
Да ли је једна, са становишта интереса друштва у целини, готово безазлена лаж о крајњој дестинацији бесплатног излета, запретила да постане она климава карта која би могла започети рушење целе напредњачке пропагандне куле од карата? Оне, од које већина грађана већ годинама не успева да види очигледно – па чак ни ако је разлика између реалног живота који живе и ружичасте слике света која им се сервира далеко већа од раздаљине између Бање Врдник и Бусија?
Судећи по нервози власти, увек добро упућене у стање јавног мњења, могло би се помислити да таква могућност сада први пут постоји. Али, постоји и искуство које упућује на опрез у таквом закључивању: јер, одавно Вучић нештедимице показује да му не би требало веровати на реч, али то ипак, бар до сада, није остављало последице по његов рејтинг.
Тамо негде на пролеће, када би требало да буду одржани избори на више нивоа, добићемо одговор на питање да ли је „дара превршила меру“, односно, да ли је стварно порастао број људи који увиђа колико често Вучић износи неистине, обећава неоствариво, прикрива чињенице, демантује самог себе, невешто се прави невешт и на разне друге начине унижава институцију председника државе, приређујући нам „трансфер блама“ али и све већу, све опаснију и све дугорочнију штету.
Јер, није баш исто кад, рецимо, уловимо председника државе како лажно обећава да неће учествовати на председничким изборима за које се у том тренутку увелико спрема, као што се дешавало уочи избора 2017, или кад, као ових дана, гледамо сву ону вербалну гимнастику којом покушава да сакрије чињенице везане за одговорност власти за раст и оргијање најмонструознијег криминалног клана који је постојао у Србији.
извор: НИН
