У априлу су воћке у пуном цвету и зато на време треба обезбедити опрашиваче. Ако постоји могућност, кошнице са пчелама треба унети, посебно ако су у питању самобесплодне јабуке, крушке и трешње. Са воћкама, у пролеће, буја и коров, који треба сузбијати плитком обрадом између редова у већим засадима и прашењем у малим засадима и на окућници. Од врсте корова зависи који ће се хебрицид употребити.

У овом месецу завршава се пролећна садња воћака и лозе голог корена. Саднице се не могу дуже чувати, јер почиње вегетација, па је и пријем неизвестан. Што се више касни са садњом, нега садница мора бити боља. Чешће се наводњавају, окопава се простор око њих и прихрањују се КАН-ом – обично по 100 грама у три наврата, тако да последње буде крајем маја. Родни воћњак се такође ђубри згорелим стајњаком ако то није учињено раније. Додаје се најмање 100 килограма стајњака по ару. Уколико нема стајњака, озбиљно размислите како да припремите компост од различитих отпадака у домаћинству, иситњених гранчица или разног корова. Уколико нема ни компоста, онда је нужна употреба минерална ђубрива НПК, при чему треба настојати да буду са највише азота и калијума које воћке у ово време највише троше.

После ђубрења, земљиште се обавезно обрађује, посебно ако је растурен стајњак који не сме да остане на површини, јер ће из њега испарити азот у виду амонијака, па нећи бити никаквог ефекта. И калемљење се обично обавља у овом месецу и то очењем на будни пупољак. То се чини на подлогама на којима августовско калемљење није успело. Међутим, очење се може обавити и на старијим воћкама уколико имају прикладне младаре, а претходно су прекраћене рамене гране, тако да воћка лакше преболи драстично смањење крошње.

У бресквику је неопходно да се прегледа има ли коврџавости листа. Уколико је тога мало, оболело лишће уклоните што пре, како би се спречило ширење болести у наредној години. На бујним бресквама може се обавити касна резидба којом ће се обуздати претерана бујност, јер се одбацује и део зелене масе. Осим тога, стиче се бољи увид у заметнути род. Може се обавити и резидба кајсија, јер је мања могућност инфекција на пресецима него у зимској резидби када је кајсија подложна да преко тих рана увуче заразу у дрвно ткиво, које затим патогени разарају. У пролећној резидби такво увлачење патогена није могуће јер је притисак сокова велики. Ти ‚‚разарачи” су патогене гљиве и бактерије које могу довести и до сушења стабла.

Агропрес