Још од пропасти Душановог царства, половином 14. века српски народ није доживео тежи морални и сваки други суноврат од овог који се догодио за време власти напредњака. Косовска битка је само представљала завршни чин драме општег слома једног народа. И данас се, на случају Космета, очекује расплет са новим путоказима или познатим ћорсокацима.
Лазар Хребељановић је веровао да се расулу којем је присуствовао, јер је на Душановом двору неко време обављао дужност онога што би се данас могло звати председник владе, једино може стати на пут личном жртвом. У немоћи да се супротстави опасностима којима су били изложени и народ и држава којом је руководио, а пре свега корупцији која је захватила све сегменте нације, одлучио се за погибију као једини начин да се прекине и заустави текуће расуло. Тако је настала и клетва и заклетва. Тако је настала и, касније, много пута злоупотребљавана дилема – царство небеско или царство земљаско. Уосталом, тако је уследила и комплетна пропаст Србије! Сви су изгинули, нико се није вратио. Расуло није заустављено.
Никакве поуке до дана данашњег нисмо извукли. Лазареву жртву су подједнако унизили и они коју су је безпотребно уздизали и они који су је безразложно ниподаштавали. Политичка елита никад није имала довољно дара да би то схватила, обичан народ као и увек ничега није свестан, док се они који би требало да се баве духовношћу труде да буду невидљиви и што бескориснији. Држава практично више не постоји. Нити функционише на било чему осим на сектору насиља.
У потпуности је угушен правни поредак земље. Скупштина делује као прихватилиште за особе ометене у развоју. Образовни систем срозан је на најниж гране. Здравствена заштита је у тоталном расулу. Медији су комплет потчињени владару и његовим болесним апетитима. Стручност и квалитет су прогнани из Србије. Корупција је једини облик владања и понашања.
Национална срамота и понижења се множе из дана у дан. Народ ћути и трпи. И приде сиромаши. Духом и физички. Дозволили смо као народ да о нашим судбинама одлучују разни Вучићи, Весићи, Вулини… И постало нам је небитно да ли продају Карлобаг и Вировитицу, или Београђанку и Сава центар, или само имају потребу да нас до те мере унизе да гледамо неспособног министра војног како добија почасни летачки орден, министра финансија ухваћеног у крађи, како нам објашњава колико заправо добро живимо или министра здравља како испред већ превише обруканог Кризног штаба држи јавне лекције из области медицине коју, и сам зна, не познаје довољно…
Др Арчибалд Рајс, велики пријатељ којег смо изневерили, благовремено нас је упозоравао да ће нам политичари искоренити све наше врлине и да су нам функционери, по правилу, најгорег квалитета. Оно што је Рајс, швајцарски прецизно написао 1928. године, дубоко резигниран и повређен у ком правцу се креће наше друштво ми заправо живимо.
– Политичари су вам свемоћни. Политика се меша у све и свуда управља. Укаже ли се неко место у власти, било оно важно или осредње, свеједно, о избору не одлучују заслуге кандидата, већ политичке везе. Може он бити и највећа незналица, најнечаснији човек, ако је „штићеник“ политичара странке на власти победиће и човека најквалификованијег и у стручном и у моралном погледу. Политичари су вам и у полицији поставили људе кажњаване због крађе и других злодела.
Рајс је, пре свега много волео Србе и јако их је добро познавао. Сва његова прегнућа и нескривена љубав коју је гајио према српском народу нису били довољни да заслужи, макар и постхумно Алеју великана. Своје срце завештао је врху Кајмакчалана. Оскрнављено је, као и све вредности овог народа. У међувремену, постали смо безимени гето који се простире од Копаоника до Дунава, готово без знакова живота, где тумара некакав народ, наизглед помирен са судбином да ни не заслужује ништа боље од Вучића и његових кабадахија.
Уколико се не покренемо на време доживећемо судбину америчких Индијанаца. Срби, ипак, нису Индијанци! Али то овај пут морају некако и да докажу. Јавно. Механизам српске историје се мора поново покренути новом енергијом и новом политиком. Али и са новим људима, посебно онима који тренутно нису у политици. Знањем, памећу и вољом, под хитно се мора створити нова национална политика и стратегија опстанка. У супротном, биће – био једном један народ и држава! Лазарев или Рајсов тестамент, остаће у том случају, само сведочанство о комплетном суноврату који се, ипак, могао избећи да је било довољно храбрости и жеље. Ако је има, она више не сме бити скривена!
Срђан Шкоро, Директно.рс
Kakav je ovo defetizam? Kuknjavom se ništa ne menja. Moramo se boriti i smišljati način kako da se izbavimo.
ma vataj te alatke sto ti u supi trunu i rdjaju pa na ulicu, kakvo sedenje pred skupstinom, pevanje i vremena gubljenje dok te ludacki sadisti biju i truju.
vataj zmiju i azdaju bosansko-ustasku, monstruma i njegovu druzinu lopovsko-razbojnicku, treba biti ispeglan, sterilisan, odmascen i oslobodjen svega sto nije imo kad ga ona israse, da vrati i povrati i ono sto je od likane posiso a o otetom, pokradenon i ,,posteno zaradjenom,, da ne govorimo.
ker arnautski ti mamu kamenjarsku, ovde si doso da stices slavu jebacku i rozmari bebe ostavljas, da sirotinji cupas zalogaj iz grkljana, pljujes po nasim pradedovima, da isterujes cestite ljude iz zemlje a dovodis majmune i babune, decu da otimas, drzavu i crkvu da rasturas, da nas spricas ko goveda i redu ucis.
takva drskost i samovolja do sada u istoriji ne bi.
majmune pakleni, genocidni zlikovce odjebi, bezi u prvi aps, kad narod pocne da sudi pistaces, arlaukati, rikati i urlati da ce od bratije ti paklene dobrovoljno postati andjeli.
ma ne sme se dozvoliti da na tronu Svetih Careva Srpskih i Svetog Save sede babuni pakleni.
a nek odjebe i onaj udbas, balkanski dzems bond, autolimar i ubica, lazni porok, otkrivac ,,istina,, sto bi da te zameni, da ostane sve isto, i on voli ordenje a dobice kamenje.