Озлоглашени “Монсанто” у Србији има две фирме, Миодраг Костић продаје њихова семена

У Србији је недавно поново покренута тема око генетски модификоване хране. Како ствари стоје, Србија и ускоро требало да мења Закон о ГМО како би се ускладила са политиком Европске уније по том питању. Међутим, највећи произвођач ГМО семена “Монсанто” у Србији послује већ годинама.

Према Закону о генетиски модификованим организмима из 2009. године, забрањено је стављати у промет или гајити ГМО у комерцијалне сврхе. ГМО је забрањен за људску и животињску употребу.

То би ускоро требало да се промени јер је у плану промена тог закона како би се Србија ускладила са политиком Европске уније по том питању.

Међутим, највећи и најпознатији светски произвођач ГМО семена, америчка компанија “Монсанто”, у Србији има чак два представништва.

Компанија “Монсанто Сербиа д.о.о” из Новог Сада основана је 2010. године. Власник те компаније је “Монсанто Инвест Б.В.” из Холандије. Законски заступник је др Зоран Петровић. Та фирма је са пет запослених прошле године остварила пословни приход већи од 64 милиона динара, али и губитак од 13,5 милиона динара.

Дакле, после овако лоших пословних резултата “Монсанто” би требало да затвори ову неликвидну компанију у Србији? Губитак само на папиру у који је тешко поверовати.

“Монсантова” друга компанија се зове “Представништво Монсанто Холандија Б.В.” из Новог Сада. Та компаније је само представништво страног правног лица у Србији. Регистровано је 2. априла 1999. године, неколико дана после почетка бомбардовања Србије, а законски заступник је такође др Зоран Петровић.

На званичном сајту фирме “MK Seed”, која послује у склопу “МК Гроуп” Миодрага Костића, наводи се да је та компанија генерални увозник и дистрибутер “Декалб” хибрида кукуруза чији је произвођач “реномирана светска семенска кућа Монсанто”.

Сада, да ли је “Декалб” кукуруз хибрид (нова врста створена природним укрштањем) или ГМО (нова врста створена лабораторијским укрштањем гена природно неспојивих организама)?

Костић каже да је хибрид, дакле, законом није забрањен јер се не ради о ГМО. Међутим, тешко је за поверовати да компанија “Монсанто”, која је омражена у целом свету због форсирања ГМО хране, у свом опису пословања бави природним укрштањем биљака.

Према писању новосадског листа “Дневник” из 2013. године, др Зоран Петровић је такође и представник “Монсанто Декалб” за Србију. Он је те године, када је фирма “Монсанто Сербиа д.о.о” забележила губитак од 13,5 милиона динара, рекао да се те године очекује висок принос.

Петровић је за “Дневник” изјавио да “Монсанто” у Србији не крши законе.

– Ми у свакој држави 100% поштујемо закон, па и по питању ГМО семена. Нема двоумљења ни расправе, нити било какве толеранције по том питању. Када би било ко у нашој фирми овде у Србији помислио да направи неку грешку одмах би га отпустио, а верујем да бих и сам био кажњен одузимањем свега што сам до сада постигао. Значи, код нас на ГМО семена нико не помишља. Све од семенске робе што дође у Србију је урађено класичном селекцијом, као што се ради у свакој другој селекционој кући, изричит је Петровић. (Дневник, септембар 2013.)

Па би “Монсанто” признао да крши законе увозом ГМО кукуруза “Декалб”. Иначе, та компаније је позната по томе што се увек брине за приносе пољопривредника и увек је на њиховој страни.

Костићев став по питању ГМО се мења из године у годину.

Костић је пре који дан изјавио да “МК Гроуп” није лобиста за ГМО. Међутим, пре тачно две године изјавио је да Србија мора да прихвати ГМО.

– Да ли је штета већа од употребе ГМ хране или да од глади умре неколико милиона људи у свету, велико је и озбиљно питање, рекао је тада Костић, а преноси “Б92″.

У сваком случају, “Монсантове” активности у Србији обавијене су велом тајне.

Сагледајте ситуацију на следећи начин: Највећи произвођач генетски модификованих семена на свету доша је у Србију да нам у складу с нашим законима пласира изузетно плодан и отпоран хибрид кукуруза, а све то преко једног човека, др Зорана Петровића, и “хуманистичке” фирме тајкуна и “краља шећерана” Миодрага Костића, која се такође увек брине за добробит фармера.

Магацин.орг