Па није вам ЕПС печењара бандо неспособна, све чега се дохватите уништите!

Вишегодишње лоше управљање Електропривредом Србије на које економисти упозоравају, стигло је на наплату и то као губитак који је ова компанија забележила у 2018. години.

Након добити од 100 милиона евра 2015. године, па 70 милиона 2016, па 52 милиона евра 2017. године, највреднија српска компанија је у прошлој години, према објављеним финансијским извештајима, забележила је губитак од чак 11 милиона евра.

У годишњем извештају о пословању овог јавног предузећа наводи се да је 2018. годину услед отежаних услова пословања, а нарочито у зимском периоду, завршила са негативним финансијским резултатом од 1,3 милијарде динара. Менаџмент компаније је планирао добит од 1,1 милијарде динара.

У самом извештају се наводи да је лошији резултат последица мање производње електричне енергије и то термоелектрана чија је производња била за 13 одсто мања од планиране и веће набавке електричне енергије (због мање производње) која је била за 12 одсто већа од плана.

У самом извештају се наводи да су „блокови у неким периодима радили на техничком минимуму, према довозу и квалитету угља и расположивим количинама угља на депонијама у циљу одржавања депонија угља изнад минималног нивоа, како би се осигурала стабилна производња, а део блокова је потискиван у хладну резерву због недостатка угља“.

Kомпанија је прошле године остварила добит из пословања од 5,6 милијарди динара што је више него упола мање претходне године. Позитиван резултат је остварен и из финансирања (6,9 милијарди динара), али опет више него двоструко мањи него у 2017. години и то пре свега због мањих позитивних курсних разлика. Губитак је направљен у тзв. осталим приходима и расходима где је забележен минус од 12,2 милијарде динара. ЕПС је пре пореза био у плусу 300 милиона динара, да би у минус отишао након плаћања пореза.

Фискални савет је недавно упозорио да су потребне суштинске реформе у ЕПС-у како би могао да инвестира у повећање капацитета и испуни еколошке стандарде. Према њиховој процени годишње инвестиције би требало да износе 600 милиона евра, а тренутно су око 380 милиона. Међутим, да би се финансирала толика улагања неопходно је да компанија прво оствари профит, а данашњи ЕПС се са тим мучи.

У Савету истичу да су потребне интерне реформе, а пре свега смањење броја запослених и смањење просечних зарада. Према годишњем извештају ЕПС група је (без KиМ) запошљавала 29.060 људи, а просечна нето плата је износила 89.639 динара, што је раст од 6,5 одсто (5.400 динара) у односу на претходну годину.

Фискални савет препоручује и побољшање наплате мада је ЕПС пријавио наплату већу од 100 одсто, што значи да су током прошле године наплатили и нека ранија потраживања. То се пре свега односи на РТБ Бор који је уплатио, према УППР-у, 10 одсто својих дугова за струју што је око две милијарде динара, а заузврат им је ЕПС отписао 90 одсто, односно 17,3 милијарде динара.

Препоруке за реформу ЕПС-а се односе и на државу. Пре свега, да се престане са извлачењем кроз дивиденде новца који би требало да иде на инвестиције. Од 2015. године ЕПС је уплатио у буџет преко 250 милиона евра док истовремено има мањак инвестиција. Само у 2018. ЕПС и ЕПС дистрибуција су исплатили држави половину добити из 2017. године, односно скоро три милијарде динара.

Kако наводе у Савету, једини суштински заокрет у пословању ЕПС-а је наплата струје од Железница, РТБ-а Бор и Галенике, али то уопште није последица реформи самог предузећа.

Саша Ђоговић из Института за истраживање тржиште каже да су ЕПС и Србијагас примери како не треба пословати.

„То су партократска предузећа где је поента ухлебљивање партијских кадрова. А ЕПС би требало да кроз инвестиције креира нову вредност. И не само то, него и нова радна места и у другим секторима. Уместо тога, прави губитак. Очигледни су организациони и кадровски проблеми у компанији“, напомиње Ђоговић уз коментар да ту нема тржишног привређивања нити одговорности за рад и нерад.

Према његовим речима, пад производње у термоелектранама због неблаговремених инвестиција у површинске копове довео је и до пада производње струје.

„За то нико није одговарао. Ако Влада стварно жели да се покаже као реформска, а не само на речима, онда мора да загризе у јавна предузећа и да одстрани трулеж“, поручује Ђоговић.

Највећи загађивач у Европи

Уколико српска привреда настави да расте и то по амбициозним стопама које предвиђа Влада, потребе за електричном енергијом биће много веће него данас. Процене су да би у наредних шест година ЕПС требало да повећа производњу за 5.000 гигават-сати (прошле године је произведено укупно 34.346 гивата-сати) што због замене застарелих капацитета, што због раста тражње за струјом. За то би ЕПС требало да у наредних седам година инвестира чак три милијарде евра само у изградњу нових и модернизацију постојећих капацитета. На страну што у заштиту животне средине треба, према проценама, да уложи 800 милиона евра у овом периоду, с обзиром да су термоелектране из Србије (и БиХ) највећи загађивачи у Европи.

Пише: Милош Обрадовић, Данас.рс