Београд — Министар саобраћаја Милутин Мркоњић изјавио је да су и Уједињени арапски емирати показали интересовање за градњу лука и других објеката на обалама Дунава.
Србија је почела да реализује пројекте на отклањању укупно 82 ‘уска грла’ на току Дунава, који је европски Коридор 7, рекао је Мркоњић за Тањуг.
“Интерес свих земаља дуж Дунава је огроман за наше пројекте у вези са том реком”, навео је министар саобраћаја додајући да је веома важно да се очисти речно дно Дунава.
Србија има најбољи и најпловнији део Дунава у дужини од 588 километара, а пловидба је на критичним секторима ограничена или отежана, нарочито при ниским водостајима.
Уговор је такав да омогућава да се оним што се извади из Дунава плаћају радови, нагласио је он.
Дунавски пловни пут или европски Коридор 7 дугачак је 2.845 километара и спаја централну Европу са Црним морем и најјефтинијим транспортом повезује 10 држава – Немачку, Аустрију, Словачку, Мађарску, Хрватску, Србију, Румунију, Бугарску, Молдавију и Украјину.
Србија је преко канала Мајна-Дунав повезана са Рајном, Северним и Балтичким морем и Атлантским океаном.
Он је рекао да је Босна и Херцеговина добила кредит од једне међународне финансијске институције за тај посао и да ће се Србија прикључити том пројекту.
Европска комисија је у јуну 2009. добила мандат од Савета ЕУ за израду заједничке свеобухватне стратегије за земље Дунавског слива.
После дужих припрема и низа скупова и конференција на којима је са својим конкретним предлозима активно учествовала и Србија, 8. децембра 2010.
Најзад, 24. јуна 2011. Савет ЕУ донео је закључак у коме је позвао све актере да се активно укључе у спровођење стратегије, чиме је процес усвајања стратегије и формално окончан.
Допринос Србије огледа се и у чињеници да је она један од координатора и то за две области стратегије – науку и транспорт.
Танјуг, Србија данас
