Пацов у тајној служби

Полицијска управа у Нишу више година нема начелника! Неком то одговара. Али, осим Нишке полиције, и Центар БИА у Нишу је вучја јазбина, у којој царује јавашлук, насиље, а велики број оперативаца бави се у радно време својим бизнисом, или ради за такозване контроверзне бизнисмене. Редакција Таблоида добила је писмо групе оперативаца Центра безбедности из Ниша, које објављујемо уз извесна скрћивања, у којем се описује и рад оперативца из Одељења БИА у Пироту, прилагодивши га професионалним стандардима

Приредио: Милан Гламочанин

Одељењем БИА у Пироту, које се налази у саставу Центра БИА Ниш, у последње 4 године руководи Милосав Илић, познат у родној Бабушници и Пироту по надимку Пацов.
Шта ће те, средина га је окарактерисала као таквог, јер по изгледу личи на овог глодара, мада неки људи који га боље познају кажу да је такав и по карактеру. Илић свакодневно са својим оперативцима одржава састанке и то у дислоцираним просторијама из Полицијске управе Пирот, у кафићу “Фреска”.

Користећи се девизом “опуштено”, јер сматра да је у Пироту све идеално, да нема корупције, злоупотреба, криминала и да служба треба да пусти друге структуре да и оне мало раде. Илић је на месту начелника наследио Зорана Ранђеловића, познатог по надимцима Штрбља и Куцки, кога у Пироту, сви угледни људи који познају њега и његово понашање, сматрају алкохоличарем и психопатом, и да је “пијан” чак и када је трезан. Илић и Ранђеловић, који су иначе болесно сујетни људи, се нису органски подносили још из времена док су живели у Бабушници, чак су се и тукли, али их је спојио “државни интерес”, тј. када треба неком да се науди.
Ранђеловић је на месту начелника наследио Горана Стојадиновића, који је пре 5 година доживео тежак инфаркт, и од тада се налази у пензији. О овоме ћемо редом.

Пословне везе и сплетке

Стојадиновић је својевремено помогао прво Ранђеловићу, који је радио као комбајнер на њиви и у папучама и шорцу га довео да потпише упитник и молбу за рад у Државној безбедности у Бабушници!
Наком процене да у Бабушници нема безбедносне проблематике, Ранђеловић је на ургенцију Стојадиновића пребачен у Пирот, а неколико година након тога му је од стране службе поклоњен трособан стан. Иста ситуација је била и са Илићем. Прво Бабушница, па нема проблематике, па пребачај у Пирот и додељивање двособног стана од стране службе. Онда је настао проблем са запошљавањем њихових супруга. Стојадиновић је желећи да помогне својим земљацима, вршио је колегијални притисак на тадашњег начелника Полицијске управе Пирот Мирка Ђорђевића – Јагодинца, да се Ранђеловићу запосли супруга на шалтеру где издају личне карате што је и успео. Ранђеловић је након запослења, да би се захвалио, Ђорђевићу, о трошку спонзора организовао одвожење два шлепера камења у Јагодину, ради извођења грађевинских радова.

Са Илићевом супругом је била другачија ситуација. Стојадиновић је молио тадашњег начелника центра БИА- Ниш, Динета Митића, да преко својих веза помогне Илићу да запосли супругу, што је овај и урадио. Начелник Дине Митић је преко тадашњег команданта нишке армијске области, генерала Самарџића, запослио Илићеву супругу у касарни у Пироту. Од пре неколико година, његова супруга, која је иначе лекар по струци, је прешла да ради у Бабушницу, где је за кратко време успела да “заради” кривичну пријаву за злоупотребу службеног положаја.

Али Срби не би били Срби када своје најближе пријатеље, рођаке, кумове, колеге, комшије, не би издали, продали или испоручили, јер старо је правило “да ко тебе хлебом ти њега каменом”.
У последњих неколико година, мржња Илића и Ранђеловића према Горану Стојадиновићу је равна мржњи фашиста из Другог светског рата према Јеврејима.
Пензионисани Стојадиновић, се већ извесно време бави откупом и трговином стоке на територији општине Бабушница, а истовремено путује у бивше републике СССР, Казахстан и Киргистан, где се са још једним пензионисаним колегом радно налази у пратњи пасуља и других пољопривредних култура.

Након процене Илића и Ранђеловића, да у Пироту нема криминала и да је једини проблем Стојадиновић, који је означен као “државни непријатељ”, Илић је боравио у просторијама јавне безбедности у Пироту, где је од шефа привредног криминала, Младена Пешића, тражио и вршио притисак, да се исти ухапси, а онда на своју руку са појединим инспекторима јавне безбедности истом организовао заседу у близини Беле Паланке.

Илић се иначе у слободно време бави трговином аутомобила. Овај невиђени лицемер је од доласка у службу променио преко двадесет аутомобила. За разлику појединих колега из Ниша који су трговали аутомобилима старим неколико година, Илић је са платом од 100.000 динара изигравао лажну скромност, скромно обучен и возећи “олд тајмере”, трговао аутомобилима старим између десет и двадесет година. По неколико недеља или месеци возио је југиће, стојадине, кадете, фијат уна, пунтиће, голфове 2 и 3, фијат браве, реное. ….. и онда их продавао. Углавном, велику већину возила којима је управљао, регистровао је на тетке, ујне, стрине, кумове…
Илић је својевремено прерасподелом рада краће време провео као оперативни радник у Димитровграду, због чега је био љут на цео свет.
У том периоду Илић је био у љубавној вези са распуштеницом Снежаном, радницом у продавници Делта хема а касније и фабрике боја Суко.

“Авијони, камијони, октомбар…”

Након силних ургенција да се врати у Пирот, које су вршене на тадашњег начелника нишког центра БИА Владимира Младеновића, од стране појединих бизнисмена из Бабушнице, исти је повратком у Пирот, променио и швалерку. Овога пута у питању је колегиница јавне безбедности у Пироту позната по надимку “Витка”, такође распуштеница, која ради на издавању пасоша.

Илић је добар део радног времена по завршетку састанка у кафићу “Фреска”” проводио у канцеларији поменуте полицајке. Спрдање радника јавне безбедности у Пироту, који су то регистровали, су ишле дотле да су за начелника БИА Илића говорили да су добили појачање у виду “новог шалтерског радника”. Али шта да се ради, не каже џабе наш народ даје љубав слепа.

Илићев компањон, Зоран Ранђеловић је иначе страствени ловац. Заљубљеност Зорана у овај хоби је толико велика да сви службени аутомобили у Пироту и Димитровграду, миришу на керове. Наиме, Зоран је пре неколико година враћајући се из лова службеном ладом, и у маскирној униформи, мортус пијан, на улазу у Пирот уочио бившег полицајца, Ристић Дејана и кренуо да га прати. Након получасовне бесомучне пратње Ристића, исти је побеснео и окренуо свој аутомобил и испред СУП-а Пирот ударио и одломио врата на Ранђеловићем службеном аутомобилу. Премро од страха, Ранђеловићје оставио аутомобил и оружје у њему, а затим побегао и утрчао у дежурну службу СУП-а Пирот, а Ристић за њим. Милиционери СУП-а Пирот су препознали свог бившег колегу Ристића и нису хтели да се мешају у њихов лични обрачун.

Ранђеловић је том приликом осим гнева и псовки од стране Ристића, ипак добро прошао јер није било батина. За овај свој подухват, Ранђеловић је од стране актуелног руководства Центра Ниш, “кажњен” тако што је са места начелника БИА Пирот пребачен на место начелника на граничном прелазу “Градина”, где се и сада налази. Такође је познато да је Владица Живковић, познат по надимку “Луџа”, иначе венчани кум Милосава Илића “Пацова”, у присуству Зорана Ранђеловића, одгризао уво поменутом Ристићу. Један од тада актуелних начелника БИА је пред свима оперативцима питао Ранђеловића: “Зоране, шта ћеш ти у три сата ујутру са криминалцима”?

Син Илићевог кума, Живковић Владице, Милош звани “Рези” иначе наркоман, је прошле године у двориште једне куће у Пироту бацио експлозивну направу, а ове године пре неколико месеци у центру Пирота у ноћном обрачуну са људима сличним себи је био рањен у ногу. 0 свим овим дешавањима средства јавног информисања су детаљно упознала јавност. Тренутно најближи Илићев сарадник је оперативни радник Савић Драгиша звани “Гиле”, од кога се не одваја. Савић има близу 50 година и још није формирао породицу. Овај слободни уметник даноноћно лута по пиротским кафићима дружећи се отворено са шверцерима, криминалцима и људима испод сваког нивоа.

Савићев кум и колега Мића Костић, са којим су такође били нераздвојни, је пре пар година купио двособан стан у Нишу, где је прешао да живи и ради. Савић и Костић су врло, врло, тешки нерадници, који примају плату на основу тога што се шале и причају вицеве, а оцене о раду су им једва прелазне. Између осталог, Костић је један од најнеписменијих радника у целом нишком региону БИА. То је инспектор који са 25 година радног стажа у својим информацијама употребљава речи као што су ; “авијон”,”камијон”, “октомбар” … Обојица су пре неколико године од стране БИА сагледавани и имали досијее, због послова и веза са црногорском мафијом. Поред тога, Савић и Костић су неколико година за редом, били најбољи пријатељи са Витомиром Поп Крстићем, који је ухапшен због поседовања 2,5 килограма хероина и налази се на издржавању казне у затвору, тако да је сада оправдано одсутан са састанка у “Фресци”. Њихово заједничко појављивање у кафићима, ресторанима, кладионицама је згражавало многе Пироћанце. Људи су се питали, ко шта овде ради, и ко коме помаже у послу ( ово се лако може проверити на основу листинга телефонских бројева да ли су имали међусобне комуникације).

Савић има обичај да своје девојке, при чему су поједине од њега млађе и близу 30 година, води у провод у својој викендици у селу Височка Ржана на Старој планини. Приликом једног од повратка са викендице на Старој планини, Савић је возио свој аутомобил по средини асфалта и разговарао мобилним телефоном. Иза њега је својим аутомобилом ишао Игњатовић Петар из села Гњилан, код Пирота. Игњатовић је иначе гастарбајтер и по професији је столар, и бави се израдом намештаја у својој породичној кући у поменутом селу. Игњатовић је пожелео да прође и да претекне Савића, али му овај то није дозволио већ је наставио да вози по средини пута. Након тога, Игњатовић је употребио сирену како би упозорио Савића да скрене у своју страну како би га прошао. Овај му то поново није дозволио већ је револтиран његовом употребом сирене зауставио свој аутомобил и. Игњатовићу препречио пут. Ова “громада” од човека са својом висином од метар и 49 центиметара, изашао из аутомобила а затим се упутио према Игњатовићу. Разговор је текао овако: Савић – Је ли бре ти што свираш?. Игњатовић: – А ко си па ти да возиш по средини, хоћу да прођем? Савић: – Е сад ћеш да видиш ко сам. Након тога, Савић је позвао начелника саобраћајне полиције Полицијске управе Пирот, да се Игњатовићу од стране саобраћајне полиције постави заседа на улазу у Пирот и објасне му ко је он, што је и учињено. Исход овог обрачуна ми није познат.

Нема ни К од криминала

Поред поменутих радника БИА, налазе се и инспектори са “Ушног оделења”, Иван Јовановић, звани “Шукри” и Саша Игњатовић звани “Дуги”. Иванов рођени брат Никола, је криминалац који свакодневно одлази на ” посао” у Бугарску, коме је бугарска мафија пре неколико година запалила аутомобил. Иван је у међувремену добио решење за друго радно место али и даље ради на старом. Док један бата контролише и слуша телефоне, други бата “завршава пасош”.
Братска љубав је довела до тога да је Иван као један од најмлађих радника, пре пар година на Тијабарској страни кеја поред Нишаве, саградио кућу вредности 100.000 Евра. О овоме у Пироту сви знају сем њихових шефова у Нишу, који изгледа воде још “Вишу политику од ове” у Пироту и немају времена за људе који су хијарархији испод њих. Саша Игњатовић са чијим се изгледом природа мало поиграла и који 24 сата кука како је сиротиња, је толико ревносан у свом послу, да је у реализацији послова и задатака БИА, ангажовао свог оца пензионера да му помаже у граду и контролише неке људе. Јовановић и Игњатовић су примљени на посао са вишим степеном образовања, да би у међувремену након демократских промена, у помоћним просторијама основне школе “Вук Караџић” у Пироту, завршили Менаџерски факултет.

Не би било у реду када би заборавили и “помагаче”, људи који у Пироту помажу рад БИА, са којима се такође одржавају састанци у кафићу “Фреска” али и у другим објектима такве намене. Бане – “Тигар од папира”, иначе школски друг шефа Илића из Бабушнице, је својевремено био помоћник министра грађевине у време Слободана Милошевића. Исти помаже Илићу и приказује му да је стање у Тигру никад боље и да нема ни К од криминала. Бане, који је иначе саветник директора, а саветује га тако да је ова фирма у све већој дубиози, о трошку Тигра путује широм света. Макса – топлана је човек који је рођен у Бугарској где се и школовао и стекао диплому.

Један пезионисани радник БИА, је својевремено за њега више пута у граду у добром расположењу рекао да ће доказати да је он бугарски шпијун, односно агент бугарске службе безбедности. Нажалост, до сада није утврђено за коју “страну” Макса више ради, али је поуздано потврђено да је Макса у којој год фирми радио исту тотално упропастио и скроз пореметио међуљудске односе, као и да је као један од “најоданијих” чланова Демократске странке у Пироту, исту разбуцао и поделио на десет табора.

Нормално је да из ове екипе треба поменути и Видојка Панајотовића, званог “Јогурт”, који ради у општини Пирот у сектору за развој Старе планине. Иначе овај “друг”, који има око 55 година и још није ожењен, је завршио трећи разред средње млекарске школе по чему је и добио надимак “Јогурт”. Његов посао је да се по цео дан вози службеном Нива ладом и да обилази Стару планину. Панајотовић има још један посао, а то је да као истакнути члан СПС-а “помаже” људима, јер је како каже са врхом партије на “ти”.

Именовани који поставља директоре основних и средњих школа Пироту, сем гимназије, свакодневно врши притисак на исте да се њихове школе “за лепе очи” примају његови кандидати. Многи просветни радници и директори се плаше његовог бахатог понашања и претњи, тако да му из страха излазе у сусрет, јер он стално “маше” својим министром. Такође, пред њим мирно стоји и општинска просветна инспекција. Пред њим стоји мирно и Милосав Илић звани Пацов, начелник БИА, који свакодневно борави код њега у канцеларији и моли га да му помогне да га преко свог шефа Дачића, постави на место начелника Полицијске управе Пирот.

Таблоид