Пад хеликоптера – чињенице и сумње

Седам живота угашено је прексиноћ приликом пада војног хеликоптера у близини београдског аеродрома „Никола Тесла”, што је по броју жртава најтежа несрећа у ваздухопловству у новијој историји Србије. Приликом спасавања живота петодневне бебе из Новог Пазара, која је морала бити хитно евакуисана и превезена на лечење, погинули су четворица чланова посаде, двојица здравствених радника из Новог Пазара и дете за чији живот су се борили.

Животе су изгубили пилоти мајор Омер Мехић и капетан Милован Ђукарић, механичари летачи заставници Небојша Драјић и Иван Миладиновић, лекар Џевад Љајић, анестетичар Мирослав Веселиновић и беба породице Адемовић. Војна полиција јуче новинарима није омогућавала прилазак месту пада хеликоптера „Ми-17”, а стручњаци су морали да се до олупине пробијају теренским возилима, кроз блатњаве њиве.

Летелица је пала надомак насеља Радио-фар, које је никло уз уређај и антену за навођење авиона, по којем је добило необично име. Станари овог насеља кажу да су чули туп ударац, тресак, али не и експлозију, што указује да је „М-17”, да ли због лоше видљивости или техничког проблема, једноставно ударио у земљу. То се може закључити и на основу изгледа олупине чији комади нису расути у мноштву малих делова. Централни део трупа је остао у целини, усправљен. Јасно се уочава ротор, али су сви краци елисе поломљени. Предњи део, пилотска кабина, уништен је приликом удара. Недалеко од овог масивног дела олупине налази се цевасти реп хеликоптера, такође препознатљив у комаду.

Хеликоптер је био исправан а четворочлана посада једна од најобученијих, изјавили су представници Војске Србије на јучерашњој конференцији за новинаре одржаној у Дому ВС у Београду. Новинарима су се обратили начелник Генералштаба ВС генерал Љубиша Диковић, командант РВ и ПВО бригадни генерал Ранко Живак, командант 204. ваздухопловне бригаде (аеродрома у Батајници) бригадни генерал Предраг Бандић и командант 890. мешовите хеликоптерске јединице потпуковник Мирослав Зечевић.

Посада хеликоптера пошла је у спасавање бебе која се налазила у санитетском возилу, блокираном због одрона на Ибарској магистрали код Рашке. Слетели су у касарни у Рашкој, где је стигло и возило с бебом. У хеликоптер „Ми-17”, у пратњи лекара Љајића и анестетичара Веселиновића, унета је беба у инкубатору, са све мањим залихама кисеоника.

Како је рекао бригадни генерал Бандић, летелица је ангажована на позив цивилних здравствених власти а због ургентне ситуације, опасне по живот детета. По консултацији с министром одбране Братиславом Гашићем, генерал Бандић наредио је полетање хеликоптера у спасилачку мисију.

Претходно су прикупљени подаци о метеоролошкој ситуацији од надлежних на аеродромима „Батајница”, „Никола Тесла” и „Морава” (Лађевци код Краљева), као и у Рашкој. Временски услови су, како је речено, у време полетања били сложени, али не и немогући за летење јер у том случају хеликоптер не би ни полетео. Техничке провере су говориле да је летелица, опремљена метеоролошким радаром и опремом за ноћно летење, исправна.

– Хеликоптер је полетео око 20.15 часова и за мање од сат времена слетео у касарну у Рашкој. Око 21.15 часова полетели су назад, али је изнад Младеновца дошло до драстичног погоршања метеоролошке ситуације – рекао је Бандић.

Није било информације о припремљеном и безбедном месту за слетање у Крагујевцу, у чијем Клиничком центру би се евентуално могло збринути дете. Одлучено је да се слетање обави на аеродром у Сурчину, будући да је боље опремљен сигналним уређајима од војног у Батајници, а београдски Институт за мајку и дете је обавештен о пристизању бебе чији је живот угрожен.

До несреће је дошло после два покушаја слетања, од којих се одустало због лоше видљивости. Последњи контакт с „Ми-17” остварен је у 22.31 час. Алармирани су МУП Србије, Агенција за контролу летења и Директорат цивилног ваздухопловства. Олупина је пронађена три и по часа касније, око два сата после поноћи.

Генерал-мајор Живак рекао је да хеликоптери „Ми-17” спадају у најисправније ваздухоплове које има ВС. Потпуковник Зечевић истакао је да је посада била врхунски обучена и искусна. Настрадали пилот Мехић имао је око 4.000 сати налета, био је и вршилац дужности заменика команданта 890. мешовите хеликоптерске ескадриле. Генерал Диковић истакао је да су страдали летачи били ангажовани у спасавању хиљада људи због поплава, сметова и пожара.

– Нажалост, нису успели да спасу петодневну бебу и приликом тог подухвата дали су своје животе – рекао је Диковић.

Осим правосудних органа који су обавили увиђај, узроке удеса утврђују две војне комисије. Генерал Диковић, што је уобичајено када дође до несрећног случаја у Војсци, формирао је Комисију за утврђивање узрока ванредног догађаја која ће се бавити тиме да ли су испоштоване све процедуре. Генерал Живак формирао је техничко-стручну комисију која ће утврђивати да ли је до трагедије евентуално дошло због техничког проблема у хеликоптеру. Прва комисија свој рад мора да заврши до среде, а друга до 30. марта. Начелник Генералштаба рекао је да се као први човек Војске осећа одговорним, као и да су он и његови сарадници спремни да се утврди да ли у овом случају има и њихове одговорности.

Милан Галовић

———————————-

Погинули спасавајући живот детета

Трагедија хеликоптерске посаде, лекарског особља и петодневне бебе на прилазу аеродрому у Сурчину налаже одговоре на неколико питања. Зашто је хеликоптер морао да слети на Сурчин, зашто РВ и ПВО има само два хеликоптера „Ми 17”, сада само један, зашто је техника РВ и ПВО толико стара и зашто држава нема одговоре како набавити нове хеликоптере и адекватно платити пилоте?

Држава нема пара, али имамо супербогате тајкуне. Док се тајкуни размећу јахтама, пилоти лете на старим авионима и хеликоптерима. И гину. Крајње је време да држава нешто уради у вези с тим. Ако се то не догоди, овакве трагедије догађаће се опет.

М. Лазански

———————————-

Дан жалости

Влада Србије прогласила је 15. март за Дан жалости због погибије седам особа у паду војног хеликоптера у петак увече у близини Сурчина.

———————————-

Последњи лет у петак тринаестог

Запослени у „Политици” често кроз прозоре редакције могу видети хеликоптере са аеродрома у Батајници који лете уз Дунав, а када прођу градско језгро скрећу на југ, често увежбавајући слетање на хелидром код ВМА. У петак увече, око 20.20 часова, грађани који су пролазили поред „Политике” чули су звук хеликоптера који је привлачио пажњу, рекло би се летећи ниже него што је уобичајено, многи су инстинктивно погледали у небо, али се летелица због облачности није могла видети. Сада је јасно да је то био „Ми-17” чија посада је кренула у спасавање живота тек рођене бебе. У ваздухопловству нема места сујеверју, али чињеница је да се ова трагедије десила баш у петак, тринаестог.

———————————-

Сумње у одлуку о летењу и „губитак везе”

Познаваоци ваздухопловства имају извесне сумње када је реч о околностима под којима је дошло до удеса. Војни аналитичар Александар Радић изјавио је за телевизију Н1 да је изненађен што се летелица уопште нашла у ваздуху и да је збуњујући след догађаја који је довео до несреће јер, како он тврди, ваздухоплови ВС нису у стању да лете у сложеним метеоролошким условима какви су били у петак увече. Петар Војиновић, уредник ваздухопловног портала „Танго сикс”, рекао је да за ТВ Б92 да је пилот који је управљао летелицом био можда и најискуснији пилот те врсте летелице у ВС. „Прво је наступио ’губитак везе’ према саопштењу Војске Србије. То би могао да буде кључан детаљ у ланцу узрока”, рекао је Војиновић.

———————————-

Настрадали искусни летачи

Министарство одбране објавило је биографије страдалих чланова посаде хеликоптера „Ми-17”.

Мехић (Рамиза) Омер, пилот, вођа ваздухоплова, мајор авијације, рођен 24. јула 1967. године у Добоју. Био је на дужности помоћника команданта за транспорт и трагање и спасавање, уједно наставник летења у команди 890. мешовите хеликоптерске ескадриле 204. ваздухопловне бригаде. У Војсци је од 21. јула 1990. године. Завршио је Ваздухопловну војну академију у Задру и све време је био пилот хеликоптера. Имао је звање старијег наставника летења и прву категорију стручно-борбене оспособљености. Ожењен и отац двоје деце.

Ђукарић (Остоје) Милован, пилот, капетан авијације, рођен 22. јула 1982. године у Новом Саду. Био је на дужности пилота у Првом хеликоптерском одељењу 890. мешовите хеликоптерске ескадриле 204. ваздухопловне бригаде. У Војсци је од 16. септембра 2005. године. Завршио је Војну академију Смер авијација 2005. године. Био је пилот четврте категорије стручно-борбене оспособљености.

Драјић (Радоја) Небојша, механичар-летач, заставник техничке службе, рођен 22. маја 1971. године у Бајиној Башти. Био је на дужности командира одељења, уједно летач, чета за ваздухопловно-техничко одржавање. У Војсци од 14. јула 1990. године. Завршио је Средњу војну школу РВ и ПВО у Рајловцу 1990. године. Ожењен и отац двоје деце.

Миладиновић (Милана) Иван, механичар-летач, заставник техничке службе, рођен 24. августа 1968. године у Крушевцу. Био је на дужности првог подофицира у Чети за ваздухопловно-техничко одржавање. У Војсци од 18. јула 1987. године. Завршио је Средњу војну школу РВ и ПВО у Рајловцу 1987. године. Ожењен и отац двоје деце.

Политика