Држава ће наставити да троши паре пореских обвезника на покривање губитака у банкама у којима је она власник. То је сасвим јасно после најаве покрајинског секретара Бојана Пајтића да ће проблем Развојне банке Војводине бити решен емитовањем обвезница у вредности 15 милијарди динара што је приближно 150 милиона евра с роком доспећа од 30 година. Из предложеног амандмана самог министарства финансија, предлагача Закона о преузимању имовине и обавеза проблематичних банака, стоји, међутим, да ће предложени закон трајати само две године.
Пајтић је рекао да је било предлога да се банка угаси или спаси са 15-20 милијарди динара и додао да се „на ову причу више нећемо враћати”. По њему банка је спасила 10.000 радних места. Као да је банка социјална установа чији је задатак очување радних места.
У Пајтићеву решеност да се „на ту причу неће враћати”, односно да нових докапитализација неће бити, тешко да било ко може да поверује. Јер, откако је Металс банка трансформисана у Развојну банку Војводине она је од 2009. докапитализована чак пет пута са тачно 17,9 милијарди државних пара. То значи да је на њено спасавање потрошено практично 200 милиона евра. Без успеха, јер она наново послује с губитком и нема никаквих гаранција да се од државе поново неће тражити појас за спасавање. С најављеном докапитализацијом за њен останак на зеленој грани финансијског пословања биће потрошено чак 350 милиона евра државних пара. Можда је Пајтић у праву. Можда после толико потрошених пара може стварно даље да се послује без губитака.
После најаве да ће АП Војводина за рачун Развојне банке емитовати обвезнице с роком доспећа од 30 година по многима се поставило питање како ће ова банка доћи до живог новца за постизање ликвидности. Јер, обвезнице ће банци само омогућити да испуни прописану капиталну адекватност, јер је сада, банкарским речником речено, поткапитализована. Те обвезнице, будући да се ради о лошој банци, нико неће хтети да купи па као једна од могућности остаје да их Развојна банка заложи код Народне банке, а да јој она заузврат да жив новац. Таква законска могућност постоји, али по стручњацима није добра, јер би практично значила примарну емисију.
Ненад Гујаничић из Синтеза Инвест групе каже да ће најављена докапитализација Развојне банке Војводине свакако подићи капиталну адекватност ове банке, али као основни проблем остаје питање ликвидности будући да ће се докапитализацијом у активи наћи обвезнице, а не ликвидна новчана средства.
– Дакле, ова врста докапитализације „пије воду” само уколико се направи додатни аранжман према НБС-у како би се обезбедила ликвидност у редовном пословању. Осим овог услова и даље остаје неминовна помоћ државних и покрајинских власти како би ова банка могла да опстане на тржишту са и даље невеликим уделом, сматра Гујаничић.
Он каже да је до сада „упумпано” готово 18 милијарди динара како би се ублажили ефекти слабе капитализованости банке која је настала као последица огромне количине токсичне активе (лоши кредити).
– Развојна банка је у првих шест месеци ове године имала губитак од 6,8 милијарди динара што је у великој мери последица отписа лоше активе у висини од седам милијарди динара. У целој причи као колатерална штета остали су акционари бивше Металс и садашње Развојне банке чија је имовина више него „разводњена” огромним емисијама акција. Тако сваки акционар који је пре ових догађаја имао 1% акција Металс банке сада има 0,1% од укупног броја акција док је цена драстично пала. Историјски максимум је био на 68.979 динара док је ових дана постављен минимум на нивоу од 352 динара – каже Гујаничић.
———————————————————-
Исплатива докапитализација
Нови Сад – У процесу докапитализације Развојне банке Војводине (РБВ) кључна је била сарадња и подршка већинског акционара и Народне банке Србије, саопштено је данас из РБВ.
У тој банци кажу да ће нови менаџмент уз стручну подршку и поверење НБС радити на превазилажењу наслеђених проблема, односно на решавању проблема лоше активе, контроле кредитног ризика, мониторинга и извештавања. „Ова врста сарадње и подршке биће кључна и у даљем развоју и напредовању РБВ”, каже се у саопштењу и додаје да је докапитализација у најбољем интересу акционара клијената и свих грађана.
У саопштењу стоји да је докапитализација на шта је, како се каже, стручна јавност и указивала, планирани наставак програма консолидације банке. „Како је банка показала знаке опоравка већински акционар је одлучио да додатно докапитализује банку и тиме обезбеди адекватност капитала, равноправно учешће банке на тржишту и подржи нови менаџмент банке”, каже се у саопштењу и истиче да је то значајна инвестиција која ће се дугорочно исплатити.
У РБВ истичу да би друга предложена решења значила вишеструки губитак за све. „Промена начина рада, унапређење и нове процедуре, ригорозна контрола кредитног ризика, организационе и кадровске промене, активирање свих средстава обезбеђења у функцији наплате потраживања и друге мере новог менаџмента довешће до тога да банка ускоро послује позитивно”, истиче се у саопштењу у коме се наглашава да је у кратком периоду враћено поверење клијената, а да депозити физичких лица расту просечно 100.000 евра дневно. Пројектована наплата до краја године је, како се наводи, три милијарде динара.
У РБВ сматрају да ће нова капитална основа банци омогућити и повећање прихода кроз повећање обима пословања и квалитета услуга. „Банка ће моћи несметано да прикупља слободна расположива средства која ће бити усмерена у квалитетне пласмане”, стоји у саопштењу у коме се додаје да ће фокус пословања у наредном периоду бити усмерен регионално на територији АП Војводине ка малим и средњим предузећима, пољопривредницима, предузетницима као и према становништву.„Исказано поверење грађана депонената правних лица, акционара и Народне банке Србије као регулатора и супервизора, важно је за очување укупне финансијске стабилности јер се на поверењу темељи и сам банкарски систем”, каже се на крају саопштења РБВ и додаје да су поверење и пословни резултат основа свих пословања те банке.
У саопштењу се истиче да Развојна банка Војводине има огромну и вредну имовину и да је једина банка са седиштем у Новом Саду и регионалном оријентацијом.
Политика, Танјуг
