Американци злурадо кажу како су Тексашани живи доказ да су Индијанци туцали бизоне, а олошократија из нашег сокака потврда да се могу укрстити говече и гмизавац, муфлон и змија, бескичмењак и аждаја.

Свега има, сем честитог човека.

Како им је божанско биће издало команду – на изборе! – тако су потпуно подивљали, ломећи ноге ко ће пре, брже, боље и бруталније да се обруши на све што иоле мисли главом и не верује у баљезгарије које просто пљуште по главама сиротих људи.

Било је од тог шљама и горег, али примитивнијег не бејаше још од времена кад су црногорски комесари постројавали београдске глумце, саслушавали, па слали јал’ у затвор, јал’ у кречану. Кад су неписмени стрељали писмене, а буздовани држали говоре.

Ипак, колико год били примитивни, још више су – смешни. Почев од најсмешнијег међу њима, о њему би неки будући Чаплин могао да сними филм у коме се игра глобусом који на крају, на његову огромну жалост, пукне као мехур од сапунице. Тај смешни човечуљак увеличан у сопственом кривом огледалу додворава се Карлеушама и Мацурама, док му лицем пролазе тикови у страху да неко не дрекне: цар је го!

Кад се то буде десило, испариће као привиђење из наших живота. Он, гигантски патуљак, који се заклиње на немерљиво поштење, рад и посвећеност народу, док његови разуларени бандити отимају горе него шериф од Нотингема. Згрћу небројено благо. Док се клањају прљавом западном и осталом капиталу, под нос нам потурају голе гузице, прете нам да ћемо радити за хлеб и воду, јер тако налаже Веберова и патуљчева етика.

Чега се, бре, бојиш народе?!

Увек може горе, рећи ћете шапатом, чекаћете и дочекаћете да вам ни то парче хлеба не дају. А, онда ће бити касно да вам дође из дупета у главу, онда кад покраду и распродају и ово мало ваше муке што је остало за семе и наду да је могућ живот без олоша над главом.

Чак и да нису таква пљачкашка банда, као што јесу, да нису кабадахије којима правда лежи у бејзбол палицама и сузавцу, робију су заслужили јер су успели, као ономад њихови идоли ’41, да заваде пријатеље, браћу, супружнике.

Поганом, примитивном, али на жалост ефикасном пропагандом по Блеровој матрици окренули су једне против других, пустили да се гложе и кољу због патуљка који умишља да је џин, а себи на изволте отворили државне ризнице.

И неће стати док не покупе и последње зрно из амбара.

Дежурни интернет-плаћеници имају обичај да поставе генијално питање: Срам те било, Јовановићу, само пљујеш, што не предложиш нешто?!

Е, баш нећу! Нит сам за то плаћен, нит сам се тртио да ми прво радно место буде – премијерско.
Зар ти, народе, здрав разум допушта да гуташ лажи којим те кљукају? Окрени се око себе, не мораш да идеш далеко, сиђи до прекречене рупе зване “централна железничка станица Прокоп”, обиђи пусту ледину названу “Београд на води”, или, још лакше – изврни своје џепове.

И видећеш да је све гола, брутална, примитивна лаж у служби оних који би да живиш у сновима док те пљачкају, понижавају и сатиру на твоје рођене очи.

Хтео бих, каже стари црнохуморни виц, да умрем мирно и у сну, као мој отац, а не вриштећи и у паници као путници његовог аутобуса.

Зато, отмите патуљку волан. Под хитно!

Пише: Милан ЈОВАНОВИЋ, Вести