Паликуће би да гасе пожар који су сами запалили и за који су НАЈОДГОВОРНИЈИ!

БЕОГРАД – У Београду се данас одржава конститутивна седница поводом формирања Националног тима за препород села Србије, којој присуствује и председник Србије Александар Вучић. Конститутивном седницом, у Палати Србија, председавају министар за регионални развој Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић, председник Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности.

Стратешки циљ формирања Националног тима је смањење регионалне неравномерности, стварање системских предуслова за економску одрживост породичних газдинстава, креирање здравог тржишног амбијента, побољшање и модернизација инфраструктуре и стварање свих социо-културних предуслова за демографско оживљавање села у Србији.

Вучић је на седници рекао да је село од пресудног значаја за Србију, али да се демографско питање намеће као кључни проблем.

“Све што смислите да треба да се уложи – са вама сам”, рекао је Вучић и предочио да је “џаба” што се улаже у Ниш и друге градове, јер се сав новац слива у Београд.

Вучић је навео да је рекао министру Милану Кркобабићу да ће “бацити новац”, али нека ако некога задржимо на селу, додавши да се говори да Срба има 7,3 милиона, а после 2020. године биће 6,4 милиона становника.

“Сви одлазе одавде и демографско питање се намеће као наш кључни проблем”, рекао је Вучић и напоменуо да је спреман да прихвати сваки предлог.

Где год уведемо интернет имаћемо смањење броја деце, а ако не уведемо рећи ће да одлазе баш зато што им то недостаје, рекао је он.

Када кажете они што су отишли, вратиће се – тешко, рекао је Вучић и оценио да ће Србија драматично да губи становништво и само је питање може ли се то смањити.

“Када говоримо о укрупњавање поседа, то је добра идеја, радите на томе, али ће вам сељак, домаћин отићи јер он неће да ради за газду, жели да буде свој газда”, додао је Вучић и напоменуо да држава даје до 50 одсто инвестиција за развој сеоског туризма.

На почетку седнице, глумац Ненад Јездић, који је живот у граду заменио селом, указао је на значај опстанка и опоравка српског села. 

Како је рекао, иза нас су бројни покушаји вековних освајача да униште српски народ и трагове његовог постојања на овим просторима, али иако је то сада иза нас нешто друго прети садашњости и будућности српског и свих народа који одвајкада живе заједно на овим просторима – бела куга. 

“Смртоносна епидемија пусте земље шири се рубним продручјима и злокобно прети да затре српско село, које је одржало Србију, нахранило нас и отхранило. Са нестајањем села, нестала би и Србија”, рекао је Јездић. 

Изнео је податак да од 4.700 насеља у Србији, нестаје њих 1.200 – у 1.000 села има мање од по 100 становника, док у више од 200 села нема особе млађе од 20 година.

У селима данас има 260.000 момака између 40-50 година и око 100.000 девојака исте доби, који нису засновале своје породице.

“Пробудимо се, ставимо прст на чело, сви који желимо добро Србији. Употребимо сва знања и могућности да спасимо српско село”, апеловао је Јездић.

Владика ваљевски Милутин је рекао да СПЦ подржава оживљавање српских села и да данас присуствује седници по благослову партијарха српског Иринеја, уместо владике Јована шумадијског који је члан Тима.

“Радујем се овом подухвату, оживети села је наша света дужност”, поручио је владика Милутин.

Чланица Тима, докторка Даница Грујичић рекла је да ће млади људи остајати на селу ако буду знали да ће они и њихова деца имати добру и квалитетну здравствену заштиту као у граду.

Питање српског села је безбедности и национални императив

Села у Србији се празне и то је чињеница, упозорио је данас министар задужен за регионални развој Милан Кркобабић и истакао да српско село није ствар успутне носталгије, већ безбедносни и национални императив.

Кркобабић је рекао да се српска села празне и да то није процес који је почео јуче, ни који ће се завршити сутра, као и да то није само особеност Србије, већ бројних рубних и малих земаља.

„То је усуд малих земаља”, рекао је Кркобабић и додао да морамо томе да покушамо да станемо на пут.

ТАНЈУГ/ САВА РАДОВАНОВИЦ

Он је навео да сви проблеми које Србија има у вези са питањем Косова и Метохије, управо и проистичу из феномена празне, пусте земље.

Кркобабић је додао да се, када се говори о селу, мора имати на уму да оно заслужује оно што је цивилизацијски стандард за урбане средине.

Кркобабић је рекао да ће у центру пажње бити пољопривреда, земљиште, пољопривредна газдинства, којих је, каже, 570.000, али се тај број смањује, па је потребно и пожељно да се укрупњавају.

Поред тога, важна је и инфраструктура, мрежа атарских путева.

Такође, рекао је да село није само пољопривреда, већ много више од тога, па с потребне и нова здравствена политика примерена селима, образовање, спорт, култура…

Он је истакао да су урађени крупни кораци у инфраструктури, као и довођењем страних инвеститора и отварањем радних места у рубним местима, јер је тиме отворена нада.

Кркобабић је навео и да ће све акције имати смисла и значаја само ако их младе жене и њихово потомство прихвате.

„Ово је битка за њих”, рекао је Кркобабић и и додао да ће село опстати ако се деца буду рађала и заснивале породице.

„Тежак посао је пред нама, сизифовски, али ми тај камен морамо да гурамо и бар на некој степеници да га задржимо”, додао је министар.

Кркобабић је навео и да сви су чланови Тима за препород села људи ума, знања и заната, које нико није ни предлагао ни именовао, ни бирао, већ их је њихово дело предлагало и одредило да данас буду у том тиму.

И председник Вучић је ту пре свега због свега што је урадио и ради за земљу, додао је Кркобабић.

„Нико у сали није због нечег другог овде, већа га дело обавезује и ставља пред њега задатке. Мислим да ће овај тим одговорити тим задацима”, рекао је Кркобабић.

Пастор: Без препорода села, нема препорода Србије

Без препорода села, нема препорода Србије, поручио је данас председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор на конститутивној седници Националног савета за спас села Србије.

Пастор је нагласио да препород села није ствар националне припадности већ заједничко, национално питање свих који живе у Србији.

“Када говоримо о препороду села, говоримо о животу Србије данас и сутра, говоримо о младима, о јачању духа задругарства”, рекао је Пастор.

Подсетио је да је 1846. године у Бачком Петровцу основана прва задруга на овим просторима и истовремено трећа у свету.

“Ако смо тада били спремни и способни, можемо и данас”, сматра Пастор.

Како је рекао, препород села односи се и на перспективу, економско јачање оних који живе на селу, демографском старењу, будућности школа у малим срединама.

“Када говоримо о препороду села, говоримо о условима живота – о томе да ли има лекара, какви су путеви, инфраструктура, јавни саобраћај, има ли интернета”, рекао је Пастор.

Назвао је херојским подухватом задатак који је Национални савет преузео на себе, а његовим члановима пожелео је успех у раду и понудио помоћ и сарадњу.

Иницијатор за формирање Националног савета за спас села Србије је министар за регионални развој Милан Кркобабић, а оснивање су подржали председник Србије, Влада Србије и Српска православна црква.

Стратешки циљ формирања Националног тима је смањење регионалне неравномерности, стварање системских предуслова за економску одрживост породичних газдинстава, креирање здравог тржишног амбијента, побољшање и модернизација инфраструктуре и стварање свих социо-културних предуслова за демографско оживљавање села у Србији.

Танјуг, ФоНет