Шпански политички естаблишмент има све мање разумевања за недавно основану левичарску, антилибералну странку Подемос која је велики критичар власти и све је популарнија, иако још није дефинисала политички програм.
За мање од годину, Подемос (Можемо) формирана јануара, налази се у центру расправе у Шпанији, исто као и популистичка Сириза у Грчкој, јер обе критикују елиту, корупцију и мере штедње уз незапосленост четвртине становништва.
Подемос, на чијем је члу професор политичких наука Пабло Иглесијас, настао је из демонстрација 2011. на којима је тражено више демократије.
Странка се залаже за “нови социјализам” бившег венецуелског председника Уга Чавеса, има латиноамеричке савезнике и утицајна је у привреди на северу Шпаније.
Залаже се за промену начина отплате дуга Шпаније, за национализацију стратешких сектора – енергетике, саобраћаја и телекомуникација, за одређивање максималне зараде за све запослене и за укидање имунитиет политичара. Због тога је не воле доминантне странке у Шпанији.
“Такве странке, које се заснивају на демагогији и популизму су веома опасне за државни систем и демократију”, изјавила је у новембру чланица владајуће десничарске Народне странке Мариа Долорес де Коспедал.
Не наводећи директно Подемос, шпански премијер Мариано Рахој је осудио оне странке “које сеју опште неповерење, критикују политичаре и државни систем”. Подемос се залаже и за нови Устав.
“Подемос ствара осећај панике јер је нешто ново”, оценио је економиста Хуан Ињасио Креспо, коментаришући реакције великих странака које доминирају шпанском политичком сценом од пада Франкове диктатуре (1939-1975).
Растућа популарност
Странка је доживела вртоглави успон. На мајским изборима за Европски парламент, освојила је пет од од 54 места колико припада Шпанији. За Подемос је тада гласало 1,2 милиона Шпанаца.
Њена популарност од тада расте. По анкетама у новембру, она би освојила највише гласова на домаћим посланичким изборима.
Њен успон не воле ни десничарски медији, који је често упоређују с баскијским сепаратистичким покретом ЕТА, омраженим у Шпанији.
Лидер Подемоса Иглесијас је вешт говорник који не само да не одустаје због анимозитета власти и медија већ у то име покреће кампању коју је назвао “Њихова мржња, наш осмех”.
Бета
WORLD IS WAKING UP… REVOLUTION IS COMING!!!
sólo es capaz de revolución
ja sam za, iako iskustvo nije na njihovoj strani
Sve jos ova levica nije sazrela. Ona zna da treba promene u sistemu, ali trazi ih na pogresno mesto. Povratak socijalizma, ili slican sistem je nemoguce. Razlozi su u tome, sto i socijalizam je bie pogresan sistem, u pogledu gradnje. Levica treba da izvuce saznanje u cemu je grijeska gradne i socijalizma i sadasnjeg kapitalizma, kako bi utvrdija kako treba da bude sistem pravilno izgradzen. Bez tacno utvrdzeno saznanje, kako sto levica ulazi u bitku, kada bi stigla i do pobjedu, ona bi izneverila sve svoje privrzanike i clanovi, jer ne bi postigla uspeh, takav kako sto je pretpostavila. Neznam dal moze stic moje saznanje, do lidera. U najkrace crte to je ovako. Drustveni sisten, shodno uslove koji vladaju, nemoze biti drugacii osim kapitalizam. Ali kapitalizam na osnovu tretiranja za kapitalom i ulozene pare /novac/ i ulozeni trud. Kljuc raspodele konacnog rezultata rada mora biti taj tretman i pare i truda, koi su cinioci rada. Radnici ulazu truda, prva cena koja trud dobija na trziste truda,
produzuje, slucajno sam pustio………………………ona pretstavlja vrednost truda koja radnici ulaze. To se izrazava u obliku ostvarena neto plata. Dok, gazde /vlasnici parama/ ulazu svoje pare, a uzimaju i kredite, koi se smatraju za njihov ulog. Za ulozeni trud, koj je u isto vrijeme i cijena i vrijednost, ulog se smatra ostvarena cijena u vidu ostvarena neto plata. Za ulozene pare /novac/, ulog se smatraju vlastite i kreditne pare /novac/. Ovo su ulozi koji se treba smatrati za kluc raspodele konacnog rezultata rada. Znamo da tokom rada stvara se nova vrednost, ali ta nova vrednost jednim delom raspodjeluje se jos za vreme rada, na ime, za radnike isplacivanjem ostvarena plata, a za gazde isplacivanjem kamata za vlastite pare, prema ceni na trzistu pare, i opet kamatu za podignute kredite, ali ona onima koji so davaoci kredita. Znaci to je prvo delenje nove vrednosti, a drugo je kada se utvrdi rezultat rada, obicno na nivou godine, saglasno klucem koji smo vec utvrdili. Ovaj nacin, kada i trud i pare /novac/ ucestvuju u raspodeli konacnog rezultata rada, oni dobijaju mogucnost bogacenja, koje je kriterij sticanja, realiziranja cinitelja rada /trud i pare/ u kapital. Drugi nacin ne postoji. I samo ovo. I socijalizam i sadasni sistem ovo nisu razumeli. Oni su gradzeni samo na tretiranje za kapital samo jedan cinioc rada. Socijalizam trud, a sadasni sistem pare. Kada se vrsi takva raspodela nove vrednosti, oduzeti dio poremecuje pravilnost u potrosni onoga sto je stvoreno i odgovara toga dela. U socijalizmu islo je u koris radnike, strana kupovne moci je postojano jacala, dolazilo je do manjak ponude i miliunsku inflaciju. Ist je slucaj i danas, jaca ponuda, kupovna moc slabi, javlja se visak ponude bez pokrice i miliunska deflacija. Znaci nastaje poremecaj u nameni none vrednosti, kojoj odgovara u takav obim stvorena ponuda. Deo koi se pogresno prisvaja nije mogucnost bogacenja stranke koja ga prisvaja, on mora da ide u otpad. Stranka jeste da se bogati, ali onim delom koji njoj pripada u saglasnosti njenog uloga koji ima vrijednost, to su ulozene vlastite i kreditnne pare. U takav slucaj raspodelje u sadasnjem sistemu, gazde su ostecene, jer zbog taj visak ponude dolazi do kocenje rada i izbijanje krize, kada imaju zastoj rada i velike stete. Zato i oni treba dobrovoljno da prihvate ovu promjenu u sistemu.