Уколико 3.000 хектара буде „резервисано” за великог произвођача меса, пољопривредницима у кикиндској општини неће преостати ораница за закуп
Кикинда – За изградњу свињогојске фарме са 80.000 товљеника у кикиндској општини, немачка компанија „Тенис”, са којом је републичка влада потписала меморандум о разумевању, тражи 3.000 хектара државног земљишта бољег квалитета, што је изазвало оштре реакције пољопривредника који страхују да ће остати без ораница које су до сада закупљивали. Иако највећа општина северног Баната располаже са преко 16.000 хектара државне земље, највећи део издаје се на основу права пречег закупа великим фармама и малим узгајивачима стоке, а 1.500 хектара припада резервату природе „Пашњаци велике дропље”.
На састанку, који је организовала општинска комисија за издавање државног земљишта у закуп, паори су негодовали што немачки инвеститор тражи толику површину. Они су, кажу, послушали државу, задужили се и уложили у механизацију, а сада неће имати шта да обрађују.
– Шта да раде пољопривредници ако немају земљу – пита Предраг Бајшански, незадовољан што на састанку није било представника републичке владе. – Требало би да штитите наше интересе, а не „Тениса”, замерио је Бајшански представницима општинске комисије.
– Узеће нам најбољу земљу. Кажу, хоће да гаје свиње, па не знамо ни шта ћемо са својим свињама. Имао сам их 50-60 и продао за 110 динара по килограму. Катастрофа! Од чега ће живети моја породица – љути се Кикинђанин Драган Коцкар, који наводи да су савремене фарме компјутеризоване и да запошљавају минималан број радника.
Примедбе имају и представници великих фарми, који сматрају да је немачки улагач привилегован. Недељко Берак из „Матијевић аграра” указује да би исте услове рада требало обезбедити домаћим привредницима. Он тврди да због европских стандарда у Немачкој не постоје фарме са толиким капацитетом товљеника, и пита „зашто да у Србији пролази оно што не ваља”.
Директор „Козаре” која послује у оквиру „Делта аграра”, Владо Крејић каже да није против доласка „Тениса”, али да је „спорно да неко бланко добије огромну површину земље, а да исто то није омогућено овдашњим паорима”.
– Не треба да граде фарму на првокласном земљишту, јер ће то онда бити трајно изгубљени ресурс. Нека узму парцелу лошијег квалитета. Пољопривредне производе могу да купују од наших ратара који производе тржишне вишкове – наводи Крејић.
Члан општинске комисије Имре Кабок, који је и члан Општинског већа, каже да ће закључци са састанка са паорима и представницима домаћих фирми бити упућени ресорном министарству.
– Затражићемо одлагање доношења одлуке о издвајању 3.000 хектара државне земље. Према информацијама које имамо, прва фарма неће бити изграђена пре 2016. године. А до тада, плашим се, уколико не добију кориснике имаћемо запарложене њиве, јер они који су лане закупили земљу требало би да је ослободе до 10. октобра – истиче Кабок.
Кикиндски паори наглашавају да желе да са осталим војвођанским пољопривредницима заузму јединствен став. Они траже да се организује састанак на који ће доћи представници владе и Министарства пољопривреде.
Траже скупштинску расправу
Покрајински посланик Милош Шибул (ЛСВ), такође пољопривредник, предлаже да се седница Одбора за пољопривреду Скупштине АП Војводине чији је члан, одржи у Кикинди. Да би и локална скупштина требало да разматра најављено улагање „Тениса” у Кикинди, како би се заштитили индивидуални произвођачи, предложио је на прошлонедељној седници одборник и покрајински посланик Ладислав Томић (СНС), али његов предлог није добио подршку већине.
Фарме у 20 општина
Према најавама, немачки произвођач меса „Тенис” планира да у Србији изгради 20 фарми, првих пет у банатским општинама међу којима је и Кикинда. У сваку фарму биће уложено 20 милиона евра. Са „Тенисом” је Влада Србије 27. априла потписала Меморандум о разумевању.
