Србобран – Уочи почетка највећег пролећног посла на њивама – сетве јарих усева, шећерне репе, сунцокрета, соје и кукуруза, ратари се већ јадају да ће она бити скупља него икада. Али и поред тога што ће им бити потребно двадесетак одсто више новца него лане, истичу да ниједан хектар ораница неће остати необрађен. У посебно тешком положају нашла су се мања сеоска газдинства која страхују да због финансијске исцрпљености, која их већ годинама прати, неће бити кадра да обаве тај посао онако како то налажу савремене агротехничке мере.
Свака ставка у сетвеном трошковнику сада кошта знатно више него минулог пролећа, и то у распону од десет до четрдесет одсто. Поскупело је семе, минерално ђубриво, дизел-гориво, а питање је дана када ће и произвођачи хемијских заштитних средстава на тржиште изаћи с већим ценама. Додатне трошкове пролећне сетве само делимично ће ублажити релативно добре берзанске и тржишне цене кукуруза, пшенице, соје и остале меркантилне робе, сматра Иштван Фиштеш, земљорадник из Србобрана, уздајући се у то да ће држава испунити обећање и сељацима на време исплатити подстицаје за ову годину, како је обећано – по шест хиљада динара за сваки хектар засејан ратарским културама и још толико, по јединици површине, за куповину дизел-горива.
– И поред свих олакшица, већина паора, поготово оних с мањим поседима, и даље ради на ивици рентабилности, па и с губицима. Пресипамо, што се каже, из шупљег у празно, да бисмо некако опстали. Пољопривредна домаћинства су током последње две деценије углавном осиромашена, механизација је застарела и често се квари, њиве су исцрпљене до крајњих граница, пошто нисмо били у могућности да их ’освежавамо’ потребном количином минералних ђубрива – вајка се Фиштеш, наглашавајући да је потребно неколико година да би се отклониле последице дуготрајне кризе и то „под условом да држава одређеним мерама” настави да подржава унапређење пољопривредне производње.
И Миомир Вујчић, домаћин из Куле, узда се у Министарство пољопривреде, од којег очекује да намири прошлогодишње дугове према ратарима, али и да их финансијски подржи за нови циклус производње. Јер, кредитни аранжмани с банкама или уговори о робној размени са задругама, да би се обезбедила средства за сетву, не иду у прилог земљораднику.
– На крају сезоне, када се сравне дуговања и потраживања, испостави се да од посла није било никакве вајде, да су сви у ланцу производње и продаје пољопривредних производа боље прошли од сељака. Уз то, по правилу никада нисмо сигурни по којој ћемо цени моћи да продамо свој производ, пошто велике компаније и организатори производње све темпирају према својим интересима. Нигде нема таквог мешетарења као у аграру, почев од лицитација за закуп државног земљишта, до утврђивања услова откупа и политике цена – сматра Вујчић, али и изражава наду да се „ствари, ипак, мењају набоље”, поткрепљујући то примерима фабрика шећера у Црвенки и Врбасу, као и „Викторија групе”, које су започеле користан и ефикасан концепт сарадње с пољопривредницима, како би обезбедиле довољно квалитетних сировина, шећерне репе, сунцокрета и соје.
Како смо сазнали у Пољопривредној стручној служби у Врбасу, која обједињава целокупан надзор производње и на подручју општина Кула, Србобран и Бечеј, и овог пролећа у сетвеној структури овог дела Бачке, као и читаве Србије, доминираће кукуруз, и то на половини ораничних површина. То је нешто мање него лане, али се зато повећава производња поврћа, док ће индустријско биље бити заступљено на нивоу вишегодишњег просека.
Петко Копривица
Политика
