Колико нас кошта корона рачунајући колико се држава задужила да би исплатила преузете обавезе? Помоћ привреди, грађанима, сервисирање минуса у државној каси који је зато настао… Није била јефтина. Од почетка пандемије јавни дуг државе је већи за чак 4,4 милијарде евра. Не можемо да кажемо да је сав овај новац „појела” корона, јер се држава и пре ње задуживала, али јесте већински део. На крају 2019. јавни дуг је износио 23,9 милијарди евра, а у јулу ове године 28,4 милијарде. Мерено према уделу у бруто домаћем производу (БДП) тада је то било 52 одсто, а сада 57,8. Само у овој години јавни дуг је порастао за 1,6 милијарди евра.
Стручна јавност услове под којима су ове две емисије обвезница емитоване оцењују као повољне, на шта је утицало стање на светском тржишту услед велике понуде јефтиног капитала, као и солидне макроекономске перформансе привреде Србије. На овај начин смањиће се расходи из буџета за камате.
Иако јавни дуг убрзано расте званичници кажу да неће прећи 60 одсто БДП-а, а такве су и оцене Међународног монетарног фонда. Добра је вест што минус у државној каси није онолики колико се предвиђало – 6,9 одсто, већ је мањи. Захваљујући опоравку привреде и добрим приходима државе, али и нешто мањим расходима за инвестиције што није добро, минус у државној каси вероватно ће бити око пет одсто БДП-а. С таквим дефицитом ни јавни дуг неће прећи 60 процената.
Михаило Гајић, економиста Либека (Либертаријански клуб), напомиње да стање јавног дуга није критично, али би требало размислити о томе да се води конзервативнија економска политика него у претходне две године.
– Висина јавног дуга је првенствено последица неколико програма помоћи привреди и грађанима, то је ланчана последица. Да су програми подршке били циљани, селективни и усмерени само на оне делове привреде који су највише погођени, као што су туризам, угоститељство, износ јавног дуга био би мањи. Он иако расте још није у опасној зони. Граница од 60 одсто БДП-а је за земљу наших одлика означена као опасна. Међутим, мислим да ни прелазак преко тог нивоа није проблематичан. Небитно је да ли ће бити 59 или 61 проценат. Битно је да он буде стабилан и да почиње да се смањује не само како расте бруто домаћи производ, већ и у апсолутним износима. То значи да се држава не задужује уколико нема велике потребе за тако нечим. Онда би ти стари дугови полако почели да се враћају – објашњава он.
Држава је управо саопштила да је вратила део скупог дуга, а Гајић на то каже да се држава сада задужила под новим условима по нижој каматној стопи и да се на тај начин штеди много новца на плаћању камата.
– О јавном дугу треба водити рачуна на дужи рок, пет година на пример, и оставити простор за евентуалне кризе. Замислите да нас је ова ковид епидемија задесила 2014. када смо због лоше фискалне политике и укупне економске ситуације били на два корака од банкрота – наводи Гајић.
Иначе, по расту јавног дуга Србија није изузетак. Корона је то свима направила, а поређења ради јавни дуг еврозоне, њених држава чланица, достигао је и престигао вредност свега онога што та, иначе, јака економија, створи за годину дана. Премашио је ниво од 100 процената бруто домаћег производа.
Јована Рабреновић
Политика.рс
