Десетине хиљада квадрата на престижним адресама у Паризу, Лондону и Женеви и још око 3.000 некретнина у Риму само су део непокретности којима располаже врх Римокатоличке цркве. После велике афере с куповином луксузних станова у лондонској четврти Челси и повезаног скандала у вези с крађом 700.000 евра из ватиканских фондова, Света столица је омогућила јавности увид у део свог непокретног богатства, чија се вредност процењује на шест милијарди евра.
Иако италијански дневник „Соле 24 оре” процењује да укупна имовина којом расположе Католичка црква широм света, која укључује школе, универзитете и болнице, вреди вртоглаве две хиљаде милијарди евра, Нунцио Галантино, кога је папа Фрања пре две године задужио за централизацију ватиканске имовине, каже да је уморан од „сензационалистичких” прича о папином богатству.
„Једноставно није истина кад људи кажу да већина некретнина у Риму припада Католичкој цркви и Ватикану”, рекао је за АФП бискуп, који је на челу Управе за имовину Апостолске столице (АПСА).
Инвестирање црквеног новца у некретнине почиње 1929. године, кад је Латеранским уговором Краљевине Италије и Свете столице основана независна држава град Ватикан. Споразум с Италијом укључивао је обештећење за поседе који су одузети бившој папској држави.
Међу тада одузетом црквеном имовином је и палата Квиринале, која је својевремено била дом тридесеторице папа, а данас служи као резиденција италијанског председника. Тадашњи папа Пије XII одлучио је да новац од обештећења уложи у некретнине, укључујући и оне у иностранству, како би осигурао слободу и независност цркве, објашњава монсињор Галантино.
АПСА, коју је папа Павле VI основао 1967. године, управља са 737 некретнина у срцу Париза око Булевара Сен Мишел, градске четврти Одеон и Јелисејских поља, површине готово 56.000 квадратних метара и вредности око 595,5 милиона евра. У Женеви и Лозани Католичка црква располаже са 140 поседа чија површина је 16.000 квадрата и вреде више од 91 милион евра.
У Лондону Ватикан има 27 поседа – код Трга Светог Јакова, у четврти Кенсингтон и Улици Бонд, површине око 4.600 квадрата, које се процењују на око 108,5 милиона евра. После скандала са сумњивим улагањима у некретнину на адреси Авенија Слоан 60 у Челсију, која је купљена за 100 милиона фунти у две фазе од 2014, папа Фрања је овај лондонски посед ставио под контролу АПСА.
Због ове спорне трансакције ватиканске власти су прошле године ухапсиле италијанског бизнисмена Ђанлуиђија Торција због „изнуде, проневере” и других оптужби у вези с исплатама које је добио као посредник у овој куповини луксузних лондонских станова. Да би распетљала овај компликовани случај, ватиканска полиција је извршила и рацију у државном секретаријату, запленивши компјутере, што је довело до напрасне смене заменика државног секретара, кардинала Анђела Бечуа.
Ватикан је и у Риму изградио више зграда, а највише у две главне улице које се спајају код Трга Светог Петра, укључујући познату „улицу помирења” Вија дела Кончилиационе. Управа за имовину Апостолске столице изнајмљује у Италији 2.400 станова и 600 пословних простора, у којима су канцеларије и продавнице, што јој је 2019. године донело приход од 99 милиона евра. Приближно 15 одсто ових некретнина налази се на слободном тржишту, док се 30 процената станова по повлашћеним ценама изнајмљује ватиканском особљу и пензионерима. Преостали део имовине у Италији су ватиканске институције или простори који се без надокнаде уступају школама и универзитетима.
Бискуп Галантино каже да је његов циљ да унапреди исплативост ватиканске имовине, јер су, како каже, поједини станови празни, а други дотрајали, тако да је потребно улагање у њихову адаптацију. Управник ватиканске имовине наглашава да је тешко утврдити вредност некретнина у Италији, иако се цена станова и пословних простора који се издају на тржишту процењују на неколико милијарди евра. АПСА још ради на попису своје имовине у Италији, а Галантино се нада да ће се то завршити до пролећа. Али коначан списак чиме све располаже Католичка црква није лако направити. Осим имовине којом управља АПСА, са неколико стотина станова располаже и утицајна Конгрегација за евангелизацију народа, којом руководи кардинал Луис Антонио Таље. Овај огранак римске курије, који је почетком 17. века основао папа Гргур XV, задужен за мисионарске делатности, деценијама у цркви ужива „екстериторијални статус”. Финансијски извештаји ове конгрегације не само да су издвојени, већ су и тајни. Како пише „Соле 24 оре” процењује се да је до пре неку годину ова конгрегација располагала богатством вредним око 10 милијарди евра. Интерни извори из курије ипак кажу да вредност имовине конгрегације за ширење вере не прелази три до четири милијарде евра.
Ватикану је углед нарушило и откриће да је инвестициони фонд са седиштем на Малти, који управља са још пет луксузних станова у власништву цркве, новац искористио за улагање у биографски филм „Рокетмен” о животу поп звезде Елтона Џона, који је хомосексуалац.
Да скандали с црквеном имовином нису ништа ново потврђује и то што је Ватикански суд крајем јануара осудио бившег шефа Ватиканске банке (ИОР) Анђела Калоју на девет година затвора због проневере и прања новца повезаних с коруптивним пословима с некретнинама.
Миленко Пешић, Политика.рс
