ПРВИ пут после рата на овим просторима ујединили су се Срби, Хрвати и Бошњаци. Сви кажемо одлучно “не” намери да се на подручју општине Двор на Уни одлаже радиоактивни и медицински отпад.
Овако за “Новости” прича Душан Мрђеновић, “први комшија” бивше касарне ЈНА у селу Матијевићи код Двора на Уни, која је једна од локација на којој би могао да буде складиштен опасни отпад.
Душана смо затекли како ради око куће. Помало шеретски, али с нескривеном горчином, чим нас је угледао, каже, како уређује место где ће градити апартман, у склопу којег би као посебна погодност била бесплатна хемотерапија, алудирајући на радиоактивни отпад из нуклеарне електране “Кршко”, који би се могао одлагати ту, у непосредној близини његове куће, на обронцима Трговске горе.
– Имао би ексклузивну локацију одмах ту до капије касарне – прича Душан. – Шалу на страну, али сви смо овде у страху од тог зла, и Срби и Хрвати, али нас нема много, па се сад највише уздамо у комшије из Босне, преко Уне, који све више дижу глас да ће нас спасти ове “пошасти”.
Покушали смо да наставимо макадамским путем до капије касарне “Черкезовац”, некадашњег главног складишта Пете армијске области ЈНА, али нас је војник на улазу, уз јасно показивање да је забрањено фотографисање, љубазно замолио да се окренемо назад.
– Касарна је пре рата била огромно складиште, има три нивоа испод земље, где се камиони могу окретати – показује нам локацију Душан Мрђеновић, који истиче да је највећи парадокс што би се отпад одлагаo близу села које је најгушће насељено у целој општини Двор на Уни.
Грађани потписују петицију против радиоактивног отпада
Огорчено каже да Хрватска овако жели “да убије три муве једним ударцем”: реши се опасног отпада, преосталих Срба на овом подручју, који чине две трећине становништва, али и дела Хрвата који су овде дошли из Посавине.
Заменик начелника општине Двор на Уни Милош Мркобрада појашњава да Хрватска има рок до 1. августа да одреди где ће бити локација за складиштење дела радиоактивног отпада из “Кршког” и свег медицинског отпада из целе Хрватске.
“ОЛУJА”
– ХРВАТСКА је протерала на хиљаде Срба из ових крајева у “Олуји”, а сада и оно мало Срба што је тамо остало, заједно са нама у Новом Граду, желе да потрују – сматра Јелена Вуковић из Новог Града, млада волонтерка коју смо затекли како прикупља потписе петиције суграђана који кажу “не” одлагању радиоактивног отпада. Њен суграђанин Рајко Јелисавац такође не може да се отме утиску да су све локације које су у оптицају за одлагање отпада: Двор на Уни, Мославачка гора, Псуњ и Папук, места где су и оно мало мештана колико их има – Срби.
Једна од локација је и Трговинска гора у општини Двор на Уни, а оно што, нажалост, ову општину “препоручује” јесте мали број становника на великом подручју, свега 10 становника по квадратном километру. Међутим, одмах преко Уне, не даље од 2,5 километара одавде у Републици Српској је Нови Град, са близу 30.000 становника, а опасности су изложени и оближњи Бужим, Босанска Крупа и Цазин у Федерацији БиХ. Због тога су, како нам је рекла начелница општине Нови Град Сњежана Рајилић, обавестили све надлежне институције, наводећи да је становништво у великом страху, јер се бројни потоци са Трговске горе уливају у Уну, где се налази зона водоснабдевања града.
– Предели од Закопе до Горњег Жировца на Трговској гори су грађени од кречњака и доломита са стрмим нагибима и унутрашњим пукотинама због чега су стене водопропусне што повећава могућност загађења Уне – упозорава се у тексту резолуције коју је пре два дана усвојила општина Нови Град.
У страху су и мештани Цазинске Крајине, а председник Општинског већа Босанске Крупе у ФБиХ Ћазим Касић каже да није реч о проблему само општина Нови Град и Двор, него се протеже и на Босанску Крупу и Бужим. Челници ових општина ће алармирати све надлежене на кантоналном и на нивоу Федерације да ова локација ни случајно не буде изабрана као место одлагања опасног отпада.
РЕШЕЊЕ НИЈЕ КОНАЧНО, ИЗБОР ТЕК СЛЕДИ
Локација “Черкезовац” крај Двора на Уни само је једна у низу оних које би могле да буду место одлагања радиоактивног отпада из нуклеарке у Кршком, али нема говора да је већ изабрана. Тек следи компликован и дуг процес избора локације који ће, по речима Саше Медаковића, управника Државног завода за радиолошку и нуклеарну безбедност у Загребу, бити крајње отворен.
– Избор локације је комплексан поступак, који укључује низ учесника и пре било какве одлуке или озбиљних улагања у испитивање локације позвана је и локална заједница да се укључи и добије све информације – каже за “Новости” Саша Медаковић.
До потенцијалне локације “Черкезовац”, крај Двора, тврди Медаковић, дошло се после селекције која је извршена осамдесетих година прошлог века и која је указивала на то да је шире подручје Трговске горе са техничког аспект потенцијално одговарајуће за изградњу депоније радиоактивног отпада. Додатно, у овом подручју се налази складишно-војни комплекс “Черкезовац” који је у државном власништву, који већ складишти опасне ствари.
– Ово су била два основна елемента која су довела до тога да се локација “Черкезовац” уврсти на списак потенцијалних локација за збрињавање радиоактивног отпада у Хрватској – каже нам Медаковић, који тврди да је најважније да се све ради пред очима јавности, а донет је и закон који регулише транспарентан процес збрињавања радиоактивног отпада.
(Ј. К.)
С. МИШЉЕНОВИЋ / А. МАЦАНОВИЋ, Новости
