Паралелни универзум мандатарке Ане Брнабић

Посланици, будући министри и јавност саслушали су излагање нове/старе мандатарке Ане Брнабић. Без сумње, до вечерас ће Скупштина усвојити њен предлог министара (састав кабинета познат је већ неколико дана), али веће питање од персоналних решења за руководство ресора је ово: да ли је ова Влада свесна реалних проблема грађана? Ако је судити по експозеу – није.

Излагање је трајало око 75 минута, нешто више од сат времена, и то је позитиван помак у односу на премијера Вучића и његова вишесатна излагања. Експозе, уосталом, и треба да буде начелни преглед агенде Владе. Ипак, у њему је значајна пажња посвећена детаљима попут (ређамо их у складу са временом које им је посвећено):

Kвалитета интернета у селима; Интелектуалне својине као прилици за развој; Патената; Винограда, стратегије за развој винограда; Противградне заштите и њене аутоматизације; Вештачке интелигенције: Хибридних аутомобила.

Свакој од ових тема било је посвећено више простора и времена од оних које буквално горе под ногама сваког од вас који читате овај текст. Уз пуно поштовање виноградарске агенде у контексту пољопривреде и прехрамбене индустрије, мандатарка је морала више пажње и времена да посвети овим питањима.

Сиромаштво – ни реч

У Србији око 250.000 грађана користи новчану социјалну помоћ, а око пола милиона становника, није у стању да задовољи основне егзистенцијалне потребе. То није спекулација неке НВО, већ извештај Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије, на које упозорава Покрајински омбудсман пре само десетак дана.
Ана Брнабић Фото: Драган Мујан/Нова.рс

Ова информација није заслужила ни минут времена у експозеу мандатарке Брнабић. И искључив разлог за то је стид који сваки грађанин Србије мора да осећа пред оваквом вешћу. Мандатарка је говорила о смањењу незапослености, највећем економском расту у Европи, потреби да хитно порасту плате и пензије. О пола милиона готово изгубљених људи практично није било речи.

Правосуђе – реформа, али за кога?

Мандатарка је говорила о томе да је предлог измена Устава послат у Скупштину, и да би он требало да обезбеди независност правосуђа од политичких утицаја (“Али свих политичких утицаја”, рекла је Брнабић, као да жели да мало растерети власт која правосуђе и дословце држи под пресом). Поменула је правосуђе и у контексту борбе против мафије и ефикасности (у траговима).

Али, у чију корист треба да се деси реформа правосуђа? Мандатарка ни секунд експозеа није посветила маратонским, вишедеценијским парницама; кривичним споровима у којима жртве чекају разрешење мимо разумног рока; поплаву тужби грађана Србије против судава Србије пред судом у Стразбуру; ниске плате судија које не могу да гарантују одупирање корупцији; инертну Републичку тужитељку.

Грађанин – корисник судова – није био у фокусу овог дела експозеа.

Одлив мозгова – шта то беше

Мандатарка ниједном речју није поменула једну од својих омиљених тема: одлив мозгова, односно одлазак младих из земље. Недавно је, сетићете се, имала идеју о “циркулацији мозгова”, која – премда традиционално лоше формулисана – била позитивна. Овај погубни феномен сада није ни поменут. Уопште, у експозеу је мало речи било о будућности младих људи у Србији.
Ана Брнабић и Ивица Дачић Фото: Драган Мујан/Нова.рс

Политичка криза – не постоји

Је ли мандатарка погледала састав парламента у ком је говорила? Је ли у њему приметила неког политичког такмаца? На страну дезорганизованост опозиције или њена упитна умешност, политичку кризу у којој се Србија налази немогуће је игнорисати.

Мандатарка је не мали део времена посветила новоформираном министарству за дијалог, али није објаснила због чега је оно формирано? Опозиција је, с друге стране, за Нова.рс јуче још потврдила да неће учествовати у разговорима којима председава министрка за дијалог Гордана Чомић. Kоја је онда перспектива тог дијалога? Kако ће се тензија разрешити? Ако Влада нема тактику за њено решење, решаваће се мимо институција, а то није добро.

Медији – фразе искусне, а РТС?

“Што се тиче медијског простора – усвојена је медијска стратегија, у партнерству са медијским удружењима. Медији морају бити партнери у реформама”, рекла је, између осталог, мандатарка. И изнела низ већ виђених фраза, без суштинског осврта на медијску сцену.
Ана Брнабић и Ивица Дачић Фото: Драган Мујан/Нова.рс

И док приватни медији пливају у мору нејасних регулатива, Радио телевизија Србије – јавни сервис – представља проблем не само опозицији, не само страним посматрачима који упозоравају на његову уређивачку политику, него и самој власти – председник Вучић, примера ради, често говори о замеркама које има на рад РТС.

Спољна политика – никад конфузније

Србија је посвећена ЕУ интеграцијама, али не запостављамо ни пријатељство са Русијом. Ни Kином. Ни Индијом и Уједињеним Арапским Емиратима.

У години када је Србија направила неколико компликованих спољнополитичких потеза (“одрицање” од Лукашенка, потписивање Вашингтонског споразума, декларација о Ујгурима), премијерка је најавила да ће спољна политика остати непромењено конфузна. Kако је уклопила ту дифузност и ЕУ интеграције није познато.

Аутор:Михаило Јовићевић, Нова.рс