ИАКО су у Србији непознатог паразита који напада речне рибе грабљивице пре неколико месеци открили научници с Департмана за ветеринарску медицину Пољопривредног факултета у Новом Саду у Дунаву и Нишави, риболовци тврде да се „овај црв у рибама“ појавио бар три године раније, а да се тек сад размножио. Риболовац из Београда, Ђорђе Илијевић, каже за „Новости“ да у протеклих осам месеци није уловио ниједну рибу која није црвљива.
– Паразит се страховито размножио у целом току Дунаву, чак и код Ђердапске клисуре, која је важила за најчистији део Дунава. Сада нема здравих грабљивица – тврди Илијевић. – Ми, пецароши, болесне рибе препознајемо по физичком изгледу: издуженије су, испијене, мршаве. Кад се распоре, а најбоље се види када се филетирају, све су црвљиве!
Због обољења које код људи може да изазове ова ларва, алармирани су клинички центри у Србији и ветеринарске инспекције, али засад није забалежен ниједан случај заразе.
– Ларва, односно црв је веома танак, дугачак од четири до седам центиметара и може се видети голим оком у зараженој риби – објашњава за „Новости“ проф. др Мирослав Ћирковић са новосадског Пољопривредног факултета.
Овај паразит није опасан уколико се добро термички обради, а убија га и ниска температура, тако да ни од меса ових риба које је смрзнуто на минус 18 степени, не постоји бојазан.
Сољење и маринирање не убија овог паразита.
ОПЕРАЦИЈА ЈЕДИНИ ЛЕК ЗА обољење које изазива овај паразит не постоји лек, већ се он, уколико дође до заразе, из човека се може уклонити једино хируршким путем. Проф. др Јован Вукадинов, са Инфективне клинике Клиничког центра Војводине, рекао је да су најупечатљивији симптоми заразе запаљење желудачне слозокоже, дијареја и повраћање.
– Ветеринарска инспекција засад није имала пријава због промета небезбедне рибе на тржишту, нити пријава које се односе на здравствене проблеме грађана настале услед конзумирања рибе у угоститељским објектима – речено је нашем листу у Министарству пољопривреде. – Инспектори у свим објектима у малопромету (самоуслуге, продавнице деликатеса, угоститељски објекти, рибарнице, пијаце) прегледају документе којима се доказује порекло и следљивост за сву количину затечене хране животињског порекла, па тако и рибе.
Уколико, наводи се у одговору Министарства, продавци не могу доказати следљивост и порекло рибе, ветеринарски инспектор налаже „нешкодљиво уништавање хране као небезбедне за конзумирање односно исхрану људи“. Прошле године је због промењених органолептичких особина, непотпуне документације или декларације, па и истеклог рока трајања, повучено из промета и уништено 5.959 килограма рибе и 1.879 килограма производа од риба
ОПАСНА ДИМЉЕНА И РИБА С РОШТИЉА
ОБОЉЕЊА изазвана овом ларвом код људи су досад констатована у Јапану, Индији, Ирану, Бангладешу и Канади, где се највише конзумира сирова риба. Како се у Србији не једе сирова риба, критичне су оне које се спремају на роштиљу, као и димљена риба. Рибњаци су, засад, тврде стручњаци – безбедни.
Новости
