Према подацима Министарства финансија Владе Републике Србије на динарском и девизном рачуну намењеним за помоћ угроженима у поплавама налази се око 12,044 милиона евра, прецизније 1.421.222.494 динара, што је миноран износ у односу на 1,3 милијарде евра колико је процењена штета. У ову бројку нису укључени приходи од хуманитарног броја (1003), уз објашњење Министарства да ће информације о уплатама путем СМС бити “објављиване у складу са динамиком наплате рачуна мобилних оператера”.

Иако скромна, поменута бројка, представља искорак у обавештавању јавности, с обзиром да од јула па до пре два дана Министарство финансија није ажурирало податке на свом сајту. Последње цифре односе се, дакле, на тренутно стање на рачунима закључно са 24. септембром до 18 часова и објављене су тек када су медији и јавност почели да постављају питање где је новац који је са свих страна света стизао на хуманитарни рачун.

Било да је реч о нашој дијаспори увек сентименталној према недаћама земљака или да се радило о страним донаторима окупљеним на много ишчекиваној донаторској конференцији у Бриселу.

Испоставило се, међутим, да од донаторске конференције одржане још 16. јула није легло ништа, док се на једном месту, било у Министарству финансија или у Канцеларији Владе Србије за обнову поплављених подручјима не може добити збирни податак колико је новца до сада прикупљено по разним основама и на шта је до сада конкретно потрошен.

Лажни проблем

Једно од објашњења зашто се не објављују подаци о донаторима било је да неки од њих то не желе и да би морали да дају сагласност. Немања Ненадић каже да је то “лажни проблем”.

– Ми смо се залагали да влада објављује изводе са рачуна о свим уплатама и исплатама, без да објављује имена и називе донатора, већ само када и колико. На другој страни, наравно да треба објавити податке коме су извршене исплате, било да је реч о особи или о плаћању неких трошкова везаних за обнову и санирање штета од поплава – објашњава Ненадић.

У Министарству финансија “Вестима” је јуче речено да ће данас на свом сајту окачити прецизну и конкретну табелу са свим приходима и расходима како би она била разумљива новинарима. Наиме, из Управе за трезор стигли су им подаци са стручним књиговодственим терминима, за које је процењено да неће бити најјаснији заинтересованој јавности. Нисмо, међутим, добили објашњење зашто је направљена двомесечна пауза у ажурирању података иако су на почетку хуманитарне кампање надлежни, чврсто обећавали да ће све бити транспарентно. Тако се омиљена страна реч српских политичара – транспарентност – у овом случају појављује као понорница – сад’ је има, сад’ је нема.

Извршни директор Транспарентност Србија Немања Ненадић каже да нису испуњења обећања о јавности података.

Нигде 17 милиона евра

У Транспарентност Србија скрећу пажњу да у односу на податак од 2. јула када је било 3,387 милијарди сада је око две милијарде динара мање новца на рачуну.

“Да ли је у међувремену било још уплата и како су потрошене те две милијарде (око 17 милиона евра), то не знамо. Као што и даље немамо ни детаљније податке о донацијама – појединачне уплате (без имена), датумима, временима, детаље о СМС уплатама, све на основу чега би донатори могли да идентификују да ли је њихова уплата ушла у коначни збир”, саопштили су из ове невладине организације.

– Неки подаци јесу доступни, али и оно што је објављено је збуњујуће, јер није јасно који су приходи обухваћени на сајту Министарства финансија, да ли су то сви приходи или постоје још неки. Када је реч о расходима, на сајту Канцеларије постоји табела са именима људи који су добили помоћ, али је јасно да то нису сви трошкови. Дакле, за неке трошкове подаци нису објављени или не знамо где су објављени и не постоји једно место где би могли да их видите и упоредите – коментарише за “Вести” Ненадић.

У овој невладиној организацији која се бави проблемом корупције у држави и друштву овакав приступ информисања јавност назвали су “привид транспарентности на кашичицу”.

Паре добило 12.000 људи

Из списка корисника исплаћене новчане државне помоћи за период од 6. августа до 25. септембра стоји да је извршена исплата за 12.481 решење и то у износу од 3.003.627.508,76 динара (око 25, 5 милиона евра). Увидом у списак на сајту владине Канцеларије за помоћ поплављенима стоје имена 12.465 особа којима је исплаћен новац.

На списку корисника државне помоћи за порушене објекте укупно има 215 имена. Некима од њих је додељен новац, за неке је предвиђена градња типских објеката. И у једној и у другој категорији има људи којима решења о помоћи још нису правоснажна.

Да ли сва ова затајеност указује на неке проневере и корупцију, Ненадић није могао да потврди. Он је међутим, подсетио на лоша искуства у прошлости када се радило о помоћи и хуманитарним акцијама за неке друге елементарне непогоде.

– Зато је у рукама Владе Србије да увери грађане да је све било поштено – додаје наш саговорник.

А ми додајемо да без притисака медија до тога не би дошло и поред тога што је премијер Вучић последњег дана јула обећао посланицима да ће подаци бити доступни за неколико дана. Након десетак дана на сајту Владе су окачили податке о донацијама за поплављене, да би убрзо нестали. Све до ових дана.

Од странаца само обећања

Притешњен честим питањима јавности где су паре, директор Канцеларије Владе Србије за помоћ и обнову поплављених подручја Марко Благојевић открио је да од донаторске конференције у Бриселу није пристигао ни динар.

– Сви они авиони и камиони су за сада једино авиони и камиони. За неке од тих донација смо знали да ћемо чекати, као што су 50 милиона евра из Фонда солидарности ЕУ, претприступна помоћ, кредит од Светске банке али има билатералних донација за које смо очекивали да ће бити реализоване брзо након донаторске конференције, а за гро тог новца се и даље не зна када ће нам бити доступан – био је отворен Благојевић.

Подсећамо, тада је на велика звона објављено да су страни донатори за отклањање последица поплава у Србији наменили 995,2 милиона евра.

Та средства у најави, остала су, за сада само најава, док породице из поплављених подручја страхују како ће преживети зиму.

Помоћ и источној Србији
Жртве последњег поплавног таласа у Источној Србији посебно су збуњени јер не знају да ли ће део средстава бити и њима прослеђен како би отклонили насталу штету. Благојевић каже да је рачун наменски и да не постоји ограничење да се тај новац користи и за поплављене на истоку Србије.

Благојевић каже да се с појединачним донаторима комуницира свакодневно, и да смо на “прагу да нам та помоћ буде доступна”, као што је случај с донацијом Јапана.

‘Захваљујући њиховој донацији, која би требало јако брзо да нам постане доступна, надам се до краја месеца, а ради се о суми од три милиона евра, коначно ћемо моћи да се бавимо санацијом штете на објектима у водопривреди”, наводи директор владине Канцеларије за помоћ поплављеним подручјима.

Ј. Арсеновић – Вести