Парламент Мађарске изгласао је закон који ће омогућити изградњу гасовода Јужни ток, што је последњи показатељ отпора премијера Виктора Орбана према Европској унији, пише агенција Блумберг.

Мађарски законодавци изгласали су амандман који омогућава компанијама изградњу гасовода чак и ако немају лиценце потребне за управљање истим, преноси Блумберг.

“То је урађено као вид подстицаја Јужном току и да се покаже Русији да Мађарска тај пројекат схвата озбиљно”, изјавио је стручњак за регулативу у области енергетике Атила Холода.

Јужни ток је од великог значаја за Мађарску јер би обезбедио већу гасну безбедност за земљу, рекао је шеф Орбановог кабинета Јанош Лазар.

Мађарска жели да почне да гради гасовод у року од шест месеци, изјавио је Чаба Баји, председник државне компаније МВМ Зрт која је формирала заједнички подухват са руским Гаспромом у циљу изградње гасовода. Новоформирана компанија нема лиценце за управљање гасоводом.

Гасовод Јужни ток дужине 2.446 километара преносио би руски гас у Европу испод Црног мора, пружајући алтернативу за гасоводе кроз Украјину. Капацитет гасовода износио би 63 милијарде кубних метара гаса годишње, а пролазио би кроз Бугарску, Србију, Мађарску, Словенију и Италију.

ЕУ је блокирала радове на пројекту и увела економске санкције Русији због њеног става око Украјине, а Брисел и Вашингтон су у јуну извршили притисак на Бугарску да обустави радове на Јужном току.

Орбан, један од најгласнијих критичара европских санкција Русији, обуставио је крајем септембра испоруке гаса Украјини на “неодређени период”, свега неколико дана након што се састао са извршним директором Гаспрома Алексејем Милером.

Гаспром је истовремено повећао испоруке гаса Мађарској за око 67 одсто.

“Орбан уз руску подршку тестира лимите ЕУ, али ЕУ је зауставила Бугарску па ће зауставити и нас”, рекао је аналитичар мађарске Академије наука Андраш Деак.

Танјуг