Већ годинама на тезгама у Србији ретко може да се нађе домаћи пасуљ, углавном се купује онај увезен из Киргизије, Украјине или Аргентине. Слично је и с црним луком који се увози из Аустрије и белим који стиже из Кине. Јагоде су неретко из Грчке, Турске или Ирана.

Због забране извоза у Русију, на европским пијацама пала је цена кромпира. Вишак се, као и у случају млека и меса, нашао на српском тржишту. Тако је од јула прошле године у Србију је стигло око 24.000 тона кромпира из Белгије, Аустрије, Немачке, Холандије…

Колико је лоша пољопривредна стратегија, показује пример из 2013. када је Србија због недостатка хладњача, продала Словенцима српску ајдаред јабуку, а онда те исте јабуке куповала из Словеније по вишој цени.

Како објашњавају агроекономисти, трговцима се више исплати да увозе, јер је то јефтиније него куповина од српског сељака који узгаја воће и поврће на уситњеним поседима, што производњу чини знатно скупљом.

Економиста Саша Ђоговић за “Вести” каже да неће бити промене све док се не приђе укрупњавању поседа и обнови система наводњавања. Он сматра да је држава лоше испреговарала Споразум о придруживању ЕУ јер је увоз пољопривредних производа из ЕУ крајње либерализован.

– Додатни проблем су и санкције ЕУ Русији. Сада субвенцијама подупрти европски фармери имају огромне вишкове које морају негде продати – подсећа Ђоговић и додаје да би држава морала да смањи увозне квоте како би заштитила домаће произвођаче.

Он мисли и да би воћари, повртлари, сточари морали да се удруже како не би сами себи били конкуренција.