Патријарх то није заслужио

Београд памти патријарха Павла, овако је званични сајт Српске православне цркве насловио кратку вест са догађаја који је прошле недеље већи део јавности оставио у чуду. И те како памти, али да ли баш онако како га приказује прошле недеље свечано откривен споменик најомиљенијем патријарху – у седећем положају, без столице, као да левитира, у близини трамвајских шина и окренутог према кафићу, а не према оближњој Цркви Светог Марка.

Необична биста је наишла на подсмех и ироничне коментаре по друштвеним мрежама, али ни од струке није добила прелазну оцену. Градски оци су, међутим, били задовољни. У одбрани је био најгрлатији градски менаџер Горан Весић. Он каже да је споменик модеран и да је рађен према добро познатој фотографији патријарха из градског превоза.

Назван још за живота “светац који хода”, патријарх Павле је био познат по томе што је често ишао пешице и користио градски превоз. Онако ситан, са штапом у руци, постао је симбол скрушености и скромности, али је велико питање да ли је све то спорна скуплтура успела да дочара.

– Ја сам хтео да га представим што сам једноставније могао, да има ту духовност и скромност. То што је споменик модеран на неки начин некоме се није допало. Споменик је висине 1,8 метара, а ја сам мислио чак да буде и 1,5 метар, али би то било премало – покушао је да објасни своју визију академски вајар Зоран Малеш, аутор споменика.

Историчар уметности Марко Стојановић каже да скулпутра одише духовним миром док се гледа фронтално, али када се сагледа из неког другог угла, “доживљај се губи до граница непријатности”.

– Људи су скулптуру почели да упоређују са лажним уличним јогинима, са филмом “Матрикс” и многим другим (траги)комичним сценама. Представници градске власти истичу да је споменик изведен по идеји вајара, уз сагласност СПЦ. Међутим, шта вреди све ово кад ви приђете бочно скулптури и визуелно доживите као да је неко одгризао део патријарха и да његово тело зјапи застрашујућом празнином, што никако није била намера аутора и поручиоца скулптуре – анализира Стојановић.

Овај организатор балканских бијенала архитектуре још је и бираним речима анализирао скулптуру. На друштвеним мрежама су оштрији у критици.

“У близини је парк за кучиће, да није патријарху неки пит бул откинуо задњицу”.
“Изгледа као Јода из ‘Ратова звезда'”, неки су од коментара на друштвеним мрежа скулптуре патријарха који као да левитира.

Нажалост, ово није једини гаф градских власти кад је реч о естетици сећања, било да је реч о људима или догађајима. И садашње и бивше власти показују одсуство критеријума ко треба и какав споменик да добије, па су тако претходних година осванули споменици азербејџанском диктатору Хејдару Алијеву, стаљинистичком песнику Казахстана Џамбилу Џабајеву, мала глава Јурија Гагарина на огромном постаменту, а још се чека поставка стреле која говори, симболичног спомен-обележја у славу убијеном премијеру Зорану Ђинђићу.

Без конкурса
Конкурс за споменик патријарху Павлу у главном граду није био расписан. Сам вајар је рекао да је такву скулптуру, али у галеријском формату, направио раније и да се градским оцима допала, па су је наручили. По свему судећи, одлуку о скулптури и где ће се налазаити дали су генерални менаџер Горан Весић и градски архитекта Милутин Фолић. Њих двојица су заједно са шефом кабинета председника Србије Николом Селаковићем званично и открили бисту на рубу Ташмајданског парка.

Црква је дала благослов за подизање споменика патријарху Павлу, а за сам чин откривања послала је епископа ремезијанског Стефана Шарића. Из Патријаршије се нису до сада огласили на јавну полемику – да ли је патријарх заслужио овакав споменик.

Бар да је као у Требињу
Патријарх Павле је претходних година добио споменике на Косову и у Херцеговини. И онај у Лепосавићу и онај у Требињу патријарха приказују у стојећем положају с погнутом главом и штапом у руци, управо онако како га је обичан верник сретао на улици. Критичари београдске скулптуре углавном су против, како кажу, превазиђене фигуративне скулптуре, али указују да су ове претходне ипак достојанственије приказале замишљеног духовника и омиљеног српског патријарха.

Ј. Арсеновић – Вести