У држави у којој њен председник може, пред ТВ камерама и окупљеним људима, у неком селу да зове телефоном министра финансија, нађе га на плажи и пита „Синиша, имаш ли у буџету девет милиона евра да изградимо пут“, овај одговори „имамо“, а председник се обрати окупљенима са „ето, и то је решено, добићете пут“, све је могуће.
Kад председник државе, коме то иначе уопште није у опису посла, може да располаже државном касом као да је његова лична и као да не постоји Закон о буџету, то је знак и за остале око њега да могу да се понашају на исти начин.
Списак је предугачак, у једном тексту могу се само летимично набројати примери: током прошле године разни државни органи су се више од 280 пута једноставно оглушили о решења повереника за информације од јавног значаја, који им је наложио да доставе тражене информације: о трошењу јавног новца, јавним набавкама, додели новца преко медијских конкурса, о трошењу у пандемији итд.
И – ништа. Добију решење, баце га у ђубре, плате казну (ионако није из њиховог џепа, него из нашег) и терају даље.
У таквом систему могуће је да не знамо ни какви се тачно договори склапају са државама кредиторима и инвеститорима, пошто се са тендера прешло на директне преговоре.
Синиша МалиНе знамо ни зашто нас је тачно ова држава управо задужила за још милијарду евра продајом „зелених обвезница“. Министар Синиша Мали (оптерећен аферама, од 24 стана у Бугарској и рушења у Савамали до плагијата доктората) лаконски је објашњавао да је за то, наравно, одговорна претходна власт, па ће се тим новцем враћати стари дугови, али ће се завршити још низ послова: заштита од поплава, очување биодиверзитета, превенција загађења, прикупљање и рециклажа отпада, енергетска ефикасност и обновљиви извори енергије, па чак и постројења за пречишћавање отпадних вода, изградња метроа и модерне железнице. И све ово са том једном „зеленом“ милијардом.
Да Вас подсетимо: Паметни телефони – лоцирање нестале особе
Овде би лаик, слушајући у чуду, логично упитао – па добро, а зашто сте нас онда задужили оволике милијарде, зашто је спољни дуг достигао рекордне 32,2 милијарде евра, а само од 2019. године до сада земљу сте задужили за више од четири милијарде евра? Ако ће Синиша Мали све оно да постигне са милијарду евра, за шта су потрошене остале милијарде?
Друго, додатно питање би било – где је нестао чувени суфицит из првог квартала ове године, којим се министар такође помпезно хвалио? Kако се он претворио у дефицит од 570 милиона евра, већ у другом кварталу? Професор Милојко Арсић каже – захваљујући мањку у робном размени од 1,6 милијарди евра због раста цена енергената и репроматеријала.
Ни од једне власти не може се очекивати чудо, промене на тржишту су неминовне, потреси и кризе се дешавају, услови кредитирања се мењају и логично би било претпоставити да се власт труди најбоље што може да се у томе снађе. Логично је и да својим бирачима покушава да објасни како је у томе успешна, јер зашто би иначе и владала.
Али ова власт је свој стари радикалски манир довела до крајности. Све је само пропаганда, док иза леђа нестаје новац. Деценију говорите како су све упропастили они бивши, све сами лопови и криминалци, новац трошите немилице, задужујете земљу, народ постаје сиромашнији док ваши функционери постају све богатији. Kолико сте богатство нагомилали за ту деценију, не може се ни наслутити. Или може. Ако се само код неког голобрадог председника општине нађе пар стотина хиљада евра у кешу, или ако неки градски секретар за комуналне послове шверцује слику Паје Јовановића вредну 150.000 евра, први ешалон морао је „приходовати“ милијарде.
Да Вас подсетимо: Србска Земља или Српски свет
За то време народу непрекидно продајете велике речи. Бусате се у патриотска прса, упирете прстом у издајнике, од опозиције преко новинара до свакога ко подигне глас, свађате се са суседима и као показујете мишиће, преко таблоида купујете опасно наоружање, па онда њиме звецкате. Једино сте снисходљиви према Ангели Меркел. До границе мучнине.
Званичници Европе према којој никад нисте ни ишли, само сте се једно време претварали, ово све гледају и не реагују. Њима, наравно, стање у Србији не смета. Демократија, људска права, медијске слободе, све што је у њиховим земљама битно, у Србији није. Имају послушног намештеника од кога добијају све што хоће, и економски и политички, и зашто би га мењали. Они ионако не живе у Србији.
Порука коју су нам послали је јасна да јаснија не може бити: сами сте у овоме, сами видите шта ћете, ми овако можемо још сто година.
аутор:Биљана Степановић
Новаекономија.рс
