Патриотски блок КиМ: Чиме је задовољан Марко Ђурић када се једна институција српске државности гаси

Окупација изнутра, можда боље рећи узурпација свих нивоа власти, министарстава, медија и свих евентуално утицајних снага и личности од стране владајуће касте СНС, дозвољава да се радници са Косова и Метохије масовно премештају не само са једног радног места на друго већ из једног државног система у „други“. И све то тако да ове најдраматичније и судбоносније одлуке буду изведене као када се деца договарају хоће ли после школе играти фудбал или не до кога им баш и није тог дана. После (заиста, не Вучићевски реточрично) историјског отпуштања припадника МУП-а и њихове „интеграције“ у ш иптарске „безбедносне системе“, све је постало могуће. Чак, као што рекох, из угла јавности и наизглед небитно. Тако су медицинари добили ултиматум на који морају да одговоре до данас – тачно у подне. Питање је хоће ли се вратити у своје матичне Установе, пре свега се у КЦ Приштина, или неће. Није битно, нити их ико пита, да ли им је то омогућено, да ли се осећају безбедно, да ли су психички и физички способни за то? Не, буквално их нико ништа не пита. Зато се то и зове ултиматум. Уколико одбију да се врате – губе посао. То је потпуно јасно и само је то јасно. Нејасно остаје све друго. Па чак и шта ће се десити ако прихавте да се врате, да ли тада задржавају посао односно радно место? Не само хоће ли променити позицију већ хоће ли уопште добити било какав посао ако прихвате. Јер, образложење за упућивање ултиматума српским медицинским радницима јесте, како Новости пишу, из КБЦ Грачаница а наведено је да је „због нормалног функционисања те установе и планирања кадрованеопходно да се запослени некадашњег КЦ Приштина, који су привремено радно ангажовани у Србији, изјасне о намери и спремности да се врате на КиМ“. Дакле, да се изјасне о намери и спремности да се врате и то због лакшег „планирања кадрова“. Не ради се о повратку на старо радно место – него ради о планирању кадрова. А планирање значи да је осмишљавање нечега у току и потпуно је, као појам, неодређено о било каквом року доношења одлуке ако то није прецизно наведено, као што овде није. С обзиром на чињеницу да су српски лекари, не само из КЦ Приштина већ и свих других болница и Домова здраља, протерани после окупације КиМ 1999. године а да нису изграђени нови објекти у којима би наставили праксу већ махом функционишу у приватним кућама или монтажним, привременим и тек за најосновније захтеве оспособљеним објектима, јасно је да и немају где да се врате. И већ поменути објекти су пребукирани радницима и млађим генерацијама свршених медицинара у протеклих 17 година од којих је многима то једина могућност запошљења.
Ово КЦ Приштина измештен у Грачаници, наводно, је самовољно иступање и спровођење анкетирања, својеврсног административног елиминасања запослених који су на буџету Републике Србије. Министарство здравља орвеловски одговара да они немају појма шта се дешава на „животињској фарми“ нити су покренули поступак. Истовремено од њих не стижу ни „непобедиве“ и одлучне најаве да нико неће и з г у бити посао. Ни канцеларија за КиМ нема појма о овоме. Они су просто заузети борбом за побољшање услова живота Срба на КиМ и немају времена за тривијалне ствари попут отпуштања више стотина ако не и преко хиљаду запослених… Ни КБЦ Грачаница нема појма о овоме зашто и по чијем налогу то ради. Исто тако нису имали пома ни зашто су при рођењу беба Срби морали да попуњавају формуларе – тзв „републике Косово“ и то на ш иптарском. Као што нико нема појма да је овај центар, после наметања ш иптарских избора и на северу КиМ – први са ш иптарским сепаратисчким представницима потписао договор о „увозу“ лекова из централне Србије. На то су били приморани након успостављања „интегрисаног прелаза“ предвиђеног Бриселским споразумом који је и на север КиМ довео ш иптарске царинике. Стиче се јак утисак да ће таквим потезом сви Срби на КиМ, ма колико они дуго били смештени у централној Србији и засновали породицу и низ година обављају свој посао исто као и њихове колеге, сада бити приморани да опет изгубе све стечено као онда 1999. године после повлачења војске и полиције. Овај пут губе оно што су након тога стекли и то са циљем да буду враћени унутар административних граница јужне покрајине где је власт поверена ш иптарским сепаратистима. Најцрње од свега је што ће судбина тих, и хиљаде других Срба судбина попут ове, просто бити употребљени за стицање нових поена пред изборе када буду „најоштрије“ протестовали због ш иптарског „отпуштања“ и неприхватања српских радника од стране Ш иптара. А они су, иначе, већ најавили да је и постојећи број српских радника на КиМ вишеструко већи него што „потребе“ и њихове одредбе захтевају. Суштински, власт не предаје само територију већ присиљава и народ да оде путем безнађа у руке крвницима који су им све спалили, уништили или узурпурали без права на повратак. Некако се исто тако тихо провукла вест и да је преко 1100 радника ове бранше, који нису нашли запослење до сада а са пријављеним боравиштем у централној Србији, већ добило отказе. На фињака се то каже „око 1.100 здравствених радника са КиМ који нису били радно ангажовани у централној Србији од 1. јануара је послато на биро за незапослене. Њима су исплаћене накдане од 8.500 динара месечно за 17 заосталих месеци и отпремнине од 9.400 динара по години стажа“. И тако је решен проблем незаполених Срба, нису отерани већ су отишли на биро рада. То је једно дивно место, топло и пријатно у које можете да свратите, окрепите се, доведете породицу да је обучете и обујете, нахраните, припремите за школу и живот. Можда чак и да летујете негде.. али само ако сте са бироа рада некако успели да се увучете у хиљаде оних „поштених, чврстих, јаких, искрених нових чланова породице СНС“. А од тих неколико хиљада то наравно значи неколико стотина од чега ће добро моћи да живи неколико десетина и то оних прикључених на репрезентативне примерке СНС а од којих су сви послушници оних немилих комшија Ш иптара под америчком шапом. Њима се јединима и може остварити амерички сан – да у присуству државних представника власти и Канцеларије за Косово и Метохију бијете и пребијате преостале Србе, понеког да сломе или избоду ножем а Суд ће их већ казнити тако што ће се извинити тим Србима. И то само – ако се и они вама извине, и то први. Тако је бољи живот на Косово и Метохију стигао изненада, тихо, у виду остварења „америчког сна“ а да народ то није ни приметио.