Три дана пре него што ће Путин и Трамп стићи у Јапан, разговоре о руској и америчкој спољној политици одржали су Николај Патрушев и Џон Болтон.
У Јерусалиму су провели два дана расправљајући о регионалној, блискоисточној агенди и важним међународним питањима за обе земље, од Украјине до Венецуеле. С обзиром да ће се у петак или суботу председници Русије и Сједињених Држава сусрести у Осаки, тренутни разговори у Јерусалиму могу се сматрати њиховом генералном пробом.
Али у средишту састанака у Јерусалиму било је, наравно, иранско питање. Оно је било важно не само за Сједињене Државе, него и за Израел, који је такође учествовао у делу преговора. Нетањаху је генерално представио тренутни, јединствени, трилатерални састанак на ком је, осим Патрушева и Болтона, учествовао и челник израелског Савета за националну безбедност Меир Бен-Шабат, који је себи приписао све заслуге.
Израелски премијер одржао је одвојене састанке са Патрушевим и Болтоном, а затим је отворио и сам трипартитни састанак, рекавши: “Веома ценим снажне односе које Израел има са обе земље и њиховим челницима и верујем да постоји шира основа за сарадњу међу нама тројицом него што многи верују.”
Интерес Израела је разумљив. Он жели да извуче Иран из видокруга, то јест из Сирије и Либана, који се граниче са ционистичким ентитетом. То се не може учинити уз помоћ Сједињених Држава, па би било добро привући Русију да притисне Иран.
Ово су потпуно неутемељени снови, али у Израелу многи верују да, из неког разлога, Москви треба њихова помоћ у блискоисточној игри. Опрезан положај Русије у израелско-иранском сукобу у регији, посебно у Сирији и Либану, последица је невољности Русије да се увуче у сукоб две регионалне силе. Ипак, Израел је из неког разлога овај састанак доживео као прилику да се Москва одмакне од Техерана.
У Јерусалиму је Нетањаху рекао да ће Израел “наставити да спречава Иран да користи суседне територије како би их напао”. То јест, спроводиће нападе на територији Сирије и Либана, од којих је један прошле године усмртио војника у руском, војном авиону над територијом Сирије, када су сиријске снаге противаздушне одбране покушале да дођу до израелског авиона који се скривао иза руског Ил-20.
Овог пута Нетањаху је рекао: “Желео бих да вас уверим да штитећи себе нећемо ни на који начин угрозити руске снаге.” То јест, обећао је да ће наставити све док не порази Сирију, преведено „док не протера иранску полицију и либански Хезболах, одан Ирану“.
Наиме, Израел напада Иран на територији треће државе, али истовремено прозива Иран да је агресор и захтева да се казни. Садашња фаза присиљавања на одмицање око Ирана то показује више него отворено. Нетањаху жели да Иран напусти Сирију, Трамп жели да заради славу на “тврдом Ирану” како би касније извршио притисак на Европљане и вратио изгубљене симпатије заливских шеика.
Читав свет ишчекује следеће америчко-израелске провокације против Техерана. У Јерусалиму је Патрушев слушао све тврдње Болтона и Нетањахуа и заправо их све одбацио. Тиме је ућуткао гласине и разне псеудополитологе према којима све што се догађа у свету одређује тајна група израелских Јевреја, која се описује као секта, која из блискоисточног скровишта у ционистичком ентитету, влада читавим светом.
За почетак, секретар Савета безбедости Русије је изјавио „како последње две провокације против Ирана нису успеле“. Иранци су оборили амерички, беспилотни авион у њиховом ваздушном простору, а Русија “није примила никакве друге доказе о иранској кривици за нападе на танкере”.
„Докази у прилог верзији напада торпедима на танкере у Оманском заливу су непрофесионални и лошег квалитета“, поручио је.
Говорећи о руској стратегији, Патрушев је казао како је Москва истакла “важност постепеног смањивања напетости у иранско-израелским односима спровођењем узајамних корака” и нагласио да “Сирија не би требало да постане арена геополитичког сукоба”. Израелске нападе на Сирију је секретар руског Савета безбедности назвао непожељним, тврдећи да Израел може да постигне многе своје циљева и без њих.
“Многи случајеви напада се могу спречити невојним методама и локализовати ситуацију која забрињава Израел”, рекао је Патрушев.
У ту сврху је позвао на ефикаснију сарадњу између министарстава одбране Русије и Израела. То јест, ако Израел брине о својој безбедности, онда може разговарати са Русима о спорној полицији или скровиштима Хезболаха у Сирији који га брину, а не покушавају да их униште.
Проблем је у томе што Израел не жели да каже где мисли да победи, јер Руси врло лако могу доказати да баш ништа не прети Израелу. Израел не може да призна да сада не гађа оно што му прети, него што би могло да га угрози у будућности.
Русија Хезболах не сматра терористичком организацијом. И зато што се боре раме уз раме у Сирији, али и зато што је то у основи либанска војска коју је створила шиитска популација ове земље.
Израел, као и САД, терористима не сматра само Хезболах, већ и читав Иран. Санкције и изјаве против Ирана све су агресивније, а последње америчке мере које су наметнуте против врховног вође ајатолаха Хамнеија довеле су до тога да је Техеран одговорио да је “дипломатија завршена”.
„Наш вођа нема милионе и рачуне у иностранству, само молитве“, тако је Техеран одговорио на санкције против Хамнеија. Врховни вођа Ирана је и пре тога рекао да су преговори са “лажним Трампом” немогући, тако да сада позиви председника Сједињених Држава за преговоре изгледају као изругивање здравом разуму.
Сједињене Државе и Израел мисле да могу да направе раскол између Русије и Ирана, али Москва је јасно ставила до знања да су ти прорачуни неутемељени. Прошле недеље се Николај Патрушев у Уфи састао са својим иранским колегом, секретаром Врховног савета националне безбедности Ирана, Алијем Шамканијем. Састанак је био тематски повезан са међународним форумом одржаним у Башкирији, али је јасно да су предстојећи разговори у Јерусалиму били главна тема разговора.
Следећег дана након састанка између Патрушева и Шамканија, Владимир Путин је, одговарајући на директно питање о могућности договора између Русије, Сједињених Држава и Израела рекао: „Шта то значи? Да је ово нека врста трговачког предузећа?! Ми не тргујемо са нашим савезницима, нашим интересима или нашим начелима. С нашим партнерима можемо преговарати о решавању неких хитних проблема.”
Сада је у Јерусалиму Николај Патрушев директно рекао : „У контексту разговора са нашим партнерима о процени у односу на велике регионалне силе, што је Иран, желео бих да обратите пажњу на следеће: Иран је и даље наш савезник и партнер с којим смо стално у развоју односа и на билатералном нивоу и на мултилатералним форумима. У том контексту, сваки покушај да се Техеран представи као главна претња регионалној безбедности и стави се у исти ранг са једним ИСИС-ом, или другим терористичким групама, за нас је неприхватљив.”
Патрушев је Иран директно назвао савезником Русије, што је најважнији сигнал за Сједињене Државе и Израел. Раније ове године је један од заменика министара спољних послова Русије у интервјуу на америчком телевизијском каналу, одговарајући на питање да ли је Иран савезник Русије, рекао да би било погрешно то рећи: „Ми само делујемо заједно у Сирији, док се Русија придржава споразума са Израелом о његовој безбедности у вези са сиријским ратом.“ Тада је та изјава узбуркала страсти и у Ирану и Израелу.
Формално, Русија нема војне савезнике, осим земаља чланица савеза ЦСТО. Али, у последње време, Шангајска организација за сарадњу, ширећи се на простору Азије, постаје све више и више, ако не војни савез, онда организација која осигурава безбедност својих чланова, нарочито од спољног, западног притиска.
Иран се још није придружио Шангајској организацији за сарадњу. Он је земља посматрач и први кандидат за пуноправно чланство. Изјава Николаја Патрушева не само да приближава тренутак уласка Ирана у СЦО, већ такође указује на став Русије према старом и великом суседу. На велику жалост Нетањахуа и америчких јастребова, наравно.
Логично
