Адвокат Бранко Павловић сачинио је анализу предлога Анекса Споразума за решавање статуса тзв. Косова.
Ставови из Анекса су унети курзивом и болдовани.
– Косово и Србија се у потпуности обавезују да ће поштовати све чланове Споразума и овог Анекса и испунити све обавезе које проистичу из Споразума и овог Анекса, експедитивно и у доброј вери.
Ова одредба је директна противмера тактици коју примењује Србија. Пошто су на Западу схватили да ми очекујемо да се Албанци упетљају у својим политичким односима око успостављања ЗСО, па да тек када се прескочи та лествица доведемо у питање сам Споразум, они у овом тексту инсистирају на формулацији која искључује могућност да се било која одредба Споразума накнадно доведе у питање.
Сада се положај Србије погоршава и држи се само на једној чињеници, а то је да ни Анекс није потписан ни парафиран.
Србија мора да предузме своје кораке на нову тактику Запада, у основи САД чије потезе оперативно спороводи ЕУ, тако што ће се изјаснити о сваком члану предлога Споразума (у даљем тексту овај предлог означавам као Споразум), изузев чл. 9. и 11.
Конкретно: да ли су за Србију прихватљиви тако како су у Споразуму формулисани, па појединачно чл.1., 2., 3., 4., 5., 6., 7., 8. и 10 и зашто нису прихватљиви.
Свако одлагање изношења детаљног става Србије носи већи ризик од онога који је постојао пре 18. марта и разговора у Охриду.
Подсећам да у тим члановима постоји 14 (четрнаест) одредби које су апсолутно неприхватљиве и штетне по темељне националне интересе Србије и Срба.
– Стране примају к знању да ће Споразум и Имплементациони анекс постати саставни делови процеса придруживања Косова и Србије Европској унији. Стране прихватају да ће ЕУ одмах по усвајању Споразума и овог Анекса започети процес измене мерила за Поглавље 35 за Србију како би се рефлектовале нове обавезе које проистичу из Споразума и овог Анекса. Агенда косовске Специјалне групе за нормализацију подједнако ће одражавати нове обавезе Косова које произлазе из Споразума и овог Анекса.
Формулација у првом ставу да се „прима к знању“ што је за Србију статусно неутрално, одмах је у другом замењена формулацијом „стране прихватају“, што је штетно пристајање Србије да се нешто мења у договореним условима за приступање ЕУ у поглављу 35.
Такве измене нису могуће без сагласности Србије и погрешно је давати пристанак у том правцу.
Србија треба да се изричито изјасни да је овај став Анекса за њу неприхватљив.
Ово нарочито имајући у виду основни став да се договорено око ЗСО има само применити тако како је раније уговорено. Како је ранији договор био у оквиру постојећих одредби поглавља 35, то за Србију нема разлога да се то поглавље мења.
Оно се по овом Анексу може мењати само на штету Србије.
– Стране су сагласне да хитно усвоје Декларацију о несталим особама, како је договорено у оквиру дијалога уз посредство ЕУ.
Добра одредба.
– Ради примене члана 7. Споразума, Косово одмах покреће преговоре у оквиру дијалога уз посредство ЕУ о успостављању специфичних аранжмана и гаранција за обезбеђивање одговарајућег нивоа самоуправљања за српску заједницу на Косову, у складу са релевантним претходним споразумима из дијалога које је утврдила ЕУ.
Ова формулација не значи да ће се ЗСО формирати на основу раније постигнутих споразума. Јасно се каже да се о овоме „покрећу преговори“, а само се концептуално даје оквир будућег садржаја „у складу са… претходним споразумима“.
Тиме се отвара велико поље за различита тумачења.
Тврдња да је у Охриду прихваћен став Србије није, дакле, тачна, али јесте тачно да је сада ова формулација ближе позицији Србије у погледу ЗСО него што је то било раније.
– Стране су сагласне да у року од 30 дана формирају Заједнички одбор за праћење, којим ће председавати ЕУ. Спровођење свих одредби биће обезбеђено и надгледано од стране Заједничког одбора за надзор.
Техничка одредба која служи убрзању процеса.
– Ради примене члана 9. Споразума, ЕУ ће организовати донаторску конференцију у року од 150 дана како би био обезбеђен инвестициони и финансијски пакет помоћи за Косово и Србију. Помоћ неће бити дистрибуирана пре него што ЕУ утврди да су све одредбе Споразума у потпуности спроведене.
Јасно је речено да за Србију нема никаквих пара од ЕУ у складу са чл. 9. Споразума, ако не призна да је тзв. Косово држава у истом капацитету као и Србија.
Ова формуалција је погоршање одредбе 9. из предлога Споразума.
– Косово и Србија се слажу да ће сви чланови Споразума бити примењивани независно један од другог.
Ова формулација искључује могућност да Србија одбија рад на неком елементу споровођења Анекса или Споразума зато што тзв. Косово није реализовало нешто друго. Опет је то резултат прочитане тактике Србије од стране Запада да ми очекујемо да ће све „стајати“ док се не реши питање ЗСО. Ова одредба служи томе да Србија буде под притиском и ако није решено питање ЗСО.
Одредба је лоше преговарана у ужем смислу, наиме – ако једна одредба може да се примењује независно од било које друге, онда у наставку мора бити предвиђено да Србија задржава право да одустане од свега ако договорено не буде спроведено у целини.
По принципу да ништа није договорено док све није договорено (и спроведено).
– Редослед ставова овог Анекса не прејудицира редослед њиховог спровођења.
Појачава се штетан смисао претходне одредбе по интересе Србије.
– Косово и Србија се слажу да неће блокирати примену ниједног члана.
Доследно спроведена тактика блокирања тактике Срвије „прво ЗСО па све остало тек може да се коначно договора“.
– Сви разговори повезани са имплементацијом Споразума одвијаће се у оквиру дијалога под окриљем ЕУ.
Штетна одредба за интересе Србије, зато што је дијалог под окриљем УН, а само уступљен ЕУ, али са коначним судом СБ УН. Овако се ЕУ дају овлашћења незавсно од УН и резолуције 1244.
– Косово и Србија прихватају да свако непоштовање сопствених обавеза из Споразума, овог Анекса или претходних споразума постигнутих у оквиру дијалога може имати директне негативне последице на процесе њиховог приступања Европској унији и на финансијску помоћ коју добијају од ЕУ.
Као и претходне, и ова одредба је веома опасна за Србију зато што потпуно одваја уступке на које је Србија евентуално спремна од уступака на које је евентуално спремно тзв. Косово. То може довести до тога да се од Србије захтева све одмах, а од тзв. Косова да притисак буде сасвим другачији.
Опет се Србија сагласила са тиме да јој се уводе санкције по одмерењу Брисела у вези статуса КиМ независно од свих других критеријума.
Другим речима, овом одредбом питање тзв. Косово постаје једини одлучујући критеријум у односима Србије и ЕУ, све док Србија не прихвати државност тзв. Косова у истом капацитету који важи за међународно признату државу Србију.
Укупно, утисак је да је на делу поступно привикавање јавности Србије да су Споразум и Анекс нешто прихватљиво, а реч је о сасвим неприхватљивим предлозима чија се примена уопште неће моћи значајније одложити питањем ЗСО.
Време је за јасне ставове.
Техника „скривалице“ је прочитана и Србија мора да изађе са недвосмисленим ставовима у одбрану своје државности, а то значи са одлучним супротстављањем било ком облику државности тзв. Косова.
