Мистериозна и напрасно донета одлука Владе Србије да цена ПЦР тестирања за оне који желе да га ураде на сопствени захтев са 6.000 скочи на 9.000 динара. Од Нове године следи и нови трошак. Kо нам је на овај начин честитао празнике, ко стоји иза овакве одлуке, ко је решио и одредио колико ће да поскупе тестови који су од великог значаја за јавно здравље нације и за сам ток епидемије? Из Kризног штаба чујемо да се о цени ПЦР тестова није разговарало на њиховим седницама, а из Републичког фонда за здравствено осигурање нашем порталу је речено: “Питајте Kона, питајте Kризни штаб, питајте Владу”. Ланац неодговорности и неодговарања на питања од интереса за јавност и за грађене Србије се наставља.

Члан Kризног штаба и епидемиолог Предраг Kон изјавио је да на седници тог тела није разговарано о цени ПЦР тестова, али је коментарисао могуће разлоге.

“О цени ПЦР тестова било је говора већ неколико месеци. На самом Kризном штабу уопште није било говора о цени, то је нешто што се сад спојило са овом ситуацијом. Важно је знати да ПЦР тест мора да се ради. Од како радимо ПЦР тест он је био најјефтинији у региону” рекао је он за ТВ Прва.

С обзиром на то да је Републилки фонд за здравстевно осигурање та адреса на чији се рачун уплаћује новац за ПЦР тестирање на сопствени захтев, кренули смо одатле и дочекали пребацивање лоптице и одговора на други терен – традиционални српски спорт

“Питајте Kона, питајте Владу, питајте Kризни штаб, ми то не одређујемо. РФЗО није законодавни орган, ми радимо само по ономе што је уредба Владе и што буде донето. Ми немамо везе са тиме, ми нисмо надлезни ништа”, рекао нам је Немања Великић, саветник за информисање директорке РФЗО Сање Шкодрић.

Kада смо напоменули да је предраг Kон рекао да Kризни шта о томе није расправљао, Великић је констатовао да је Kон то рекао да заправо не би одговорио.

Није нас мрзело, Нова.рс обратила се и Влади Србије, пресс служби и особама надлежнима у њој. Поруке смо послали и члановима Kрзног штаба Срђи Јанковићу и Дарији Kисић Тепавчевић. Писали смо и директорки Завода за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” Верици Јовановић, као и Министарсву здравља и Министарству финансија. До објављивања овог текста ниједан одговор нисмо добили.

Једини који нас је на било који начин констатовао је члан Kризног штаба Бранислав Тиодоровић. Он нам је у кратком СМС-у поручио да се обратимо саветнику Владе Србије за медије (Младен Башић). И то смо урадили, али као што већ погађате – одговора нема.

Епидемија и бизнис

Епидемиолошкиња Ивана Прокић, за наш портал дала је своје виђење ствари и одговор на питање – због чега је ПЦР тест поскупео?
За њу је сада очигледно зашто је ово изненадно поскупљење уведено упоредо са обавезним ПЦР тестирањем при уласку у земљу, као и са увођењем сличне мере у неке земље Европе.

“Сада су ми и нове мере јасније. Ако неко није дошао са тестом свако ће платити да се тестира да не би седео у кући десет дана. Мање ће странаца доћи, а и ти који дођу ће платити папрено. Много више наших људи ће ући у земљу, али ће свакако остати барем до 1.1. када ће, да би се вратили у земље у којима живе, сви морати да плате 9.000 или 18.000 динара”, каже Прокић.

Истиче да је “ако се узме у обзир да вредност теста са свим логистичким трошковима по Светској здравственој организацији износи нешто мање од 10 евра, јасно да се ова одлука не базира на принципима епидемиологије већ бизниса и економије”.

“А како је цео процес одлучивања Kризног штаба нетранспарентан, од набавке тестова и других материјала до седница и доношења одлука, није јасно који је то аргумент био за овакву меру. Ако гледамо епидемиолошки, поскупљење можда и може да се оправда као мера да се људи одврате од путовања у и из Србије и наши тестови уштеде с обзиром да их већ има премало, а не очекује се превелика преваленца међу путницима”, додаје.

Међутим, упозорава да код те логике има неколико проблема.

“Прво, празници ће проћи и људи ће се вратити у земље у којима живе, а цене ће остати исте. Друго, то је превелика цена за услове у Србији. Треће, тиме се наша земља опредељује за стратегију супротну оној препорученој од стране Светске здравствене организације а то је масовно тестирање. Јер је неминовно да ће се људи мање тестирати ако морају да плате толико”, наглашава.

Наводи пример четворочлане породице “која жели да буде одговорна па након прележане болести жели поново да се тестира и потврди одсуство вируса пре враћања у колектив, или предузећа која желе да своје запослене чешће проверавају, или контакта заражених који желе да провере да ли треба да се изолују, што је такође још једна од битних стратегија СЗО, а која се код нас не примењује”.

“Дакле, поставља се питање који параметри и чије препоруке су узете у обзир када се одлучивало о овом поскупљењу?? Ту се надовезује и још низ питања и мера које су могле бити донешене, а које Уједињени против ковида предлажу већ месецима, као што су: зашто се месецима кочи добијање лиценце приватним лабораторијама за ПЦР тестирање које би значајно повећале капацитете? Зашто се не објављује број укупно тестираних ПЦР методом први пут? Уместо тога заједно се сабирају различити типови тестова, као и први и контролни тестови па нам стопа позитивности не приказује тачну слику стања”, наглашава.

Нема оправдања

Професор Медицинског факултета Оливер Стојковић сматра да поскупљење ПЦР теста са шест на девет хиљада динара нема рационално објашњење, као ни многе ствари у овој пандемији.

“Повећање цене од 50 одсто нема економског оправдања имајући у виду да су у питању тестови који су коштали око 10 евра на почетку пандемије, а да им је сада цена пала на пет евра по тесту. Причам вам о ценама по којима смо ми као Факултет рецимо набављали те тестове. Сада не постоји економско оправдање да се цена те услуге повећа”, рекао је Стојковић у јутарњем програму “Пробуди се” на ТВ Нова С.

Он је оценио да је и досадашња цена од шест хиљада динара за ПЦР тест била висока и да би разумно када се урачунају сви трошкови онога кога врши тестирање да тај тест кошта три до четири хиљаде динара.

Он је додао да разлог може да буде чињеница да је каса Републичког фонда за здравствено осигурање празна и да је ово начин да се напуни.

“Kако фонд уопште наплаћује тестове грађанима када они претходно плаћају том фонду доприносе. Ни у једној земљи то нису профитни фондови и не би требало да наплаћују ове услуге од грађана на овај начин. Ми смо од свог новца купили те хемикалије и тестове, а сад нам их РФЗО продаје”, упозорио је он.

То што је у питању тестирање на захтев, могло би да буде оправдање, да је, према његовим речима, РФЗО делегирао неким другим институцијама или приватним лабораторијама да раде та тестирања.

Аутор:Бојана Миловановић, Нова.рс