ПДВ на раднике исти као за ципеле

ЧИЊЕНИЦА да се, осим на робу и услуге, ПДВ може плаћати и на раднике, довело је поједине компаније до блокада рачуна, зарад неплаћених дуговања по том основу, па чак и до најава судских поступака. Међутим, закон је овај пут дефинитивно на страни порезника, који обрачунавају 20 одсто ПДВ-а сваком послодавцу који – унајми раднике.

– “Лизинг” запослених или како то порески прописи у Србији дефинишу “стављање на располагање особља” је услуга која и поред неодговарајуће правне регулације у великој мери постоји и уобичајена је пословна пракса одређеног броја, пре свега, великих привредних система – објашњава за “Новости” Бојан Жепинић, партнер у консултантско-ревизорској кући “ТПА Хорват”.

Он истиче да овај радно-правни институт није наш изум и један је од многих преузетих из пословне праксе развијених земаља, где је праћен детаљном правном и пореском регулацијом.

– Закон о ПДВ регулише ову услугу у делу где се прецизира место промета услуга, и каже да је место промета услуге стављање на располагање особља тамо где прималац услуге обавља делатност. Сходно томе, уколико прималац овакве услуге обавља делатност у Србији, српски ПДВ по општој стопи од 20 одсто мора да буде обрачунат и плаћен – наводи Жепинић. – Према општим правилима о основици за ПДВ, основицу чине укупан износ накнаде и сви споредни трошкови који се фактуришу. У конкретном случају то би била бруто зарада запослених, друга примања на које запослени имају право, те маржа пружаоца услуге. Овако зарачунат ПДВ не мора нужно да буде трошак компаније примаоца услуге, јер она, уз испуњење општих услова, може да изврши повраћај зарачунатог ПДВ или да умањи своју обавезу за ПДВ.

РАЗЛОЗИ

Поједина јавна предузећа оснивају своје агенције за изнајмљивање радника и тако избегавају забрану запошљавања у јавном сектору – каже Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку.
– Изнајмљене раднике воде као да раде на привременим и повременим пословима, док су у самим компанијама већ одавно попунили сва места.

Зоран Букилић, директор за кадровске послове у агенцији за запошљавање “Тренквалдер”, истиче да се раније процењивало да преко агенција и омладинских задруга ради око 50.0000 до 60.0000 људи.

– Ми инсистирамо да се законски реши питање рада агенција и упошљавања преко нас. Очекујемо да ће закон бити донет до краја године – истиче Букилић. – Више је разлога зашто се послодавац опредељује да раднике ангажује преко агенције. Прво, стране компаније немају у буџету средстава за запошљавање, али имају на ставци “услуге”. Затим, радници се преко агенција унајмљују и због привременог раста обима посла, које је тешко предвидети. Уз то, то је и најбољи начин и да се тестира знање кандидата. Он, практично, ради од три до шест месеци, па ако је добар онда га запосле.

Букилић истиче да, нажалост, постоје и послодавци који изнајмљивањем радника чувају своје фондове за плате, плаћајући их мање него стално запослене.

– Управо зато ми и тражимо усвајање закона – истиче Букилић. – Рад преко агенције и стални ангажман дефинитивно не могу да имају исту вредност, али ми се залажемо за колективне уговоре којима ће се прописати минимум испод ког не сме да се иде. Тако би се избегле злоупотребе.

С. БУЛАТОВИЋ – Д. И. КРАСИЋ, Новости