Горњи Милановац – Оно што су открили, од 2009. године до данас, др Дејан Радичевић, доцент Филозофског факултета у Београду, и Ана Цицовић, виши кустос Музеја рудничко-таковског краја, са повременим помагачима из других музеја и студентима археологије, јуче је у целости показано јавности. У галерији милановачког музеја је отворена изложба предмета који припадају српском средњовековљу.
Највеће интересовање је побудио печат цара Лазара Хребељановића који је пронађен пред сам завршетак овогодишњих археолошких истраживања на планини Рудник.
– На печату је кружни натпис: „Господин кнез Лазар свесрпских земаља“, а у средини је кацига са роговима што је хералдички знак у грбу Хребељановића. Тај знак је и на дугмадима кнежеве одежде у којој је сахрањен. Све време нас је занимало хоћемо ли наићи на место које је било седиште градске власти и управе. Можда овај печат упућује на то. Но, потребно је и у наредним годинама наставити рад, а наставићемо ако буде, као до сада, финансијске подршке Министарства културе и милановачке општине – каже др Дејан Радичевић, вођа археолошке екипе, који је са Аном Цицовић, аутор ове изложбе.
Говорећи пред бројним првим посетиоцима, проф. др Ђорђе Јанковић, стручни консултант у овом подухвату, истакао је три локације са којих, углавном, потичу изложени експонати: Маџарско брдо, Дрење и предео рудничких врхова, Велики и Мали штурац.
– Потпуно је истражена властелинска православна црква на Маџарском брду. Откривена је и римокатоличка готичка црква, са гробовима у њој и око ње, и световна зграда, власништво неког нижег племића, судије, можда трговца. Она је живописна, боје на фрескама су се очувале, па се питамо какви су изгледали дворци српских владара кад је човек из средњег сталежа имао тако украшену кућу. Пронађени метални новчићи са ликовима разних европских владара и други предмети ће, изучавањем, дати нову, можда другачију представу о односима, рецимо, са северним суседом Мађарском, од оне која данас важи као истина. Када једном будемо реконструисали средњовековни град на Руднику, вероватно ћемо имати ново сазнање о Србији 14. и 15. века. Свакако, Рудник је добро налазиште за археологе при склапању представе о том времену – рекао је, између осталог, професор Јанковић.
Међу 120 изложених експоната је и ковани новац цара Уроша, зетског господара Балше, краља Карла Роберта, краља Лудовика Првог Анжујског, цара Душана, краља Жигмунда Луксембуршког, динар бановац краља Ладислава (13. век). Изложене су алатке: средњовековна гвоздена секира, дрвена рударска алатка, делови бронзаног ланца, окови, нож, кламфа од гвожђа, делови оловних цеви, гвоздени калупи…
Посебну групу експоната чине предмети који су служили за украшавање: перле од стаклене пасте, сребрна и бронзана дугмад, златни прстен ископан на локалитету Дрење – Стационар. Ту су још и четири оловне буле и оловна иконица Богородице са Христом. Затим, седам лонаца и здела од глине и делови керамичких посуда, глинене опеке, део архитектуре у виду надвратника и допрозорника од сиге, камени прозор и мноштво других предмета.
