ПЕЧАТНИ прстен, застава, јатаган белосапац… само су неки од артефаката који чине поставку изложбе „Смрт Карађорђа Петровића”, а припадали су Карађорђу.
Аутори изложбе чије је отварање вечерас у 18 часова у Историјском музеју Србије су Владимир Мереник, Бошко Љубојевић, Небојша Дамњановић и Борислав Корица.
Изложбу која се реализује поводом обележавања двестоте годишњице од убиства вожда Карађорђа отвориће Радомир Ј. Поповић, виши научни сарадник у Историјском институту.
Изложба „Смрт Карађорђа Петровића” настоји да приближи време које је Карађорђе провео у изгнанству, након што је напустио Србију после слома устанка 1813. године, и посебно његов трагични крај.
Поставка приказује стање у београдском пашалуку уочи подизања Првог српског устанка у Орашцу, на Сретење 1804, затим како се устанак развијао, и онда његов слом 1813, а посебан је акценат стављен на околности и догађаје који су уследили и довели до трагичног убиства Карађорђа 1817.
Овај трагични чин је имао далекосежне последице на државни и политички живот Србије, посебно на потоње сукобе династија Карађорђевић и Обреновић, који су обележили историју српског народа у 19. и почетком 20. века.
Посетиоци ће имати прилику да виде бројне оригиналне предмете који су припадали родоначелнику династије Карађорђевић, међу којима се својим значајем и естетиком издвајају вождов печатни прстен, долама, застава, као и изванредни примерци његовог личног наоружања и опреме: јатаган белосапац, пиштољ кремењак, тзв. леденица и фишеклија са мотивима Светог Ђорђа и Светог Димитрија, који плене својом лепотом и раскошним орнаментима.
Сви артефакти представљају својеврсна дела примењене уметности и сведочанства су о развоју старих заната и оружарства у Србији.
Факти
